Poliglutamilacija

Poliglutamilacija je forma reverzibilne posttranslacione modifikacije glutamatnih ostataka koja je zapažena na primer kod alfa i beta tubulina, nukleozomnih strukturnih proteina NAP1 i NAP2. γ-karboksilna grupa glutamata može da formira vezu sličnu peptidnoj sa amino grupom slobodnog glutamata čija α-karboksilna grupa može zatim da bude produžena u pologlutamatni lanac.^[1] Glutamilacija se izvodi enzimom glutamilaza, a suprotna reakcija deglutamilazom.

Poliglutamilacija sa dužinom lanca od aminokiselina se javlja na pojedinim glutamatima blizo C terminusa većine glavnih formi tubulina. Ti ostaci, mada direktno ne učestvuju u vezivanju, uzrokuju konformaciona pomeranja koja regulišu vezivanje za mikrotubule vezanih proteina (MAP i Tau) i motora.^[2]

Reference[уреди | уреди извор]

^ „Polyglutamylation: mechanism”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2012.
^ Boucher D, Larcher JC, Gros F, Denoulet P (1994). „Polyglutamylation of tubulin as a progressive regulator of in vitro interactions between the microtubule-associated protein Tau and tubulin”. Biochemistry. 33 (41): 12471—7. PMID 7522559. doi:10.1021/bi00207a014.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

The role of tubulin polymodifications in microtubule functions

[1] „Polyglutamylation: mechanism”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2012.

[2] Boucher D, Larcher JC, Gros F, Denoulet P (1994). „Polyglutamylation of tubulin as a progressive regulator of in vitro interactions between the microtubule-associated protein Tau and tubulin”. Biochemistry. 33 (41): 12471—7. PMID 7522559. doi:10.1021/bi00207a014.

[1]

[2]