Ajfelova kula
Koordinate: 48° 51′ 29" SG Š, 2° 17′ 40" IGD
| Ajfelova kula | |
 |
|
|
|
|
|---|---|
| Lokacija |  Pariz, Francuska |
| Status | završena |
| Sagrađena | 1887.–1889. |
| Otvaranje | 31. mart 1889. |
|
|
|
| Visina | 300.65 |
| Najviši sprat | 273.00 |
|
|
|
| Broj spratova | 3 |
| Broj liftova | 7 |
|
|
|
| Arhitekta | Gistav Ajfel |
| Vlasnik | Grad Pariz, Francuska |
| Upravljanje | Société d'Exploitation de la Tour Eiffel |
| Reference: [1][2][3][4][5][6][7][8][9] | |
|
*Potpuno nastanjiv objekat, potporan, od glavnog ulaza do strukturnog ili arhitektonskog vrha; pogledati listu najviših zgrada na svetu za druge tipove lista. |
|
Ajfelova kula ili Ajfelov toranj (fr. la Tour Eiffel) je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu (Francuska) i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu (fr. Gustave Eiffel). Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.
Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889 (fr. Exposition Universelle). Kula je inaugurisana 31. marta 1889. a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18,038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2.5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kečlin (fr. Maurice Koechlin). Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.
Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.
Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.
Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.
-
Pogled odozdo na kulu
-
Pogled odozdo na kulu
-
Pogled na grad sa vrha tornja ka istoku
-
Pogled na grad sa vrha tornja ka severu
[uredi] Reference
- ^ Identity card of the Eiffel Tower (((en))). Tour-eiffel.fr (31. 12. 2009.). Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ The documents (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ The structure of the Eiffel Tower and its evolution (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ Chronology of the main construction periods (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ A few statistics (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ Dictionary of technical terms (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ ((en)) http://www.tour-eiffel.fr/teiffel/uk/documentation/pdf/about_the%20Eiffel_Tower.pdf?id=4_11
- ^ The Tower operating company (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
- ^ The industrial maintenance of the Tower (((en))). Tour-eiffel.fr. Pristupljeno na dan 24. 5. 2010.
[uredi] Spoljašnje veze
