Полиглицилација

С Википедије, слободне енциклопедије

Полиглицилација је форма посттранслационе модификације карбоксилног терминалног региона глутаматног остатка тубулина у појединим микротубулама (е.г., аксонемалним). Оригинално је откривена у парамецијумском роду трепљара,[1] и касније је показано да је исто тако присутна у неуронима сисара.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Редекер, V., Левиллиерс, Н., Сцхмиттер, Ј.M., Ле Цаер, Ј.П., Россиер, Ј., Адоутте, А., анд Брé, M.Х. (1994). „Полyглyцyлатион оф тубулин: а посттранслатионал модифицатион ин аxонемал мицротубулес”. Сциенце. 266 (5191): 1688—1691. ПМИД 7992051. дои:10.1126/сциенце.7992051. 
  2. ^ Банерјее Асок (2002). „Цоординатион оф посттранслатионал модифицатионс оф бовине браин алпха-тубулин. Полyглyцyлатион оф делта2 тубулин”. Ј. Биол. Цхем. 277 (48): 46140—46144. ПМИД 12356754. дои:10.1074/јбц.М208065200. Архивирано из оригинала 02. 12. 2007. г. Приступљено 15. 11. 2012. 

Види још[уреди | уреди извор]