Социјалистичка Република Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
Социјалистичка Република Македонија
Socijalistička Republika Makedonija

29. новембар 1945. — 8. септембар 1991.
Застава Републике Македоније Грб Републике Македоније
Застава Грб
Locator map Macedonia in Yugoslavia.svg
Положај СР Македоније у СФР Југославији
Географија
Земља СФР Југославија
Главни град Скопље
Површина 25.333 km²
Становништво 2.033.964 (1991. год)
Друштво
Званични језици Македонски и српскохрватски језик
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине Народна република
Социјалистичка република
Оснивање 29. новембар 1945.
Независност 8. септембар 1991.
Догађаји
формирање АСНОМ 2. август 1944.
оснивање НР Македонија 29. новембар 1945.
формирање ФНРЈ 29. новембар 1945.
независност од СФРЈ 8. септембар 1991.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Портал:СФРЈ

Социјалистичка Република Македонија је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Основана је 1946. године као Народна Република Македонија, а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 1992. године, када је назив промењен у Република Македонија.

Спадала је међу најнеразвијеније југословенске републике, а по величини је била четврта. Главни град је био Скопље.

Конститутиван народ су били Македонци, а званичне народности биле су: Албанци,[1] (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари) и Турци,[1] али само у општинама у којима су чинили значајни део становништва.[1]

Историја[уреди]

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

После рата Вардарска Македонија више није била Јужна Србија или Вардарска бановина, него савезна република Југославије са посебном културом, историјом и језиком.

Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење македонске азбуке и књижевног језика, развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.

Главни град СР Македоније, Скопље је 26. јуна 1963. године задесио јак земљотрес, јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 одсто грађевина је било порушено).

Уз солидарност целе Југославије обновљен је и сад спада међу најлепше градове у овом подруцију Европе.

Општине у СР Македонији[уреди]

На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Македонија састојала се из 34 општине и то:

  • Град Скопље (5 општина): Гази Баба, Карпош, Кисела Вода, Центар и Чаир.
  • остале општине у СР Македонији, биле су: Берово, Битољ, Валандово, Виница Македонска, Гостивар, Дебар, Делчево, Демир-Хисар, Ђевђелија, Кавадарци, Кичево, Кочани, Кратово, Крива Паланка, Крушево, Куманово, Македонски Брод, Неготино, Охрид, Прилеп, Пробиштип, Радовиш, Ресен, Свети Николе, Струга, Струмица, Тетово, Титов Велес и Штип.

Имена Градова[уреди]

Називи одређених градова у време постојања СР Македоније:

Друштво и култура[уреди]

Дан устанка народа Македоније обележава годишњицу оружане акције Прилепског партизанског одреда, 11. октобра 1941. године, када је, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, напао непријатељску посаду, затвор и телефонску централу у Прилепу.

Први број Нове Македоније објављен је 29. октобра 1944.

Универзитет у Скопљу основан је 24. априла 1949.

Македонска академија наука и уметности основана је 23. фебруара 1967. године.

Македонска православна црква настала је неканонским одвајањем од Српске православне цркве 17. јула 1967. године.

Привреда[уреди]

Од индустрије највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија.

После рата је спровођена убрзана индустријализација земље, што је узроковало прилив сеоског становништва у градове, али и општи пораст животног стандарда.

Македонија је снабдевала југословенско тржиште пољопривредним и текстилним производима, те рудама које су већином рађене у готове производе у развијенијим југословенским републикама.

Функционери СР Македоније[уреди]

Председници[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Предсједник Републике Македоније
Мост на реци Вардар у Скопљу

Премијери[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак премијера Републике Македоније

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Spasov, Ljudmil; Arizankovska, Lidija. Hierarhizacija jezikov v Republiki Makedoniji in Republiki Sloveniji glede na jezikovno politiko Evropske unije, (161. – 169.) u: Vidovič-Muha, Ada. (ur.) Slovenski knjižni jezik – aktualna vprašanja in zgodovinske izkušnje : ob 450-letnici izida prve slovenske knjige, Zbirka »Obdobja – metode in zvrsti« (vol. 20, ISSN 1408-211X), Center za slovenščino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, Ljubljana, 2003., ISBN 961-237-057-5, pp. 163., 164.
    Викицитати Prvi člen Ustave SR Makedonije (Ustav na SRM, 1974) je SRM definiral kot nacionalno državo makedonskega naroda ter albanske in turške narodnosti v njej. V členih 220 in 222 je bilo zapisano, da ljudje lahko prosto uporabljajo svoj jezik in pisavo za izražanje in razvijanje svoje kulture.
    (Vidovič-Muha, 2003., 163.)

Спољашње везе[уреди]