Vangel Nečevski

vangel nečevski
Vangel Nečevski Tunel
Lični podaci
Datum rođenja	(1922-03-17)17. mart 1922.
Mesto rođenja	Bitolj, Kraljevina SHS
Datum smrti	16. oktobar 2006.(2006-10-16) (84 god.)
Mesto smrti	Bitolj, Makedonija
Profesija	društveno-politički radnik
Delovanje
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija
Heroj
Narodni heroj od	20. decembra 1951.
Odlikovanja

Vangel Nečevski — Tunel (Bitolj, 17. mart 1922 — Bitolj, 16. oktobar 2006), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Makedonije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 17. marta 1922. godine u Bitolju. Posle završetka osnovne škole, radio je na gajenju duvana i argatovanju. Sa petnaest godina se zaposlio u duvanskom monopolu, nakon čega se priključio revolucionarnom radničkom pokretu. Bio je aktivan član Ujedinjenih radničkih sindikata (URS). Još pre početka rata, primljen je za člana Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

Odmah posle okupacije Jugoslavije, uključen je u grupe koje su sakupljale oružje i municiju i agitovale za rat protiv okupatora. Bugarska policija ga je ubrzo uhapsila i mučila kako bi odao svoje saradnike. Vangel im nije ništa rekao. Krajem 1941. godine, interniran je na šest meseci. Kad se u julu 1942. godine vratio iz internacije, odmah se pridružio Bitoljsko-prespanskom odredu „Dame Gruev“.

Učestvovao je u borbama kod Kožana, Smileva, Lera, Srpca i Beranaca. Bio je učesnik grupa za likvidiranje saradnika okupatora. Uskoro je pozvan u Glavni štab NOV i PO Makedonije, gde je vršio poverljive kurirske zadatke. Decembra 1942. godine, uspeo je da ubije dva graničara i prenese važne materijale iz Egejske Makedonije u Bitolj. U leto 1943. godine, vodio je Kuzmana Josifovskog preko graničnih prelaza i zaseda radi povezivanja sa Drugim oblasnim komitetom. Uspeo je da uspostavi veze i sa Trećim oblasnim komitetom i Tikveškim partizanskim odredom. Često je po nalogu Glavog štaba ulazio u gradove radi uspostavljanja veza sa lokalnim komunističkim organizacijama. Pred kraj rata postavljen je za zamenika komandanta divizije.

Posle oslobođenja Jugoslavije, prešao je na rad u Odeljenje za zaštitu naroda (OZN) i vršio razne odgovorne dužnosti. Nakon penzionisanja, nastavio je u Bitolju svoju aktivnost u društveno-političkom životu, kao predsednik Saveza boraca i predsednik Matice iseljenika u Bitolju.

Umro je 16. oktobra 2006. godine u Bitolju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i ostalih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Orden za hrabrost i Orden partizanske zvezde sa puškama. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.