Proteoliza

Из Википедије, слободне енциклопедије

Proteoliza je razlaganje proteina u manje polipeptide ili aminokiseline. Do toga generalno dolazi putem hidrolize peptidne veze, i to se najčešće ostvaruje posredstvom ćelijskih enzima zvanih proteaze.[1] Do toga isto tako može doći putem intramolekulskog varenja, kao i putem neenzimatskih metoda kao što je dejstvo mineralnih kiselina i toplote.

Proteoliza u organizmima ima mnoštvo namena. Na primer, digestivni enzimi razlažu proteine iz hrane da bi se obezbedile aminokiseline za organizam, dok proteolitička modifikacija polipeptidnog lanca nakon njegove sinteze može da bude neophodna za formiranje aktivnog proteina. Proteoliza je takođe važna u regulaciji nekih fizioloških i ćelijskih procesa, kao i za sprečavanje akumulacije neželjenih ili abnormalnih proteina u ćelijama.

Posttranslacione proteolitičke modifikacije[уреди]

Ograničena proteoliza polipeptida tokom ili nakon translacije pri sintezi proteina se često javlja kod mnogih proteina. To može da obuhvati uklanjanje N-terminusnog metionina, signalnog peptida, i/ili konverziju neaktivnog proteina u aktivan. Prekurzor krajnje funkcionalne forme proteina se naziva proprotein. Proproteini mogu inicijalno da budu sintetisani kao preproproteini. Na primer, albumin se prvo sintetiše kao preproalbumin i sadrži neodvojeni signalni peptid. Iz njega se formira proalbumin nakon odvajanja signalnog peptida, i daljim odvajanjem N-terminalnog propeptida sa 6 ostataka nastaje krajnji protein.[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Thomas E Creighton (1993). Proteins: Structures and Molecular Properties (2nd ed.). W H Freeman and Company. стр. 78–86. ISBN 0-7167-2317-4. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]