Andre Leri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andre Leri
Datum rođenja(1875-04-08)8. april 1875.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti8. septembar 1930.(1930-09-08) (55 god.)
Mesto smrtiŠvajcarska

Andre Leri (franc. André Léri; Pariz, 8. april 1875 — 8. septembar 1930) bio je francuski lekar, neurolog koji je tokom druge polovine 19. i ranog 20. veka, svojim naučnim radovima zajedno sa radovima poznatih pariskih neurologa toga perioda učinio da Pariz postane renomirani centr neurologije.[1][2]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Studirao je medicinu u Parizu, kao student Džozefa Babinskog (Joseph Babinski 1857 — 1932) i Pjera Marija (Pierre Marie 1853 — 1940). Godine 1904, doktorirao je sa temom Progresivna degenerativna bolest kičmene moždine (lat. Tabes dorsalis). Tokom Prvog svetskog rata, Leri je bio zadužen za dijagnostikovanje obolelih vojnika sa znacima ratom izazvane neuroze.

Pod mentorstvom Babinskog i Pjera Marija u bolnici "La Salpetrije", Andre Leri je postao je član Neurološke akademije 1904. godine, na kojoj je postavljen za vanrednog profesora 1910. godine. Između dva svetska rata rata bio je načelnika medicinskih vojnih okruga. To mu je omogućilo da iskoristio priliku i duboko uđe u suštinu ratne neuroze i pooštrio dijagnozu egzognoze da bi izdvojio mnoge mentalne poremećaje koji su se ranije mešali pod nazivom "potres mozga". i jasno izdvojio histeriju, neurasteniju, psihozu, neurozu i psihoneurozu, emocionalne sindrome i jasno definisano maltretiranje.[3]

Leri je objavio veći broj dela iz oblasti neurologije, oftalmologije i psihijatrije, ali se uglavnom pamti po njegovom doprinosu osteologiji, u okviru koje se uglavnom bavio istraživanjem bolesti koštanog tkiva. Bio je predsednik Francuskog oftalmološkog društva i saradnik časopisa (franc. Nouveau Traite de Medecine Et de Therapeutique).[4]

Umro je 1930. od raka kostiju, u 55 godini života.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Cécité et tabes. Paris, 1904.
  • Spondylose rhizomélique. Handbuch der Neurologie. Volume 2. Berlin 1911.
  • Die Akromegalie.
  • Etudes sue les affections des os et des articulations. Berlin, 1926.
  • Die Pagetsche Knochenkrankheit. With Pierre Marie. Handbuch der Neurologie. Volume 4. Berlin 1913.
  • Commotions et émotions de guerre. Berlin, 1918. Translated into English.
  • Une varieté de rheumatisme chronique: la main en largnette (présentation de pièceses de coupes). Bulletins et memoires de la Société medicale des hôpitaux de Paris, P. Marie, A.Léri: 1913, 36: 104-107.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Broussolle E, Poirier J, Clarac F, Barbara JG (2012) Figures and institutions of the neurological sciences in Paris from 1800 to 1950. Part III: neurology. Rev Neurol (Paris) 168:301–320
  2. ^ Lievre JA (1971) The work of Andre Leri. Sem Hop 47:1630–1637
  3. ^ Mauran L (1996) André Léri and the evolution of the concept of the commotion and of emotion during the Great War (in French). Hist Sci Med 30:341–349
  4. ^ Mostofi K, Moghaddam BG, Khouzan RK, Daryabin M (2018) The reliability of LERI’s sign in L4 and L3 radiculalgia. J Clin Neurosci (in press)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • André Léri na Who Named It
  • Fischer I: Biographisches Lexikon der hervorragenden Arzte der letzten funfzig Jahre. T. 2. Monachium-Berlin: Urban & Schwarzenberg, 1962, ss. 894-895.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андре_Лери&oldid=27451093”