Bitka kod Drenova
| Bitka kod Drenova | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||||
 srpski četnici |
 bugaraške komite | ||||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||||
|
Vasilije Trbić Jovan Babunski četnici iz sela Bogomila četnici iz sela Teovo |
Dačo iz Bistrice † Stefan Dimitrov † | ||||||||||||
| Jačina | |||||||||||||
| 40 četnika | 2 čete komita | ||||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||||
| 1 ranjeni | sve komite ubijene; 2 smrtno kažnjena nakon borbe | ||||||||||||
| zadnji veći sukob između četnika i komita u zapadnom Povardarju | |||||||||||||
Bitka kod Drenova desila se na Spasovdan (9. jun) 1907. godine u selu Drenovo, kod Velesa, Makedonija (tada Osmansko carstvo).
Mitar Šešljija, upravitelj srpskih škola veleške oblasti je na Vaskrs 31. marta 1907. pismeno obavestio nadležne vojvode Jovana Babunskog i Vasilija Trbića o odluci donetoj na sastanku Skopskog odbora kome je prisustvovao i generalni konzul Živojin Balugdžić. U odluci je zahtevao da srpske prekovardarske čete što pre izbiju na Vardar, uspostave vezu sa Rudnikom, a time i istočnim Povardarjem.
Najpovoljniji put za izvršenje ovoga zadatka vodio je prema bugarskom selu Drenovo, koje je bilo okruženo arnautskim (albanskim) selima Dejkovac, Gornje i Donje Jabolčište i turskim selom Gornje Vranovce. U tako zaklonjeno Drenovo sklonile su se bugarske vojvode Dačo iz Bistrice i Stevan Dimitrov - Vardarac iz Gradskog, obojica sa po osam komita. Njihova namera je bila da u Drenovu dočekaju seosku slavu Spasovdan i izbegnu osvetu srpskih četa za prethodno izvršene zločine. Naročito se po zlu proslavio Stevan Dimitrov - Vardarac, koji je poput drumskog razbojnika pljačkao i premlaćivao Srbe iz Azota. Pored toga njegova četa je ubila dvojicu Srba, jednog na putu za Bogomilu, a drugog u kapinovskoj vodenici. Takođe su pokušali da na putu za Teovo ubiju srpskog sveštenika Ignjata Popovića.
Za napad na Drenovo, pored svoje Trbićeve čete, Babunski je angažovao i seoske četnike iz Bogomile i Teova, što je ukupno činilo 40 ljudi. Radi nesmetanog prolaska kroz arnautska sela, četnici su se preobukli u arnautsku odeću, koju su dobili iz Kičeva. Takođe, odlučili su se da Drenovo napadnu danju, pošto bugaraši tada nisu postavljali straže. U popodnevnim časovima 9. juna ušli su u selo. Drenovčani, misleći da pred sobom imaju Arnaute nisu vadili oružje. Kad su srpske čete saznale u kojoj kući se kriju komite kuću su opkolili i napali iz okolnih kuća. Usledila je obostrana pucnjava. Neki četnici su uspeli da se popnu na krov i kuću zapale. Bugari su se pod zaštitom dima prebacili u drugu kuću i borba je nastavljena. Pošto je i druga kuća zapaljena i plamteće tavanske grede počele da padaju na njih komite su se odlučile da se, posle četvorosatne borbe, probiju jurišem. U ovom pokušaju su svi pobijeni, osim dvojice koji su se predali i koji su kasnije ubijeni kao saučesnici u ubistvima u kapinovskoj vodenici i na bogomilskom putu. Srbi su u ovoj borbi imali samo jednog ranjenog - Trbićev četnik Donče iz Oraov-Dola. Iz ove borbe proistekla je četnička himna "Spremte se, Spremte", koja se sa nešto izmenjenim tekstom pevala i u Drugom svetskom ratu.
-
Generalni konzul Srbije u Skopju Živojin Balugdžić -
Srpski četnik Jovan Babunski -
Srpski četnik Vasilije Trbić -
bugarski vojvoda Stefan Dimitrov
Rezultat[uredi | uredi izvor]
Borba na Drenovu, kojom je razbijena bugarska organizacija u zapadnom Povardarju, bio je poslednji veći sukob sa bugarskim četama do balkanskih ratova. Kasnije bugarske pokušaje da preko Vardara ubace nove čete razbijala je turska vojska. To je bio slučaj sa velikom bugarskom četom na nikodimskoj planini (25. juna) i uništavanje velike združene čete bugarskih vojvoda Mirčeva, Čakova, Alabaka i Velkova 17. juna. kod Velesa.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Vladimir Ilić: Srpska četnička akcija 1903-1912, pp. 122-123 (2006)
