Социјалистичка Република Македонија
-
- За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
| Социјалистичка Република Македонија Socijalistička Republika Makedonija |
|||||||
|
|||||||
| Географија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Земља | СФР Југославија | ||||||
| Главни град | Скопље | ||||||
| Површина | 25.333 km² | ||||||
| Становништво | 2.033.964 (1991. год) | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | Македонски и српскохрватски језик | ||||||
| Валута | Југословенски динар | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | Народна република Социјалистичка република |
||||||
| Оснивање | 29. новембар 1945. | ||||||
| Независност | 8. септембар 1991. | ||||||
| Догађаји | |||||||
| формирање АСНОМ | 2. август 1944. | ||||||
| оснивање НР Македонија | 29. новембар 1945. | ||||||
| формирање ФНРЈ | 29. новембар 1945. | ||||||
| независност од СФРЈ | 8. септембар 1991. | ||||||
| Држава наследница: | |||||||
 Република Македонија |
|||||||
 Портал:СФРЈ |
|||||||
Социјалистичка Република Македонија је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Основана је 1946. године као Народна Република Македонија, а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 1992. године, када је назив промењен у Република Македонија.
Спадала је међу најнеразвијеније југословенске републике, а по величини је била четврта. Главни град је био Скопље.
Конститутиван народ су били Македонци, а званичне народности биле су: Албанци,[1] (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари) и Турци,[1] али само у општинама у којима су чинили значајни део становништва.[1]
Садржај |
Историја [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Историја Републике Македоније |
Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.
Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење македонске азбуке и књижевног језика, развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.
Главни град СР Македоније, Скопље је 26. јуна 1963. године задесио јак земљотрес, јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 одсто грађевина је било порушено).
Уз солидарност целе Југославије обновљен је и сад спада међу најлепше градове у овом подруцију Европе.
Општине у СР Македонији [уреди]
На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Македонија састојала се из 34 општине и то:
- Град Скопље (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
- остале општине у СР Македонији, биле су: Берово, Битољ, Валандово, Виница Македонска, Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, Ђевђелија, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово, Титов Велес и Штип.
Имена Градова [уреди]
Називи одређених градова у време постојања СР Македоније:
Функционери СР Македоније [уреди]
Председници [уреди]
- Председник АСНОМ-а (1944-1945)
- Методије Андонов Ченто (2. август 1944 - 1. јануар 1945)
Споменик ослободиоцима Скопља
- Методије Андонов Ченто (2. август 1944 - 1. јануар 1945)
- Председник Президијума Народне скупштине (1945-1953)
- Методије Андонов Ченто (1 јануар 1945 - 15. март 1946)
- Димитар Влахов (15. март 1946 - 1947)
- Благоја Фотев (1947 - децембар 1950)
- Видоје Смилевски (4. јануар 1951 - 1953)
- Председник Народне скупштине (1953-1974)
- Димитар Стојанов (1953 - 19. децембар 1953)
- Лазар Колишевски (19. децембар 1953 - 26. јун 1962)
- Љупчо Арсов (26. јун 1962 - 24. јун 1963)
- Видоје Смилевски (24. јун 1963 - 12. мај 1967)
- Мито Хаџивасилев (12. мај 1967 - 1. август 1968)
- Никола Минчев (септембар 1968 - 6. мај 1974)
- Председник председништва СР Македоније (1974-1990)
- Видоје Смилевски (6. мај 1974 - 31. октобар 1979)
- Љупчо Арсов (31. октобар 1979 - 29. април 1982)
- Ангел Чемерски (29. април 1982 - 29. април 1983)
- Благоје Талески (29. април 1983 - 29. април 1984)
- Томе Буклески (29. април 1984 - 26. април 1985)
- Ванчо Апостолски (26. април 1985 - јун 1986)
- Драгољуб Ставрев (јун 1986 - мај 1988)
- Јездимир Богдански (мај 1988 - 28. април 1990)
- Владимир Митков (28. април 1990 - 27. јануар 1991)
- Киро Глигоров (27. јануар 1991 - 15. април 1991)
Премијери [уреди]
- Министар за Македонију у Привременој влади ДФЈ (1945)
- Емануел Чучков (7. март 1945 - 16. април 1945)
- Председник владе (1945-1953)
- Лазар Колишевски (16. април 1945 – децембар 1953)
- Председник Извршног већа (1953-1990)
- Љупчо Арсов (децембар 1953 - 1961)
- Александар Грличков (1961 - 1965)
- Никола Минчев (1965 - 1968)
- Ксенте Богоев (1968 - март 1974)
- Благоје Попов (март 1974 - 29. април 1982)
- Драгољуб Ставрев (29. април 1982 - јун 1986)
- Глигорије Гоговски (јун 1986 - 27. јануар 1991)
- Никола Кљусев (27. јануар 1991 - 17. август 1992)
Референце [уреди]
- ^ а б в Spasov, Ljudmil; Arizankovska, Lidija. Hierarhizacija jezikov v Republiki Makedoniji in Republiki Sloveniji glede na jezikovno politiko Evropske unije, (161. – 169.) u: Vidovič-Muha, Ada. (ur.) Slovenski knjižni jezik – aktualna vprašanja in zgodovinske izkušnje : ob 450-letnici izida prve slovenske knjige, Zbirka »Obdobja – metode in zvrsti« (vol. 20, ISSN 1408-211X), Center za slovenščino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, Ljubljana, 2003., ISBN 961-237-057-5, str. 163., 164.
„Prvi člen Ustave SR Makedonije (Ustav na SRM, 1974) je SRM definiral kot nacionalno državo makedonskega naroda ter albanske in turške narodnosti v njej. V členih 220 in 222 je bilo zapisano, da ljudje lahko prosto uporabljajo svoj jezik in pisavo za izražanje in razvijanje svoje kulture.“
(Vidovič-Muha, 2003., 163.)
Спољашње везе [уреди]
 |
Део искључиво посвећен СФР Југославији. |
 |
Део Википедије посвећен темама везаним за Македонију. |
|
||||||||||
