Кожани
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Кожани Κοζάνη |
|
|---|---|
| Периферија (περιφέρεια) |
Западна Македонија |
| Префектура (νομός) |
Кожани |
| Географске координате | 40°18' С, 21°47' И |
| Надморска висина | 710 m |
| Становништво | 49.812 ([[2001]]) |
| Површина | 343.0 km² |
| Густина насељености | 130/km² |
| Поштански фах | 501 00 |
| Обласна ознака | +30 24610 |
| Ауто ознака | ΚΖ |
Кожани или Козани (гр: Κοζάνη - Kozani) је град у северној Грчкој и управно средиште и префектуре Кожани и периферије Западна Македонија. Најближи већи град Козанију је Солун, 120 km источно.
Садржај |
[уреди] Име
Град је добио назив Кожани јер је био познат као центар производње и трговине животињским крзном.
[уреди] Природни услови
Град Козани се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија,а близу вештачког језера Политифос на оближњој реци Алиакмон. Град се налази на јужном ободу висоравни знатне надморске висине (710 m), уоквирене шумовитим планинама: Пијеријске, Вермио, Буринос и Аскио. Обаст Козанија је веома прометна, јер је пресеца се важан пут Игњација.
Клима у Козанију је због надморске висине града (710 m) и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.
[уреди] Историја
Најстарији археолошки налази у подручју Козанија (некропола у источном делу града) говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије. У 5. веку п. н. е. пово одручје потпало је под власт античке Македоније и тада је биоло познато као Елимеја. У 2 веку п. н. е. оно је пало под староримску власт.
У средњем веку подручје Козанија је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку пало под отоманску власт. Вероватно је у то време и насељен данашњи град и то насељен хришћанима пребеглицама из плодног Солунског поља, које било посебно на "удару" отоманског режима. 1392. г. овде су се населили у хришћани протерани из Епира. 1528. г. град се први пут помиње под данашњим именом. Град је следећем разбдобљу успео стећи бројне повластице од стамболске власти, између осталог и забрану насељавања Турака у насеље (1664. г.). Исте године подигунта је и прва већа црква у граду, посвећена св. Николи. Препород насеља наставио се и у 18. веку, када се успостављају и трговачке везе са Западом. Међитим, богатство насеља довело је до напада и пљачке турских бегова у два маха, 1770. и 1830. г. Почетак 20. века Козани је дочекао као градско насеље од 12.000 становника, махом Грка са мањином Аромуна.
Тек 1912. г. град припада савременој Грчкој, а после Грчко-турског рата 1923. г. у град се досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије. Нови залет град доживаљава одмах после ових дешавања, када се откривају наглаге угља - лигнита. У граду се развила и библиотека, једна од најважнијих у Грчкој и са бројних ретких и старим писаним делима.
[уреди] Становништво
Козани данас има око 50.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:
- 1971. г., град 23.240 ст., префектура -
- 1981. г., град 31.120 ст., префектура -
- 1991. г., град 31.553 ст., префектура 43.395 ст.
- 2001. г., град 38.591 ст., префектура 49.812 ст.
[уреди] Привреда
Козани је најважнији привредни центар овог дела Грчке. У целој области града развијена је рударска идустрија (ископавање угља). Кожарска индустрија још је важан у градској привреди. Рурално подручје око града је највише окренуто сточарству.
Саобраћај је за Козани веома важна могућност. Поред града пролази савремени аутопут по траси некада веома важног пута Игњација. Ово је данас други по важности аутопут у целој Грчкој. Град има и железничку станицу и пругу, са којом је у вези са Солуном. 4 километра од Козанија налази се и Аеродром "Филипос".
Координате: 39° 38′ С, 22° 24′ И
