Bordel
Javna kuća, bordel ili kupleraj mesto je gde ljudi stupaju u seksualnu aktivnost s prostitutkama,[1] koje se ponekad nazivaju seksualnim radnicama. Tehnički, bilo koje prostorije gde se prostitucija dešava obično se kvalifikuju kao bordel. Međutim, zbog pravnih ili kulturnih razloga, objekti su ponekad poznati kao saloni za masažu, barovi, striptiz klubovi, studiji i sl. Seksualni rad u bordelu smatra se sigurnijim od ulične prostitucije.[2]
Pravni status[uredi | uredi izvor]
Stavovi prema prostituciji i načinima na koje (ako) bi trebalo da se reguliše značajno variraju i menjaju se s vremenom. Jedno od pitanja je da li bi rad bordela trebalo da bude legalan, i ako bi — koje propise da ispunjava.
Generalna skupština OUN je 2. decembra 1949. godine usvojila Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima i eksploatacije prostitucije drugih.[3] Konvencija je postala efektivna 25. jula 1951. godine i do decembra 2013. ratifikovale su je 82 države.[4] Cilj je bio borba protiv prostitucije koja se smatra „nekompatibilnom s dignitetom i vrednošću čoveka”. Potpisnici su se složili da se ukine regulacija pojedinačnih prostitutki te da se zabrane bordeli i proksenetizam. Neke zemlje koje nisu učestvovale u usvajanju konvencije takođe zabranjuju prostituciju odnosno rad bordela.
Razne komisije OUN, kako god, imaju različite stavove po ovom pitanju. Na primer, Zajednički program Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) koji je 2012. godine predstavio Ban Ki-Mun i koji je dobio podršku od UNDP-a — preporučuje dekriminalizaciju bordela i proksenetizma.[5][6][7][8]
U Evropskoj uniji nema jedinstvene politike niti konsenzusa za ovaj problem; zakoni uveliko variraju od zemlje do zemlje. Holandija i Nemačka imaju najliberalnije politike; u Švedskoj (i Norveškoj i Islandu van EU) ilegalna je ’kupovina’ a ne i ’prodaja’ seksa; u većini bivših komunističkih zemalja zakon nije bio naklonjen prostituciji; u zemljama kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Francuska sam čin prostitucije nije ilegalan ali navođenje, svođenje i bordeli jesu, tako da je teško biti uključen u prostituciju bez kršenja nekog zakona. Evropski ženski lobi (EWL) osuđuje prostituciju kao „netolerantnu formu muškog nasilja” i podržava „švedski model”.[9]
U februaru 2014, članovi Evropskog parlamenta glasali su pri usvajanju neobavezujuće rezolucije (koja je dobila podršku od 343 glasa za naspram 139 protiv; 105 je bilo uzdržanih) u korist „švedskog modela” kriminalizacije kupovine ali ne i prodaje seksa.[10]
Prostitucija i delovanje bordela ilegalni su u mnogo zemalja, s tim da se ilegalni bordeli nekad tolerišu ili zakoni ne sprovode striktno. Takve situacije postoje u mnogim delovima sveta, ali region koji je najviše povezuje sa ovim politikama je Azija. Kada su bordeli ilegalni, bez obzira na ovo mogu da rade pod zavesom zakonitog posla — npr. saloni za masažu, saune ili spa centri.
U drugim mestima, sama prostitucija može da bude legalna ali mnoge povezane aktivnosti (kao što je vođenje bordela, svođenje i navođenje na prostituciju na javnim mestima) ilegalne, često stvarajući ljudima poteškoće da se uključe u prostituciju bez kršenja nekog od zakona. Ovakvo stanje je, primera radi, u Ujedinjenom Kraljevstvu, Italiji i Francuskoj.
U nekoliko zemalja, prostitucija i rad bordela jeste legalan i pod kontrolom. Stepen regulacije značajno varira od zemlje do zemlje. Većina ovih zemalja dozvoljava bordele, ako ništa u teoriji, pošto se isti smatraju manje problematičnim od ulične prostitucije. U nekim delovima Australije bordeli su zakoniti. Upravljanje uključuje kontrole planiranja i potrebe licenciranja/registracije, s tim da mogu postojati i druge restrikcije. Kako god, postojanje licenciranih bordela ne onemogućava ilegalne bordele od njihovog delovanja. Prema izveštaju u australijskom Dejli telegrafu, ilegalni bordeli u Sidneju godine 2009. nadmašili su licencirane u odnosu četiri naprema jedan;[11][12] s druge strane, u Kvinslendu samo 10% prostitucije otpada na licencirane bordele, a ostatak se ili ne kontroliše ili je ilegalan.[13]
Holandija ima jednu od najliberalnijih politika za prostituciju na svetu, te privlači seksualne turiste iz mnogo drugih zemalja.[14] Amsterdam je dobro poznat po svojim četvrtima crvenih fenjera i kao destinacija za seks turizam. Nemačka takođe ima veoma liberalne zakone o prostituciji.[15] Najveći bordel u Evropi je Paša u Kelnu. Iako je Hotel „Dima” u Bjutu (Montana) legalno radio od 1890. do 1982. godine, bordeli su trenutno ilegalni u SAD — osim u ruralnoj Nevadi; prostituisanje van ovih licenciranih bordela je ilegalno na teritoriji države. Svi oblici prostitucije su ilegalni u okrugu Klark (Nevada), u kojem se nalazi metropolitensko područje Las Vegas — Paradajs.
Istorija[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Seks lutke[uredi | uredi izvor]
Određen broj bordela koji nude samo seks lutke postoji u Japanu. Takođe postoji jedan u Barseloni, a Bordol se nedavno otvorio u Nemačkoj.[16]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Definition of BROTHEL”. www.merriam-webster.com. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ Carroll, Janell (2. 1. 2015). Sexuality Now: Embracing Diversity. Cengage Learning. str. 492. ISBN 978-1-305-44603-8.
- ^ Convention for the Suppression of the Traffic in Persons and of the Exploitation of the Prostitution of Others. General Assembly resolution 317(IV). »incompatible with the dignity and worth of the human person«
- ^ „United Nations Treaty Collection”. Arhivirano iz originala 7. 9. 2015. g. Pristupljeno 29. 9. 2016.
- ^ Kirby, Michael; Wong, Michael (13. 7. 2012). „Decriminalisation integral to the fight against HIV”. Australian Broadcasting Corporation.
- ^ Swysgood, Amanda (23. 7. 2012). „U.N. Commission Calls for Legalizing Prostitution Worldwide”. CNS News.
- ^ „Risks, Rights & Health”. GLOBAL COMMISSION ON HIV AND THE LAW; UNDP; HIV/AIDS Group. jul 2012. str. 43. »("Recommendation"): "Repeal laws that prohibit consenting adults to buy or sell sex, as well as laws that otherwise prohibit commercial sex, such as laws against "immoral" earnings, "living off the earnings" of prostitution and brothel-keeping."«
- ^ http://www.washingtontimes.com, The Washington Times. „AIDS used as reason to legalize prostitutes”. The Washington Times. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „European Women's Lobby Européen des femmes : Prostitution in Europe: 60 Years of Reluctance”. Womenslobby.eu. Pristupljeno 03. 09. 2013. „an intolerable form of male violence« • »Swedish model”
- ^ „Punish the client, not the prostitute | News | European Parliament”. News | European Parliament. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „NSW papers urged to cut brothel ads, ABC news”. Abc.net.au. 18. 5. 2009. Pristupljeno 10. 12. 2011.
- ^ „Entertainment Agency by RideWorks”. rideworks.com. Arhivirano iz originala 13. 02. 2017. g. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „Queensland sex industry still largely illegitimate, Brisbane Times”. Brisbanetimes.com.au. 16. 8. 2009. Pristupljeno 10. 12. 2011.
- ^ „Uruguay and marijuana: a guide to the world's most libertarian countries”. Telegraph.co.uk. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ Koster, Katherine (26. 8. 2015). „Legal in Theory: Germany's Sex Trade Laws and Why They Have Nothing to Do With Amnesty Sex Work Proposal”. The Huffington Post. Pristupljeno 2. 3. 2017.
- ^ „Inside Germany's first sex doll brothel”. 13. 1. 2018.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carroll, Janell (2. 1. 2015). Sexuality Now: Embracing Diversity. Cengage Learning. str. 492. ISBN 978-1-305-44603-8.
- Henrique, Fernando Henrique (1963). Prostitution in Europe and the New World. London, MacGibbon & Kee.
- Johnson, Fred (1911). The Social Evil in Kansas. Kansas City, Missouri.
- Kneeland, George (1913). Commercialized Prostitution in New York City. New York: The Century Co.
- McKell, Jan McKell (2009). Red Light Women of the Rocky Mountains. Albuquerque: University of New Mexico Press.
- Inventory of Mary Ann Hall's estate, 'Archeological Data Recovery'. Milner Associates.
- Rosen, Ruth (1983). The Lost Sisterhood: Prostitution in America, 1900–1918. Johns Hopkins University Press.
- Walkoitz, Judith K. (29. 10. 1982). Prostitution and Victorian Society. Cambridge University Press.
- Webb, Willard J. (oktobar 2004). „Mary Ann Hall : Arlington's illustrious madam”. The Arlington Historical Magazine. 12 (4). Arlington, VA. str. 24—33.
- Woolston, Howard B. (1969). Prostitution in the United States: Prior to the Entrance of the United States into the World War. Montclair, New Jersey: Patterson Smith.
- Burford, E. J. (1993). The Bishop's Brothels. London: Robert Hale. ISBN 978-0-7090-5113-8..
- Cetinsky, Karol (1955). House of Dolls. New York: Simon and Schuster.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Intervju Ričarda Fidlera sa tri vlasnika bordela (jezik: engleski)
- Francuski vojni bordeli: Skrivena istorija Prvog svetskog rata (jezik: engleski)
