Điro d’Italija 2021.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Điro d’Italija 2021.
Trka 16. od 33. u UCI vorld turu 2021.
Grupa tokom etape 15.
Grupa tokom etape 15.
Informacije o trci
Datumi8. — 30. maj 2021.
Etape21
Distanca3,410.9[n 1] km
Pobjedničko vrijeme86 s 17' 28"
Rezultati
Majica koja se dodjeljuje sveukupnom pobjedniku Pobjednik  Egan Bernal (KOL) (Ineos Grenadirs)
  Drugi  Damijano Karuzo (ITA) (Bahrein—viktorijus)
  Treći  Sajmon Jejts (UK) (Bajk eksčejndž)
Poeni  Peter Sagan (SLO) (Bora—hanzgro)
Planine  Žefre Bušar (FRA) (AG2R sitroen)
Mladi  Egan Bernal (KOL) (Ineos Grenadirs)
  Sprint  Dris de Bont (BEL) (Alpesin—feniks)
  Agresivnost  Dris de Bont (BEL) (Alpesin—feniks)
  Bijeg  Simon Pelo (FRA) (Androni đokatoli)
  Tim Ineos Grenadirs
← 2020
2022 →

Điro d’Italija 2021. bilo je 104. izdanje etapne biciklističke trke, jedne od tri Grand tur trke — Điro d’Italije. Start trke bio je u 8. maja 2021. u Torinu, dok je poslednja etapa vožena 30. maja u Milanu, a i na prvoj i na poslednjoj etapi vožen je hronometar.[4] Prvobitno je planirano da start bude u Siciliji, ali je, nekoliko mjeseci prije početka, donesena odluka da start bude u Torinu,[5] što je bilo treći put u istoriji da trka startuje u Torinu i prvi put od 2011, a startom je obilježeno 160 godina od izbora Torina kao prvog glavnog grada Italije.[6]

Ukupna dužina trke bila je 3,410.9 km.[7] Prvobitno je planirano da se vozi 3,479.9 km, ali su dvije etape skraćene: etapa 16 zbog nevremena i etapa 19, zbog nesreće u kojoj je poginulo 14 osoba, kada se otkačio vazdušni tramvaj sa uspona Motarone, preko kojeg je trebalo da se vozi.[8] Vožena je 21 etapa, uz dva dana odmora, nakon desete i nakon etape 16. Voženo je šest ravnih etapa, tri lakše brdske, od čega su na jednoj etapi vožene sekcije kaldrme koje se voze na Strade Bjankeu, četiri srednje teške brdske, šest teških brdskih i dva hronometra. Voženo je ukupno 44 uspona, od čega 13 prve kategorije, uključujući Monte Zonkolan, dok nisu voženi usponi Kole dele Finestre, Paso delo Stelvio, Mortirolo, Paso di Gavija, Kole Sestrijere i Kole del’Anjelo.[9] Čima Kopi je prvobitno trebalo da bude uspon Paso Pordoi, ali zbog nevremena nije vožen i Čima Kopi je bio uspon Paso Đau.[10]

Pobjednik Đira 2020. — Teo Gejgan Hart, kao i trećeplasirani — Vilko Kelderman, nisu vozili, dok su najveći favoriti bili pobjednik Tur de Fransa 2019. — Egan Bernal, pobjednik Vuelta a Espanje 2018. — Sajmon Jejts, drugoplasirani na Điru 2020. — Džaj Hindli, Mikel Landa i Remko Evenepol, koji je po prvi put u karijeri vozio neku grand tur trku, a vozio je prvu trku nakon devet mjeseci i pada na Điro di Lombardiji. Vozili su takođe dvostruki pobjednik Đira — Vinčenco Nibali, koji se povrijedio prije početka trke, osvajač podijuma na Vuelta a Espanji — Hju Karti, osvajač podijuma na Tur de Fransu — Romen Barde, četvrtoplasirani na Điru 2020. — Žoao Almeida, Danijel Martin, Aleksandar Vlasov i četvrtoplasirani na Tur de Fransu 2019. — Emanuel Bukman.[11] Tim Eolo—kometa, koji je postao profesionalan na početku sezone i koji vode bivši biciklisti i dvostruki pobjednici Đira — Ivan Baso i Alberto Kontador, debitovao je na trci.[12]

Điro je osvojio Bernal, minut i 29 sekundi ispred Damijana Karuza i četiri minuta u 15 sekundi ispred Jejtsa.[13] Vlasov je završio na četvrtom mjestu, dok je Danijel Martinez završio na petom mjestu, manje od sekundu ispred Almeide.[13] Peter Sagan je osvojio klasifikaciju po poenima, Žefre Bušar brdsku klasifikaciju, a Bernal klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, dok je tim Ineos Grenadirs osvojio timsku klasifikaciju.[13] Od manjih klasifikacija, za koje se nisu dodjeljivale majice, Dris de Bont je osvojio klasifikaciju za borbenost i sprint klasifikaciju, dok je Simon Pelo osvojio klasifikaciju za bijeg, za najviše provedenih kilometara u bijegu, a tim Bahrein—viktorijus je osvojio fer plej klasifikaciju.[13] Filipo Gana, Bernal i Juan su ostvarili po dvije etapne pobjede,[14] Viktor Lafaj je ostvario prvu pobjedu za Kofidis na Điru nakon 11 godina,[15] Lorenco Fortunato je ostvario prvu pobjedu za Eolo—kometu,[16] dok je Đakomo Nicolo ostvario prvu pobjedu na Điru nakon 11 drugih mjesta i pet trećih.[17]

Trku su obilježila odustajanja favorita: Landa, Mark Soler, Evenepol i Đulio Čikone su morali da se povuku zbog padova, dok su sprinteri — Kejleb Juan i Tim Merlije, napustili trku zbog bola u koljenu. Juan je izazvao kontroverze kada je odlučio da napusti trku nakon dvije etapne pobjede, izjavivši da je osjećao bol u koljenu, zbog čega su ga kritikovali bivši biciklisti — Edi Merks i Aksel Merks, kao i bivši direktor Tur de Fransa — Feliks Levitan, koji su izjavili da nema poštovanja prema trci i da mu ne treba dozvoliti da je vozi ponovo sledeće godine.[18]

Promjene[uredi | uredi izvor]

Na dan 26. maja 2019, organizatori trke — RCS Sport, objavili su da će start 2021. biti u Siciliji.[19][20] Start 2020. prvobitno je trebalo da bude u maju u Budimpešti,[21] ali je, zbog pandemije kovida 19, trka pomjerena za oktobar a etape u Mađarskoj su otkazane.[22] Start trke je pomjeren u Palermo,[23] a objavljeno je da će Mađarska možda biti domaćin starta 2021.[24] Na dan 4. februara 2021, objavljeno je da će trka startovati u Torinu,[25] jer je Sicilija bila domaćin 2020.[26]

Timovi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Timovi i biciklisti na Điro d’Italiji 2021.

Na trci su učestvovala 23 tima, sa po osam vozača.[27] Svih 19 vorld tur timova imalo je automatsku pozivnicu i bili su obavezni da učestvuju;[28] pobjednik pro tura za prethodnu godinu takođe je imao automatsku pozivnicu za sve vorld tur trke, dok su organizatori trke — RCS Sport, dodijelili tri vajld kard pozivnice.[29]

Po pravilu iz 2019. najbolji pro tur tim u rangiranju ima zagarantovano učešće na svakoj vorld tur trci naredne sezone;[30] najbolji pro tur tim u sezoni 2020. bio je Alpesin—feniks, koji je, takođe, završio na 12 mjestu u svjetskom poretku timova.[31][32] Specijalne pozivnice su objavljene 10. februara 2021, a dobili su ih Bardijani—CSF—fazijane, Vini zabu—brado—KTM i Eolo—kometa.[33] Eolo vode bivši biciklisti — Alberto Kontador i Ivan Baso, a tim je postao profesionalan na početku sezone 2021, nastavši iz fondacije Kontador.[34] Androni đokatoli—sidermek je ostao bez pozivnice prvi put nakon 2017, a vlasnik tima — Đani Savio, rekao je da je sportska nepravda što nisu dobili pozivnicu, izjavivši da razumije da je tim Eolo—kometa, koji je tek postao profesionalan, dobio pozivnicu zbog finansijskih razloga, jer je Eolo jedan od glavnih sponzora trka koje organizuje RCS Sport, ali da su treću pozivnicu trebali da upute prema sportskim kriterijumima, a tim Vini—zabu je završio iza Andronija u svakoj klasifikaciji na svjetskom, evropskom i nacionalnom nivou četiri godine zaredom, nije ostvario pobjedu na Điru od 2012, dok je njihov vozač — Mateo Spreafiko, bio pozitivan na doping na Điru 2020.[35]

Na dan 15. aprila 2021, nakon što su Mateo Spreafiko i Mateo de Bonis bili pozitivni na doping testu, tim Vini—zabu je bio pod istragom i potencijalnom suspenzijom, zbog čega su odlučili da se povuku sa Đira.[36] Nakon istupanja Vini—zabua, pozivnicu je dobio Androni.[35][37]

Od 176 vozača, njih 58 vozilo je Điro po prvi put.[38] Vozači koji su nastupili dolazili su iz 33 države;[39] pet država je imalo preko deset vozača: Italija (55), Belgija (17), Francuska (13), Holandija (12) i Španija (10).[39] Prosječan broj godina vozača bio je 28,76,[40] najmlađi vozač bio je Andri Ponomar iz Andronija, sa 18 godina i 246 dana, koji je takođe bio najmlađi vozač na trci ikada nakon Luiđija Erika 1928,[41], dok je najstariji bio Koen de Kort iz Trek—segafreda, sa 38 godina i 243 dana.[42] Najmlađi prosječni broj godina imao je tim Androni, sa 24 godine i 184 dana, dok je nastariji prosječni broj godina imao tim Izrael start ap nejšn, sa 31 godinom i 71 danom.[43]

UCI vorld tur timovi:

UCI pro tur timovi:

Ruta i etape[uredi | uredi izvor]

Karakteristike etapa i pobjednici:[44]
Etapa Datum Ruta Distanca Tip Pobjednik
1. 8. maj Torino — Torino 8,6 km Individualni hronometar  Filipo Gana (ITA)
2. 9. maj Stupiniđi (Nikelino) — Novara 179 km Ravna etapa  Tim Merlije (BEL)
3. 10. maj Bjela — Kanale 190 km Lakša brdska etapa  Tako van der Horn (HOL)
4. 11. maj Pjačenca — Sestola 187 km Srednje teška brdska etapa  Džo Dombrovski (SAD)
5. 12. maj Modena — Katolika 177 km Ravna etapa  Kejleb Juan (AUS)
6. 13. maj Grote di Frasasi — Askoli Pičeno (San Đakomo) 160 km Srednje teška brdska etapa  Đino Meder (ŠVA)
7. 14. maj Notaresko — Termoli 181 km Ravna etapa  Kejleb Juan (AUS)
8. 15. maj Fođa — Gvardija Sanframondi 170 km Srednje teška brdska etapa  Viktor Lafaj (FRA)
9. 16. maj Kastel di Sangro — Kampo Feliče (Roka di Kambio) 158 km Teška brdska etapa  Egan Bernal (KOL)
10. 17. maj L’Akvila — Folinjo 139 km Ravna etapa  Peter Sagan (SVK)
18. maj Folinjo Dan odmora
11. 19. maj Peruđa to Montalčino 162 km Lakša brdska etapa, „Strade Bjanke etapa“  Mauro Šmit (ŠVA)
12. 20. maj Sijena — Banjo di Romanja 212 km Srednje teška brdska etapa  Andrea Vendrame (ITA)
13. 21. maj Ravena — Verona 198 km Ravna etapa  Đakomo Nicolo (ITA)
14. 22. maj Čitadela — Monte Zonkolan 205 km Teška brdska etapa  Lorenco Fortunato (ITA)
15. 23. maj Grado — Gorica 147 km Lakša brdska etapa  Viktor Kampenarts (BEL)
16. 24. maj Sačile — Kortina d’Ampeco 153 km[n 2] Teška brdska etapa  Egan Bernal (KOL)
25. maj Kanacei Dan odmora
17. 26. maj Kanacei — Sega di Ala 193 km Teška brdska etapa  Danijel Martin (IRS)
18. 27. maj Rovereto — Stradela 231 km Ravna etapa  Alberto Betiol (ITA)
19. 28. maj Abijategraso — Alpe di Mera 166 km[n 3] Teška brdska etapa  Sajmon Jejts (UK)
20. 29. maj Verbanija — Vale Spluga (Alpe Mota) 164 km Teška brdska etapa  Damijano Karuzo (ITA)
21. 30. maj Senago — Milano 30,3 km Individualni hronometar  Filipo Gana (ITA)
Ukupno 3,410.9 km[n 4]

Klasifikacije[uredi | uredi izvor]

Na Điro d’Italiji, kao i na druge dvije grand tur trke, dodjeljuju se četiri različite majice, za četiri klasifikacije. Pored četiri glavne, postoje i manje klasifikacije, za koje se ne dodjeljuju majice.

Roze majica, koja se dodeljuje pobiedniku trke.
  • Prva i najvažnija klasifikacija bio je generalni plasman; pobjednik generalnog plasmana je i pobjednik Đira. Plasman se računao tako što su se na vremena vozača ostvarena na prvoj etapi, dodavala vremena ostvarena na svakoj narednoj.[47] Tri prvoplasirana vozača na svakoj etapi dobijali su vremensku bonifikaciju, 10, 6 i 4 sekunde.[48] Na svakoj drumskoj etapi postojala su dva prolazna cilja, od kojih je prvi bio za klasifikaciju po poenima, a na drugom su se dobijale sekunde bonifikacije, 3, 2 i 1 sekunda.[49] Vozač sa najmanjim vremenom u toku trku nosio je roze majicu i smatra se pobjednikom Đira na kraju.[50][51][52]
  • Jedna od drugostepenih klasifikacija bila je klasifikacija po poenima. Vozači su dobijali poene na svakoj etapi, dok je broj poena koji se dodjeljivao zavisio od tipa etape. Do 2014, broj poena koji se dodjeljuje bio je isti na svim etapama (po 25 za pobjednika), zbog čega su klasifikaciju osvajali i vozači koji se bore za generalni plasman. Od Đira 2014, sistem je promijenjen, da bi sprinteri dobili više šansi za osvajanje klasifikacije.[51] Broj poena koji se dodjeljuje i broj vozača koji dobijaju poene zavisi od tipa etape:
    • na ravnim etapama poene je dobijalo prvih 15 vozača (50, 35, 25, 18, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1);
    • Na srednje teškim brdskim etapama poene je dobijalo deset prvoplasiranih vozača (25, 18, 12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1);[50]
    • Na teškim brdskim etapama poene su dobijala takođe desetorica prvoplasiranih vozača, ali je broj poena koji se dodjeljivao bio manji (15, 12, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2 i 1).[50] Na svim drumskim etapama, postojala su dva prolazna cilja, od kojih je prvi bio za klasifikaciju po poenima, kao i za posebnu, sprint klasifikaciju. Broj poena koji se dodjeljivao bio je isti, bez obzira na tip etape, a poene je dobijalo osam vozača (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1).[51] Lider klasifikacije od 2017. nosi ljubičastu majicu (ital. Maglia Ciclamino).[53] Od 1970. do 2010, takođe je korištena ljubičasta majica (boje sleza), dok je u periodu od 2010. do 2016. majica za lidera klasifikacije bila crvena.[54]
Simon Pelo, pobjednik klasifikacije za bijeg
  • Jedna od drugostepenih klasifikacija bila je i brdska klasifikacija, za koju su se poeni dodjeljivali prvim vozačima koji pređu preko naznačenih uspona. Usponi su kategorizovani u pet kategorija:
    • Čima Kopi: dodjeljivao se samo na najvišem usponu na Điru, 2021. to je trebalo da bude Paso Pordoi, ali se nije vozio zbog lošeg vremena i Čima Kopi je bio uspon Paso Đau.[55] Poeni su se dodjeljivali devetorici prvoplasiranih vozača preko uspona (50, 30, 20, 14, 10, 6, 4, 2);[56]
    • Prva kategorija: na usponima prve kategorije poene je dobijalo osam prvoplasiranih vozača (40, 18, 12, 9, 6, 4, 2, 1);[56]
    • Druga kategorija: poeni su se dodjeljivali šestorici prvoplasiranih vozača preko uspona (18, 8, 6, 4, 2, 1);
    • Treća kategorija: poeni su se dodjeljivali četvorici prvoplasiranih vozača (9, 4, 2, 1);[56]
    • Četvrta kategorija: poeni su se dodjeljivali trojici prvoplasiranih vozača (3, 2, 1).[56] Lider klasifikacije nosio je plavu majicu tokom trke.[50]
  • Četvrta majica koja se dodjeljivala je za najboljeg mladog vozača. Lider se odlučivao po ostvarenom vremenu, isto kao i za generalni plasman.[57] Takmičili su se samo vozači mlađi od 25 godina, a lider je nosio bijelu majicu tokom trke.[51]
  • Poslednja od većih klasifikacija bila je timska klasifikacija, koja se računala tako što su se sabirala vremena prva tri vozača iz svakog tima, na svakoj etapi posebno; vremena su se dodavala na prethodna i sabirala se, a lider je bio tim sa najmanjim vremenom.[51]

Pored glavnih, dodjeljivale su se nagrade i za nekoliko manjih klasifikacija:

Dris de Bont, pobjednik sprint klasifikacije i klasifikacije za najagresivnijeg vozača.
  • Jedna od manjih klasifikacija bila je sprint klasifikacija. Na svim drumskim etapama, postojala su dva prolazna cilja, od kojih je prvi bio za klasifikaciju po poenima, kao i za posebnu, sprint klasifikaciju. Broj poena koji se dodjeljivao bio je isti, bez obzira na tip etape, a poene je dobijalo osam vozača (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1).[51] Vozač sa najviše osvojenih poena na prolaznim ciljevima je pobjednik klasifikacije.[51]
  • Druga manja klasifikacija bila je klasifikacija za borbenost. Poeni su se dodjeljivali pobjednicima etapa, vozačima koji pređu prvi preko označenih uspona i prolaznih ciljeva, a vozač sa najviše poena je pobjednik klasifikacije.[51] Na kraju etape, poene su dobijala šestorica prvoplasiranih vozača (6, 5, 4, 3, 2, 1), na prolaznim ciljevima, poene su dobijala petorica prvoplasiranih vozača (5, 4, 3, 2, 1), dok je na brdskim ciljevima, broj poena koji se dodjeljivao i broj vozača koji su dobijali poene, zavisio od kategorije uspona:
    • Čima Kopi i prva kategorija: 4, 3, 2, 1;
    • Druga kategorija: 3, 2, 1;
    • Treća kategorija: 2, 1;
    • Četvrta kategorija: 1.
  • Treća manja klasifikacija bila je klasifikacija za bijeg (ital. Premio della Fuga). U klasifikaciji, dodjeljivali su se poeni svakom vozaču koji je proveo barem 5 km u bijegu u kome je bilo manje od deset vozača. Vozačima se dodjeljivao po jedan poen za svaki kilometar koji provedu u takvom bijegu; vozač sa najviše skupljenih poena je pobjednik klasifikacije.[51]
  • Poslednja klasifikacija bio je fer plej za timove. Timovi su dobijali kaznene bodove za kršenje bilo kakvog pravila:
    • Upozorenje — 0,50 poena;
    • Novčana kazna — 1 poen;
    • Vremenska kazna je 2 poena;
    • Deklasifikacija vozača ili timskog auta — 100 poena;
    • Diskvalifikacija vozača — 1.000 poena;
    • Vozač pozitivan na doping testu — 2.000 poena. Tim sa najmanje poena na kraju trke je pobjednik klasifikacije.[51]

Na Điru 2021. uveden je poseban broj za etapne pobjednike, kako bi bili prepoznatljivi u grupi. Svaki pobjednik nosio je na narednoj etapi broj sa zelenim, bijelim i crvenim prugama, u bojama zastave Italije.[58]

Lideri klasifikacija po etapama
Etapa Pobjednik Generalni plasman
 Klasifikacija po poenima
 Brdska klasifikacija
 Najbolji mladi vozač
 Timska klasi
fikacija 		Sprint Agresivnost Bijeg Fer plej
1. Filipo Gana Filipo Gana Filipo Gana Nije dodijeljeno Filipo Gana Jumbo—vizma Nije dodijeljeno Filipo Gana Nije dodijeljeno Ineos Grenadirs
2. Tim Merlije Tim Merlije Vinčenco Albanese Filipo Gana Filipo Taljani
3. Tako van der Horn Simon Pelo Vinčenco Albanese
4. Džo Dombrovski Alesandro de Marki Džo Dombrovski Atila Valter Bahrein—viktorijus Alesandro de Marki Izrael start ap nejšn
5. Kejleb Juan Đakomo Nicolo Filipo Taljani Simon Pelo
6. Đino Meder Atila Valter Đino Meder Đino Meder Grupama—FDJ
7. Kejleb Juan Kejleb Juan Simon Pelo Simon Pelo Simon Pelo
8. Viktor Lafaj Tim Merlije Ineos Grenadirs
9. Egan Bernal Egan Bernal Žefre Bušar Egan Bernal Trek—segafredo
10. Peter Sagan Peter Sagan
11. Mauro Šmit Bahrein—viktorijus
12. Andrea Vendrame Dris de Bont
13. Đakomo Nicolo Umberto Marengo Simon Pelo
14. Lorenco Fortunato
15. Viktor Kampenarts Trek—segafredo Dris de Bont
16. Egan Bernal
17. Danijel Martin Ineos Grenadirs Dris de Bont
18. Alberto Betiol DSM
19. Sajmon Jejts Ineos Grenadirs
20. Damijano Karuzo
21. Filipo Gana
Kraj Egan Bernal Peter Sagan Žefre Bušar Egan Bernal Ineos Grenadirs Dris de Bont Dris de Bont Simon Pelo Bahrein—viktorijus
  • Na drugoj etapi, Edoardo Afini, koji je bio na drugom mjestu u klasifikaciji po poenima, nosio je ljubičastu majicu, jer je lider klasifikacije — Filipo Gana, bio i lider trke i nosio je roze majicu.[59] Gana i Afini su bili dvojica prvoplasiranih u klasifikaciji po najboljeg mladog vozača, zbog čega je trećeplasirani u klasifikaciji — Tobijas Fos, nosio bijelu majicu.[60]
  • Na trećoj i četvrtoj etapi, Edoardo Afini, koji je bio na drugom mjestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača, nosio je bijelu majicu, jer je lider klasifikacije — Filipo Gana, bio i lider trke i nosio je roze majicu.[61][62]
  • Na šestoj etapi, Vinčenco Albanese, koji je bio na drugom mjestu u brdskoj klasifikaciji, nosio je plavu majicu, jer lider klasifikacije — Džo Dombrovski, nije startovao etapu zbog povreda u padu na petoj etapi.[63]
  • Od sedme do devete etape, Remko Evenepol, koji je bio na drugom mjestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača, nosio je bijelu majicu, jer je lider klasifikacije — Atila Valter, bio i lider trke i nosio je roze majicu.[64] Na etapama 10. i 11. Evenepol je nastavio da nosi bijelu majicu, jer je novi lider klasifikacije — Egan Bernal, bio i lider trke i nosio je roze majicu.[65] Iz istog razloga, Aleksandar Vlasov je nosio roze majicu od etape 12 do kraja, do etape 21.[66]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Legenda
roze Označava pobjednika generalnog plasmana Plava majica Označava pobjednika brdske klasifikacije
Ljubičasta majica Označava pobjednika klasifikacije po poenima Bijela majica Označava pobjednika klasifikacije za najboljeg mladog vozača

Generalni plasman[uredi | uredi izvor]

Generalni plasman (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Vrijeme
1  Egan Bernal (KOL) Generalni plasmanKlasifikacija za najboljeg mladog vozača Ineos Grenadirs 86h 17' 28"
2  Damijano Karuzo (ITA) Bahrein—viktorijus + 1' 29"
3  Sajmon Jejts (UK) Bajk eksčejndž + 4' 15"
4  Aleksandar Vlasov (RUS) Astana premijer teh + 6' 40"
5  Danijel Martinez (KOL) Ineos Grenadirs + 7' 24"
6  Žoao Almeida (POR) Dekunink—Kvik-step + 7' 24"
7  Romen Barde (FRA) DSM + 8' 05"
8  Hju Karti (UK) EF edukejšen—nipo + 8' 56"
9  Tobijas Fos (NOR) Jumbo—vizma + 11' 44"
10  Danijel Martin (IRS) Izrael start ap nejšn + 18' 35"

Klasifikacija po poenima[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija po poenima (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Poeni
1  Peter Sagan (SVK) Klasifikacija po poenima Bora–hanzgro 136
2  Davide Čimolai (ITA) Izrael start ap nejšn 118
3  Fernando Gavirija (KOL) UAE tim Emirejts 116
4  Elija Vivijani (ITA) Kofidis 86
5  Egan Bernal (KOL) Generalni plasmanKlasifikacija za najboljeg mladog vozača Ineos Grenadirs 80
6  Dris de Bont (BEL) Alpesin—feniks 71
7  Andrea Paskvalon (ITA) Intermarš—vanti—gober materioks 61
8  Simone Konzoni (ITA) Kofidis 60
9  Edoardo Afini (ITA) Jumbo—vizma 59
10  Alberto Betiol (ITA) EF edukejšen—nipo 57

Brdska klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Brdska klasifikacija (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Poeni
1  Žefre Bušar (FRA) Brdska klasifikacija AG2R sitroen 184
2  Egan Bernal (KOL) Generalni plasmanKlasifikacija za najboljeg mladog vozača Ineos Grenadirs 140
3  Damijano Karuzo (ITA) Bahrein—viktorijus 99
4  Danijel Martin (IRS) Izrael start ap nejšn 83
5  Sajmon Jejts (UK) Bajk eksčejndž 61
6  Žoao Almeida (POR) Dekunink—Kvik-step 54
7  Bauke Molema (HOL) Trek–segafredo 53
8  Lorenco Fortunato (ITA) Eolo—kometa 52
9  Romen Barde (FRA) DSM 49
10  Majkl Storer (AUS) DSM 46

Klasifikacija za najboljeg mladog vozača[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija za najboljeg mladog vozača (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Vrijeme
1  Egan Bernal (KOL) Klasifikacija za najboljeg mladog vozačaGeneralni plasman Ineos Grenadirs 86 s 17' 28"
2  Aleksandar Vlasov (RUS) Astana premijer teh + 6' 40"
3  Danijel Martinez (KOL) Ineos Grenadirs + 7' 24"
4  Žoao Almeida (POR) Dekunink—Kvik-step + 7' 24"
5  Tobijas Fos (NOR) Jumbo—vizma + 11' 44"
6  Atila Valter (MAĐ) Grupama—FDJ + 45' 30"
7  Lorenco Fortunato (ITA) Eolo—kometa + 47' 31"
8  Majkl Storer (AUS) DSM + 1 s 49' 05"
9  Arold Tehada (KOL) Astana premijer teh + 2 s 01' 12"
10  Alesandro Kovi (ITA) UAE tim Emirejts + 2 s 03' 30"

Timska klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Timska klasifikacija (1–10)[67][68]
Pozicija Tim vrijeme
1 Ineos Grenadirs 259h 30' 31"
2 Jumbo—vizma + 26' 52"
3 DSM + 29' 09"
4 Astana premijer teh + 33' 05"
5 Bajk eksčejndž + 1 s 15' 12"
6 Trek—segafredo + 1 s 27' 09"
7 Movistar + 1 s 28' 18"
8 Dekunink—Kvik-step + 1 s 37' 51"
9 Bahrein—viktorijus + 1 s 51' 05"
10 UAE tim Emirejts + 1 s 54' 04"

Sprint klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Sprint klasifikacija (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Poeni
1  Dris de Bont (BEL) Alpesin—feniks 70
2  Umberto Marengo (ITA) Bardijani—CSF—fazijane 64
3  Simon Pelo (ŠVA) Androni đokatoli—sidermek 53
4  Samuele Rivi (ITA) Eolo—kometa 32
5  Filipo Taljani (ITA) Androni đokatoli—sidermek 30
6  Frančesko Gavaci (ITA) Eolo—kometa 23
7  Andrea Paskvalon (ITA) Intermarš—vanti—gober materioks 21
8  Fernando Gavirija (KOL) UAE tim Emirejts 21
9  Simone Ravaneli (ITA) Androni đokatoli—sidermek 18
10  Mark Kristijan (UK) Eolo—kometa 16

Klasifikacija za borbenost[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija za borbenost (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Poeni
1  Dris de Bont (BEL) Alpesin—feniks 53
2  Egan Bernal (KOL) Generalni plasmanKlasifikacija za najboljeg mladog vozača Ineos Grenadirs 51
3  Simon Pelo (ŠVA) Androni đokatoli—sidermek 39
4  Umberto Marengo (ITA) Bardijani—CSF—fazijane 36
5  Žefre Bušar (FRA) Brdska klasifikacija AG2R sitroen 32
6  Damijano Karuzo (ITA) Bahrein—viktorijus 31
7  Žoao Almeida (POR) Dekunink—Kvik-step 31
8  Fernando Gavirija (KOL) UAE tim Emirejts 26
9  Danijel Martin (IRS) Izrael start ap nejšn 22
10  Frančesko Gavaci (ITA) Eolo—kometa 21

Klasifikacija za bijeg[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija za bijeg (1–10)[67][68]
Pozicija Vozač Tim Kilometri
1  Simon Pelo (ŠVA) Androni đokatoli—sidermek 783
2  Umberto Marengo (ITA) Bardijani—CSF—fazijane 648
3  Samuele Rivi (ITA) Eolo—kometa 414
4  Vinčenco Albanese (ITA) Eolo—kometa 368
5  Tako van der Horn (HOL) Intermarš—vanti—gober materioks 355
6  Mark Kristijan (UK) Eolo—kometa 281
7  Aleksis Gužar (FRA) AG2R sitroen 274
8  Filipo Taljani (ITA) Androni đokatoli—sidermek 224
9  Kvinten Hermans (BEL) Intermarš—vanti—gober materioks 196
10  Samuele Zokarato (ITA) Bardijani—CSF—fazijane 169

Fer plej klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Fer plej klasifikacija(1–10)[67][68]
Pozicija Tim Poeni
1 Bahrein—viktorijus 0
2 Jumbo—vizma 0
3 Izrael start ap nejšn 0
4 Ineos Grenadirs 20
5 Kubeka asos 20
6 Loto–sudal 20
7 EF edukejšen—nipo 30
8 Dekunink—Kvik-step 50
9 DSM 50
10 Grupama—FDJ 50

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prvobitno je planirano da se vozi 3,479.9 km,[1] ali je prvo, zbog lošeg vremena, etapa 16 skraćena sa 212 na 153 km,[2] nakon čega je etapa 19 skraćena sa 176 na 166 km, kako ne bi vozili preko uspona Motarone, na kojem je, četiri dana ranije, došlo do nesreće kada se otkačio vazdušni tramvaj i umrlo je 14 osoba.[3]
  2. ^ Etapa 16 je prvobitno trebalo da bude duga 212 km, ali je, zbog nevremena, smanjena na 153 km i nisu voženi usponi Paso Fedaja i Paso Pordoi.[45]
  3. ^ Na etapi 19, prvobitno je trebalo da se vozi 176 km, ali je, zbog nesreće na usponu Motarone, kada se otkačio vazdušni tramvaj, distanca smanjena na 166 km, kako se ne bi vozilo preko uspona.[46]
  4. ^ Prvobitno je trebalo da se vozi 3,479.9 km,[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Giro d’Italia 2021, all the stages: route and altitude”. italy24news.com. 7. 5. 2021. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  2. ^ „Cycling-Bernal wins shortened Giro stage 16 to extend overall lead”. reuters.com. 24. 5. 2021. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  3. ^ Cash, Dane (25. 5. 2021). „Giro D’italia Organizers Reroute Stage 19 After Cable Car Crash”. cyclingtips.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  4. ^ „Giro d'Italia 2021: Route and stages”. marca.com. 5. 5. 2021. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  5. ^ „Giro d'Italia to start from Sicily in 2021”. SBS. 27. 3. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  6. ^ Farrand, Stephen (4. 2. 2021). „2021 Giro d’Italia to start in Turin”. CyclingNews. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  7. ^ „Giro D'italia”. movistarteam.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  8. ^ Neudecker, Johannes (25. 5. 2021). „Giro changes route after cable car tragedy”. thewest.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  9. ^ Weislo, Laura (7. 5. 2021). „The 44 climbs of the Giro d'Italia 2021”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  10. ^ Bonville-Ginn, Tim (25. 5. 2013). „This is the new route for stage 16 of the Giro d'Italia 2021”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  11. ^ „Giro 2021: Gc Favourites”. cyclingstage.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  12. ^ Ostanek, Daniel (4. 5. 2021). „Giro d’Italia, the dream can start”. eolokometacyclingteam.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  13. ^ a b v g „Egan Bernal seals Giro d'Italia victory”. cyclingnews.com. 30. 5. 2021. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  14. ^ „Giro d'Italia 2021”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  15. ^ Mickey, Abby (15. 5. 2021). „Cofidis Had To Wait 11 Years For This Giro D’italia Stage Win”. cyclingtips.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  16. ^ Mickey, Abby (21. 5. 2021). „Contador’s Reaction After His Team’s First Grand Tour Stage Win Is Everything”. cyclingtips.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  17. ^ Cash, Dane (21. 5. 2021). „At Long Last, Giacomo Nizzolo Is a Giro D’italia Stage Winner”. cyclingtips.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  18. ^ Ostanek, Daniel (17. 5. 2021). „Caleb Ewan: I'm more disappointed than anyone to leave Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  19. ^ „Giro d'Italia to start from Sicily in 2021”. Eurosport Asia. 26. 3. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  20. ^ „Sicily confirmed as host of Giro d'Italia 2021 start”. CyclingNews. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  21. ^ Brown, Gregor. „Giro d'Italia to start in Budapest in 2020”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  22. ^ Farrand, Stephen (13. 3. 2020). „Giro d'Italia stages in Hungary cancelled due to coronavirus fears”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  23. ^ Ryan, Barry (3. 10. 2020). „2020 Giro d'Italia to start with four stages in Sicily”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  24. ^ „Giro d’Italia might start in Hungary in 2021”. hungarianinsider.com. 29. 6. 2020. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  25. ^ Farrand, Stephen (24. 2. 2021). „Giro d'Italia 2021 route revealed”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  26. ^ „This year’s Giro d’Italia to start in Turin on May 8”. apnews.com. 4. 2. 2021. Arhivirano iz originala 04. 02. 2021. g. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  27. ^ „Giro d'Italia: Startlist”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  28. ^ UCI cycling regulations 2020, str. 215.
  29. ^ „The Teams”. Giro d'Italia. RCS Sport. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  30. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  31. ^ „Alpecin-Fenix to ride all three Grand Tours in 2021”. cyclingnews.com. 1. 1. 2021. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  32. ^ Ostanek, Daniel (27. 10. 2020). „Alpecin-Fenix all but seal Tour de France invite after topping latest Europe Tour rankings”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  33. ^ Ostanek, Daniel (10. 2. 2021). „Eolo-Kometa lead 2021 Giro d'Italia wildcards”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  34. ^ Fotheringham, Alasdair (11. 12. 2020). „Contador and Basso invest in the long term at upscaled Eolo-Kometa”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  35. ^ a b Ryan, Barry (11. 2. 2021). „Savio decries 'sporting infamy' as Androni-Sidermec miss out on Giro d'Italia wildcard”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  36. ^ Giuliani, Simone; Ostanek, Daniel (15. 4. 2021). „Vini Zabù withdraws from the Giro d'Italia after Matteo De Bonis EPO positive”. CyclingNews. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  37. ^ Farrand, Stephen (15. 4. 2021). „Vini Zabù withdraws from the Giro d'Italia after Matteo De Bonis EPO positive”. CyclingNews. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  38. ^ „Giro d'Italia 2021 – Debutants”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  39. ^ a b „Giro d'Italia 2021: Riders per nation”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  40. ^ „Giro d'Italia 2021 – Peloton averages”. procyclingstats.com. Pristupljeno 2. 8. 2018. 
  41. ^ „18-year-old Ponomar to be the youngest rider in Giro d’Italia since 1929”. cycling.today. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  42. ^ „Giro d'Italia 2021 – Oldest competitors”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  43. ^ „Giro d'Italia 2021 – Average team age”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  44. ^ „Giro d'Italia 2021 stages”. cyclingnews.com. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  45. ^ „Giro d'Italia queen stage cut back due to weather and safety concerns”. cyclingnews.com. CyclingNews. 24. 5. 2021. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  46. ^ „Modifica Percorso Tappa 19”. www.giroditalia.it (na jeziku: italijanski). Giro d'Italia. 25. 5. 2021. Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  47. ^ „Giro d’Italia results categories, explained”. velonews.com. Competitor Group, Inc. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  48. ^ „Tour D’Italie 2021 : Le Règlement Des Différents Classements”. cyclismerevue.be (na jeziku: francuski). 5. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  49. ^ „How time bonuses are keeping this Giro knotted up”. velonews.com. Competitor Group, Inc. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  50. ^ a b v g Garibaldi 2017, str. 11.
  51. ^ a b v g d đ e ž z i „100th Giro d'Italia classifications demystified”. Cyclingnews. com. 2. 5. 2017. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  52. ^ „Giro revamps time bonus and points systems for 2014 edition”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 8. 4. 2014. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  53. ^ „Giro d'Italia revives Ciclamino jersey for points classification - News shorts”. cyclingnews.com. 18. 4. 2017. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  54. ^ „2010 Giro Jersey Presented In Florence”. Cyclingnews.com. 15. 1. 2010. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  55. ^ „canceled the Fedaia and the Pordoi”. italy24news.com. 24. 5. 2021. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  56. ^ a b v g „Giro d’Italia Guide”. inrng.com. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  57. ^ „Giro d'Italia Leaders Jerseys Explained”. labicicletta.com. 22. 5. 2019. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  58. ^ „Giro d’Italia 2021, nasce il Dorsale Tricolore”. cyclingpro.net (na jeziku: italijanski). 7. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  59. ^ „2021 Giro d’Italia: Stage 1 Results”. bikeworldnews.com. 8. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  60. ^ „Stage 3 – To The Sport Directors”. giroditalia.it. 10. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  61. ^ „2021 Giro d’Italia: Stage 3 Results”. bikeworldnews.com. 10. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  62. ^ „2021 Giro d’Italia: Stage 4 Results”. bikeworldnews.com. 11. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. [mrtva veza]
  63. ^ „2021 Giro d’Italia: Stage 6 Results”. bikeworldnews.com. 13. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. [mrtva veza]
  64. ^ Ryan, Barry (14. 5. 2021). „Giro d'Italia: Remco Evenepoel primed for duel with Egan Bernal”. cyclingnews.com. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  65. ^ „Here’s What Happened in the First 10 Stages of the Giro d’Italia”. bicycling.com. 18. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  66. ^ Yost, Whit (25. 5. 2021). „What You Need to Know About the Last Five Stages of the Giro d’Italia”. bicycling.com. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  67. ^ a b v g d đ e ž z i „Rankings in the Giro d'Italia 2021”. Giro d'Italia. RCS Sport. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  68. ^ a b v g d đ e ž z i „Giro d'Italia - 21 - Senago - Milano TISSOT ITT”. Giro d'Italia. Tissot Timing. 30. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Điro d’Italija 2021. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђиро_д’Италија_2021.&oldid=27677765”