Windows Server 2012

С Википедије, слободне енциклопедије
Wиндоwс Сервер 2012
РазвијачМицрософт
Програмиран уC/C++
ОС породицаСервер
Најновије издањеWиндоwс Сервер 2012 Р2
4. Септембар 2012.
Метода ажурирањаWиндоwс Упдате, Wиндоwс Сервер Упдате Сервицес, СЦЦМ
Платформеx64
Корисничко окружењеМетро
ЛиценцаКомерцијална
Веб-сајтhttps://www.microsoft.com/en-us/evalcenter/evaluate-windows-server-2012


Мицрософт Wиндоwс сервер 2012, наследник Wиндоwс Сервера 2008 (енгл. Windows Server 2008) је шеста верзија Wиндоwс Сервера (енгл. Windows Server)[1]. Ова верзија је настала на платформи Wиндоwс Сервер 2008. и 2008 Р2. Девелопер и неке од недовршених верзија (Бета верзија) биле су доступне током развоја. А комплетна верзија је генерално доступна корисницма од 4. септембра 2012 године.

За разлику од свог претходника, Wиндоwс Сервер 2012 нема подршку Итанијум рачунарима[2], и има четири издања. Разне карактеристике су додате или побољшане у односу на претходну верзију (углавном је акценат на рачунарству у облаку (енгл. Cloud computing), ажурирана је и верзија Хyпер - V, као и контрола ип адреса, нова верзија Wиндоwс менаџера задатака (енгл. Windows Task Menager), а и додат је нови систем датотека. Wиндоwс сервер (енгл. Windows Server) добија генерално добре оцене упркос томе што је један део платформе МЕТРО стил као код Wиндоwс 8 (енгл. Windows 8).

Wиндоwс Сервер 2012 (енгл. Windows Server 2012) под називом Р2 је пуштен уз Wиндоwс 8.1 у октобру 2013. Сервисни пакет формално означен са Wиндоwс Сервер 2012 Р2 (енгл. Windows Server 2012 R2). Надоградња објављена је у априлу 2014

Мицрософт Wиндоwс Сервер 2012, под кодним именом "Wиндоwс 8", је шесто издање Wиндоwс сервер породице оперативних система развијен истовремено са оперативним системом Wиндоwс 8. Компанија је објавила, 17. априла 2012, да ће коначан назив бити Wиндоwс Сервер 2012.

Мајкрософт (енгл. Microsoft) је представио и његову девелопер верзију на конференцији БУИЛД 9. Септембра 2011. Међутим за разлику од Wиндоwс 8 (енгл. Windows 8), Девелопер верзија Wиндоwс Сервер 2012 је стављен на располагање само МСДН преплатницима. То укључује графички кориснички интерфејс (ГУИ) на основу МЕТРО дизајнерског језика и новог сервер Менаџера, графичке апликације које се користе за управљање Сервером. 16. фебруара 2012. године, Мајкрософт је објавио исправку Девелопер верзије завршену уз померање предвиђеног рока са 8 априла 2012. на 15. јануар 2013. године.

Пре коначне верзије Wиндоwс Сервер 2012 (енгл. Windows Server 2012) две тест верзије су биле доступне.

Објављивање БЕТА верзије Wиндоwс Сервер 2012 (енгл. Windows Server 2012) пратило је објављивање Wиндоwс 8 (енгл. Windows 8) корисничке верзије 29 фебруара 2012. године. Комерцијална верзија Wиндоwс Сервер 2012 (енгл. Windows Server 2012) објављена је када и комерцијална верзија Wиндоwс 8 (енгл. Windows 8), 31. маја 2012. године[3].

Производ је изашао из производње 1.Августа 2012. године и постао генерално доступан 4. септембра, 2012. Међутим нису сва издања Wиндоwс Сервера 2012 (енгл. Windows Server 2012) пуштена у исто време. Wиндоwс Сервер 2012 Essentials је пуштен у продају 9. октобра, 2012. и генерално доступан од 1. новембра 2012. године Од 23. септембра 2012. године, сви студенти уписани на ДРЕАМСПАРК програм могу преузети Wиндоwс Сервер стандардну 2012 (енгл. Windows Server Standard 2012) верзију без накнаде.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Опције за инсталацију[уреди | уреди извор]

За разлику од претходника, Wиндоwс Сервер 2012 може радити у два режима "Сервер Цоре" и "Сервер са ГУИ" без комплетне реинсталације система. Сервер Цоре – опција само са комадном линијом је препоручена опција. Постоји трећа опција инсталације која укључује неке ГУИ елементе као што су MMC (енгл. Microsoft Management Console} и Сервер Менаџер за покретање, али без станадардног десктоп окружења и стандардног програма као што је Фајл испитивач (енгл. Console File Explorer)[4].

Кориснички интерфејс[уреди | уреди извор]

Сервер Менаџер је редизајниран са нагласком на олакшавање управљања са више Сервера. Оперативни системи као што је Wиндоwс 8, користи кориснички интерфејс Метро на коме је и овај сервер заснован осим када је инсталиран у “Сервер Цоре” режиму Мицрософт Wиндоwс продавница је доступна у овој верзији Wиндоwс 8, али не инсталира се подразумевано[5]. Wиндоwс 8 ПоwерСхелл у овој верзији има преко 2300 команди, у поређењу са око 200 у оперативном систему Wиндоwс Сервер 2008 Р2[6].

Таск Менаџер[уреди | уреди извор]

Wиндоwс Сервер 2012 (енгл. Windows Server 2012) носи са собом и нову верзију Менаџера Задатака (енгл. Task Manager) заједно са старом[7]. У новој верзији језичци су скривени подразумевано се приказују само апликације. У новом табу се приказују процеси. Процеси се приказују у светлијим и тамнијим нијансама жуте боје, тамнија боја значи већи степен коришћења ресурса[8]. Приказују се имена апликација као и њихов статус, као и коришћење процесора оперативне меморије и чврстог диска као и коришћење мреже. Информације о процесима које смо налазили у старом задатак менаџеру, сада су у посебној картици. У тој картици се графички приказују преформансе процесора оперативне меморије Wи-Фи и Етернет мреже. Картица процесора више не приказује појединачне графиконе за сваки логичан процес у систему подразумевано; уместо тога она може приказати податке за сваку од меморија НУМА чвора. Приликом приказивања података за сваки логичан процесор за машине са више од 64 логичка процесора, картица процесор сада приказује једноставне проценте искоришћења и загревања процесора боја која се користи за ове мале топлоте је плава, са тамнијим нијансама поново указује на већи степен коришћења. Прелажење курсора преко било ког логичког процесора сада приказује НУМА чвор тог процесора и његов ИД ако постоји. Осим тога у новој картици за покретање додата је опција за покретање апликација. Међутим ова картица не постоји у Wиндоwс Серверу 2012. Нови таск менаџер је препознаје тек када Wиндоwс продавница има „суспендован“ статус.

Управљање ИП адрасама (ИПАМ)[уреди | уреди извор]

Wиндоwс Сервер 2012 има ИП (Интернет протокол) адресни менаџер за откривање, праћење и управљане ИП адресним простором на корисничкој мрежи. Користи се за праћење и контролу система имена домена ДНС(енгл. Domain name system) и ДХЦП (енгл. Dynamic Host Configuration Protocol). Потпуно подржава обе верзије ИП адресирања и ИПв4 (Интернет протокол верзије 4) и ИПв6 (Интернет протокол верзије 6)[9].

Активни директоријуми[уреди | уреди извор]

Активни директоријуми Wиндоwс Сервер 2012 има много промена у делу рада са активним Директоријумима у односу на претходника. Чаробњак за инсталацију активног корисника замењен је одељком у таск менаџеру. У оквиру домена сада могу бити постављене вишеструке шифре[10]. Сада је и сам оперативни много повољнији у погледу хардверске виртуелизације тако да неки домени могу безбедно да се умножавају. Надоградња домена на функционалном нивоу за Wиндоwс Сервер 2012 је поједностављена; може се у потпуности обављати из таск менаџера. Активни директоријум федерејшн више није потребно преузети у току инсталационог процеса а, приступа јој се помоћу Кереброс жетона. ПоwерСцхелл команде које се користе у активним директоријумима можете видети у “ПоwерСцхелл Хисторy Виеw“[11][12].

Хyпер - V[уреди | уреди извор]

Мицрософт Wиндоwс Сервер 2012, заједно са Wиндоwс 8, укључује нову верзију Хyпер - V[13], као што је приказано на је приказано на Мицрософт Буилд догађају[14]. Многе нове могућости су додате у Хyпер-V, укључујучи и мрежну виртуелизацију, базени складиштења ресурса, ЦРОСС – дозвола повезивања, бекап на облаку. Осим тога многи од прошлих ограничења потрошње ресурса су се подигли . Свака виртуелна машина у овој верзији Хyпер – V може приступити до 64 виртуелна процесора, до 1 терабајт меморије и до 64 терабајта виртуелног простора на диску по виртуелном хард диску (користећи нов .вхдк формат).[15][16] До 1024 виртуелне машине могу бити активне по домаћину (хост), и до 8000 може да буде активних по кластеру[17]. Слат је неопходна процесорска функција за Хyпер V на Wиндоwс 8, а за Wиндоwс сервер 2012 је само потребна за допунску улогу РемотеФКС [18]

РЕФС[уреди | уреди извор]

Еластични фајл систем (Рефс)[19], кодног имена "Протогон", је нови системска датотека у Wиндоwс сервер 2012, првобитно намењен фајл сервер који побољшава НТФС у неким аспектима.

Главне нове карактеристике су:

Побољшана поузданост за објекте на диску[уреди | уреди извор]

Рефс користи б+ стабла за све на структурном диску, укључујучи и мета фајлове података. Мета подаци и фајл подаци су организовани у табелама сличним некој релационој бази података. Величина датотеке број датотека у фолдеру, укупна запремина величина и проја фолдера лимитиране на 64-битне бројеве,као резултат рефс подржава максималну величину од 16 ексабајта, максимално 18,4 × 1018 фолдерима и максималну величину Сектора 1 јотобајт (са 64 кб кластера) који омогућава велику прилагодљивост без практичних ограничења на величине фолдера и датотека (хардвер ограничења идаље важе). Слободан простор се рачуна од стране хијеархијског доделивача који укључује три одвојење табеле за велике средње и мале комаде. Имена датотека и путање фајлова су ограничене на 32 КБ уникодног текстуалног низа.

Буилт ин техника[уреди | уреди извор]

РеФС користи стратегију за ажурирајње “он wрите”за метаподатке,који издваја нове делове за сваку трансакцију и ажурирање и користи велике ИО серије. Сваки Рефс има уграђен 64- сум део који се чувају независно. Подаци датотека могу имати додатни чексум у посебном "интегритет току", у ком случају стратегија ажурирања фајла спроводи – на „Wрите”; конторолисана је од стране новог интегритет атрибута "интегиритет атрибут се примењује и на фајлове и на директоријуме. Ако ипак фајл податак или мета податак постане корумпиран, фајл мозе бити обрисан без стављања комплетне партиције ван мреже. Резултат ове технике је да, администратори не треба периодично да покрећу неке од алата за проверу грешке као што су ЦХКДСК када користе РеФС.

Компатибилност са постојећим АПИ(Апплицатион программинг интерфаце) технологијама[уреди | уреди извор]

РеФС не захтевају нове системске АПИ и већина ће наставити да ради са таквим Рефс партицијама. РеФС подржава многе постојеће Мицрософт Wиндоwс (енгл. Windows 8) и НТФС функције као што су БитЛокер шифровање, Аццесс цонтрол лист, УЦН Журналинг [20] симболичке везе, резводне тачке, моунт поена, рипер поена, снапшот партиција ИДС, и оплок. РеФс се неприметно интегрише са магацином, виртоализованим слојем за складиштење података који омогућава пресликавање, као и дељење простора за складиштење између машина РеФС има побољшану функцију слике простора у меморији и лако може да открије да ли негде у меморији потребно заменити неки фајл својом бољом копијом сто ако је потребно и ради.

Неке НТФС функције нису подржане у РеФс, укључујући именовање протока ИД објеката, кратка имена, компресија фајлова, ниво Филе Енкрипције (ЕФС), трансакције података корисника, чврстим везама, проширеним атрибутима, и квота дискова.[21] РеФС сам по себи не нуди де-дупликацију података. динамичких дискова са огледалима или Стрипед дискови замењени дисковима са огледалима зависно од складишног простора. Међутим на Wиндоwс Сервер 2012, аутоматска корекција грешака је подржана само са огледалима, а и бут секција за овај фајл систем јос увек не постоји.

ИИС 8.0[уреди | уреди извор]

Wиндоwс Сервер 2012 садржи верзију 8.0 Интернет информационог сервиса (ИИС)Нова верзија садржи нове карактеристике као што су процесорско коришћење код одређених сајтова, [46централизовано управљање ССЛ сертификара ВебСокет подршку и побољшану подршку за НУМА и још неколико других суштинских промена [22]

Скалабилност[уреди | уреди извор]

Мицрософт Wиндоwс (енгл. Microsoft Windows} 2012 подржава следеће максималне хардверске спецификације Wиндоwс Сервер 2012 (енгл. Windows Server 2012) je dosta poboljšao preformanse u odnosu na svog prethodnika. Windows Server 2008 R2.

Види још[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Foley, Mary Jo (17. 4. 2012). „Windows Server "8" officially dubbed Windows Server 2012”. ZDNet. CBS Interactive. Приступљено 17. 4. 2012. 
  2. ^ Foley, Mary Jo (5. 4. 2010). „Microsoft pulls the plug on future Itanium support”. ZDNet. CBS Interactive. Приступљено 1. 1. 2012. 
  3. ^ Snover, Jeffrey (24. 4. 2012). „Windows Server 2012 Release Candidate Timing”. Windows Server Blog. Microsoft. TechNet blogs. Архивирано из оригинала 11. 02. 2013-. г. Приступљено 21. 1. 2013-.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  4. ^ Bisson, Simon (14. 9. 2011). „Windows 8 Server Developer Preview”. ZDNet. CBS Interactive. Приступљено 1. 1. 2012. 
  5. ^ „Managing Privacy: Windows Store and Resulting Internet Communication”. TechNet. Microsoft. Приступљено 30. 1. 2014. 
  6. ^ Thurott, Paul (2. 11. 2011). „Windows Server "8" Preview (Unedited, Complete Version)”. Paul Thurott's Supersite for Windows. Penton Media. Архивирано из оригинала 6. 1. 2012. г. Приступљено 1. 1. 2012. 
  7. ^ Williams, Mike; Hanson, Matt (25. 10. 2012). „Windows 8 tips: mastering the interface”. Techradar. Future Publishing. Приступљено 22. 1. 2013. 
  8. ^ Haveson, Ryan (13. 10. 2011). Sinofsky, Steven, ур. „The Windows 8 Task Manager”. Building Windows 8. Microsoft. MSDN blogs. Приступљено 31. 1. 2013. 
  9. ^ „IP Address Management (IPAM) Overview”. TechNet Library. Microsoft. 29. 2. 2012. Приступљено 21. 1. 2013. 
  10. ^ Sherif Mahmoud, Tamer (29. 5. 2012). „Creating fine grained password policies through GUI Windows server (sic) 2012 "Server 8 beta"”. Team blog of MCS @ Middle East and Africa. Microsoft. TechNet blogs. Архивирано из оригинала 23. 01. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2013. 
  11. ^ Bruzzese, J. Peter (26. 10. 2011). „Windows Server 8: The 4 best new Active Directory features”. Infoworld. IDG. Приступљено 1. 1. 2012. 
  12. ^ Deuby, Sean (14. 9. 2011). „What’s New in Windows Server 2012 Active Directory”. Windows IT Pro. Penton Media. Архивирано из оригинала 17. 02. 2015. г. Приступљено 16. Jul 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  13. ^ Herrmann, Max; Laing, Bill; Vecchiet, Manlio; Neil, Mike (14. 9. 2011). „Day 2: Windows Server 8”. Channel 9. Microsoft. Архивирано из оригинала 01. 12. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2013. 
  14. ^ „BUILD2011: Windows Server 8”. Channel 9. Anaheim, California: Microsoft. Septembar 13—16, 2011. Архивирано из оригинала 07. 10. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ „Server Virtualization Features”. Microsoft. Приступљено 05.Oktobar 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  16. ^ Savill, John (28. Oktobar 2011). „Q: What are Windows Server 8's Scalability Numbers?”. Windows IT Pro. Penton Media. Приступљено 05. Novembar 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)[мртва веза]
  17. ^ Garg, Pankaj; Tan, See-Mong (14 .Septembar 2011). „Day 2: A deep dive into Hyper-V Networking”. Channel 9. Microsoft. Архивирано из оригинала 17. 03. 2012. г. Приступљено 22. Januar 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  18. ^ Savil, John (21. 10. 2011). „Q: Will Windows Server 8 require the processor to support SLAT?”. Windows IT Pro. Penton Media. Приступљено 5. 11. 2011. [мртва веза]
  19. ^ Lucas, Martin (1. 1. 2013). „Windows Server 2012: Does ReFS replace NTFS? When should I use it?”. Ask Premier Field Engineering (PFE) Platforms. Microsoft. TechNet blogs. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 20.Januar 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  20. ^ „ReadDirectoryChangesW function”. MSDN Library. Microsoft. 8. 11. 2012. Приступљено 21. 1. 2013. 
  21. ^ „ReFS (Resilient File System) supports sparse files”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 31. 3. 2013. 
  22. ^ Anderson, Tim (4. 9. 2012). „Windows Server 2012: inside Microsoft's Enterprise Server OS”. Computer Weekly. TechTarget. Приступљено 21. 1. 2013. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Windows Server на Викиверзитету.
Windows server 2012 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Windows_Server_2012&oldid=26792511”