Мала бела чапља

С Википедије, слободне енциклопедије

Мала бела чапља
Egretta garzetta
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Пелецаниформес
Породица: Ардеидае
Род: Егретта
Врста:
Е. гарзетта
Биномно име
Егретта гарзетта
Подврсте

E. g. garzetta
E. g. immaculata
E. g. nigripes

Распрострањеност беле чапље:
  Размножавање
  Гнежђење током целе године
  Гнежђење током зиме

Мала бела чапља (лат. Egretta garzetta) врста је птице из породице чапљи (Ardeidae).

Опис[уреди | уреди извор]

Мала бела чапља има све типичне одлике чапљи: дуг кљун, врат и ноге. У лету врат држи повијен, а ноге опружене. Боја и одраслих и младих птица је сасвим бела, док је кљун црн, мада постоје и тамнији примерци са плавкасто-сивим перјем.[2] Корен кљуна и стопала су жућкасти. Мужјак у брачном перју има на затиљку два дуга украсна пера. Одрасле јединке су дуге 55–65 цм са распоном крила 88–106 цм, а тешке су око 500 грама.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ова птица је распрострањена у јужној Европи, јужној Африци, Малој, Средњој и Источној Азији, па преко архипелага све до Аустралије. Европски део популације живи на Пиринејском и Апенинском Полуострву, средњој Европи.

Гнежђење[уреди | уреди извор]

Мала бела чапља стиже крајем марта, односно почетком априла, а напушта нас у септембру. Зимује на обалама Средоземног мора. Гнездо гради по дрвећу и жбуњу и то у колонијама са другим врстама чапљи. Уколико је бројност већа, гнезди се и сама, али увек у колонији. Јаја најчешће полаже у мају. Има их 4-5 и зеленкасто-плавкастих су нијанси. Оба родитеља леже на јајима око 25 дана. После тридесет дана од излегања, млади напуштају гнездо.

Подврсте[уреди | уреди извор]

Зависно од поделе, две или три подврсте мале беле чапље су данас прихваћене:[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2016). Egretta garzetta. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 12. 2019.  База података укључује и доказе о ризику угрожености.
  2. ^ Hancock, James; Kushlan, James A. (2010). The Herons Handbook. Bloomsbury Publishing. стр. 175—180. ISBN 978-1-4081-3496-2. 
  3. ^ Egretta garzetta on Avibase

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]