Ajfelova kula

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Ајфелов торањ)
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 48° 51′ 29" SG Š, 2° 17′ 40" IGD

Ajfelova kula
Ajfelova kula danju
Ajfelova kula danju


Ajfelova kula bila je najviša zgrada na svetu od 1889. do 1930..*
Informacije
Lokacija Francuska Pariz, Francuska
Status završena
Sagrađena 18871889.
Otvaranje 31. mart 1889.
Visina
Visina 300,65
Najviši sprat 273,00
Tehnički detalji
Broj spratova 3
Broj liftova 7
Kompanije
Arhitekta Gistav Ajfel
Vlasnik Francuska Grad Pariz, Francuska
Upravljanje Société d'Exploitation de la Tour Eiffel
Reference: [1][2][3][4][5][6][7][8][9]

*Potpuno nastanjiv objekat, potporan, od glavnog ulaza do strukturnog ili arhitektonskog vrha; pogledati listu najviših zgrada na svetu za druge tipove lista.

Ajfelova kula ili Ajfelov toranj (fr. la Tour Eiffel) je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu (Francuska) i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu (fr. Gustave Eiffel). Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.

Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889 (fr. Exposition Universelle). Kula je inaugurisana 31. marta 1889. a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18,038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2.5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kešlen (fr. Maurice Koechlin). Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.

Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metra sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) a metalna struktura je teška 7.300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1.665 stepenica.

Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.

Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.

Istorija[uredi]

Planiranje[uredi]

Prvi planovi za izgradnju datiraju iz 1884 godine. Radovi su izvođeni od 1887. do 1889. godine, a kula se gradila kao ulazna kapija na Svetsku izložbu 1889. godine kao simbol proslave 100. godišnjice od francuske revolucije. Ajfel je prvobitno računao sa svojim planovima na gradnju kule za špansku Barselonu 1888. kada je tamo bila svetska izložba. Skupština grada je ovaj plan odbila jer je bio jako skup i u pogledu Barselone neprikladan iz arhitektonskih razloga. Nakon što je Ajfel bio odbijen u Španiji predao je svoj projekat Parizu gde je izložba bila posle godinu dana. Za parisku izložbu je bilo mnogo predloga. Bila je tu kao predlog giljotina kao spomenik poginulima u revoluciji, zatim stub velike visine na čijem vrhu bi se nalazilo svetlo i koje bi osvetljavalo ceo grad, zatim je tu bila gigantska fontana iz koje bi prskala voda široko i daleko. Na kraju je pobedio projekat Gustava Ajfela.

Na ovom projektu je radilo 50 inženjera da bi razradilo 5300 tehničkih crteža. Svih 18 038 gvozdenih nosača je bilo detaljno nacrtano. Čelična konstrukcija je teška 7300 tona ali ukupna težina je 10.000 tona. Kula je sastavljena od 18038 čeličnih komada koji su spojeni sa dva i po miliona zakivaka. Kao zaštita je upotrebljeno 60 tona boje .[10].

Izgradnja[uredi]

Radovi su otpočeli 28. januara 1887. godine i bili su završeni malo pre otvaranja izložbe u martu 1889. godine. Planirano je da izgradnja traje 14 meseci ali je na kraju rok bio udvostručen i trajao je 26 meseci. [10] i cena se popela na na 1,5 miliona više od planirane. Na kuli je radilo 150 radnika u fabrici u Levaile-Pereu na kraju Pariza i 150- 300 radnika na licu mesta. Na mestu je bilo montirano oko 1.000.000 zakivaka a 1 500.000 je bilo upotrebljeno za spajanje konstrukcija u fabrici.

Najpre su građeni temelji zahvaljujući kojima pritisak na zemlju iznosi 4,5 kg po cm kvadratnom, što je odgovarajuće vrednosti težine jednog čoveka koji sedi na stolici. Montaža metalnih delova je počela u julu 1887. godine. Montaža je vršena pomoću dizalice koja je podizala elemente do visine od 30 metara 7. decembra je bila gotova prva platforma na 57. metru visine dok je druga platforma podignuta na sličan način na visini 115 metara i bila završena u septembru 1888. Radnici nisu hteli da rade dugo koliko se od njih očekivalo i zahtevali su veće plate jer je rad bio rizičan i štrajkovali su pa im je Gustav Ajfel povećao plate.

Kasnije se dogodio još jedan štrajk. Rizik od povreda je bio jeko veliki jer za razliku od nebodera kula nije imala spratove. Jedan čovek je umro tako što je izgubio ravnotežu i pao. Svakih sedam godina kula se štiti namazom boje protiv korozije i za to se upotrebi od 50 do 60 tona boje.

Otvaranje[uredi]

Dana 6. maja 1889. godine kula je bila otvorena za javnost. Otvaranje je bilo obeleženo sa 21 salvom iz topova. Delovala je kao ulazna kapija u veletrgovine koje su bili završene 15. maja iste godine. U prvoj nedelji još nisu radili liftovi pa ipak je posetilo 28920 građana koji su se služili stepenicama. U prvoj godini je bilo 2 miliona posetilaca a ulaznica je bila 5 franaka po osobi. Posle izložbe nije bilo mnogo posetilaca i planiralo se da kula bude porušena posle izložbe 1909. godine.

Značaj[uredi]

U godini 1889. na poslednjem spratu, uz dozvolu Ajfela, postavljena je meteorološka stanica. 1898. Ežen Dukretet je ostvario telegrafsku vezu sa Ajfelove kule od 4 km. 1903. godine Ajfel je, tražeći način da se kula ne poruši, ubedio Gustava Feriea koji je bio odgovoran za bežične veze u vojsci, u korisnost ove građevine u toj oblasti. Sam je finansirao instalacije i uređaje i dobio rezultate u vezi na čak 400 km. U godini 1913. ostvarena je veza na udaljenosti od 6.000 km i bili su uhvaćeni signali i u Americi. 1920. godine je vojni predajnik prerađen u civilni i radilo se na emisijama radio programa. 1957. godine su na kulu postavljene satelitske antene.

2010. godine je napravljena instalacija za prelaz na digitalne emisije za celi region u Francuskoj, Il de Franse.

Trajnost[uredi]

Dogovor od 8. januara 1887. koji su potpisali Gustav Ajfel i Edvard Lokroj i Eugen Puble i koji je predviđao trajnost kule od 20 godina, od 1889. do 1909. godine, bio je na kraju produžen na 70 godina i to zahvaljujući značaju koji je dobila telegrafija kako bi se tu instalirala antena. Od 1. januara 2006. o kuli se brine organizacija SETE koja je dobila ugovor za narednih 10 godina, a stoprocentni vlasnik je grad Pariz.

Reference[uredi]

  1. „Identity card of the Eiffel Tower“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr. 31. 12. 2009. Приступљено 24. 5. 2010.. 
  2. „The documents“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  3. „The structure of the Eiffel Tower and its evolution“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  4. „Chronology of the main construction periods“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  5. „A few statistics“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  6. „Dictionary of technical terms“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  7. ((en)) http://www.tour-eiffel.fr/teiffel/uk/documentation/pdf/about_the%20Eiffel_Tower.pdf?id=4_11
  8. „The Tower operating company“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  9. „The industrial maintenance of the Tower“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  10. 10,0 10,1 Origins and Construction of the Eiffel Tower na oficiálních stránkách eiffel-tower.com

Spoljašnje veze[uredi]