9. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години). До краја године има још 83 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 9. октобар
- 1701. — У Њу Хејвену, у америчкој држави Кенектикат, основан Универзитет Јејл.
- 1789. — У аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон заузео Београд.
- 1806. — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке. Миром у Тилзиту 1807. изгубила цело подручје између Рајне и Лабе и већи део земаља стечених деобом Пољске.
- 1915. — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд.
- 1934. — Атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсеју.
- 1944. — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.
- 1949. — Отворен фудбалски стадион- Стадион JHA.
- 1963. — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана „Вајонт“ код Белуна, у североисточној Италији.
- 1975. — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир.
- 1983. — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.
- 1992. — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.
- 1997. — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко.
- 1997. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.
- 1998. — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.
- 2001. — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.
- 2002. — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.
- 2009. — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године.
Рођења [уреди]
- 1835. — Камиј Сен-Санс, француски композитор и клавирски виртуоз.
- 1852. — Херман Емил Фишер немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију 1902
- 1854. — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (†1935).
- 1859. — Алфред Драјфус, француски официр. († 1935.)
- 1879. — Макс фон Лауе, немачки физичар
- 1892. — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник Нобелове награде за књижевност.
- 1914. — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије.
- 1917. — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. († 2000.)
- 1938. — Хајнц Фишер, аустријски политичар.
- 1940. — Џон Ленон, британски музичар
- 1955. — Слободан Љубичић, српски позоришни глумац.
Смрти [уреди]
- 19. - Германик Јулије Цезар, римски војсковођа и државник.
- 1831. — Јоанис Каподистријас, председник Грчке.
- 1934. — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ.
- 1967. — Ернесто Че Гевара, аргентински револуционар.
- 2006. — Рејмонд Нурда, амерички бизнисмен.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1962. — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
- Српска православна црква данас прославља
