Dubrovački dogovor
Dubrovački dogovor je sporazum gospodara Crne Gore vladike Petra II Petrovića Njegoša i vezira hercegovačkog Ali-paše Rizvanbegovića Stočevića, zaključen u Dubrovniku 25. septembra 1842. Do sporazuma je došlo posle višegodišnjih sukoba na crnogorsko-turskoj granici prema Hercegovini, najviše oko nerešenog pitanja pograničnih plemena Grahova i Uskoka. Pošto je te godine postojala opasnost da između Crne Gore i Hercegovačkog pašaluka izbije sukob većih razmera, Njegoš i Ali-paša su pristupili pregovorima koji su trajali tri dana, a prisustvocvali su im i predstavnici austrijskih vlasti, okružni kapetan dubrovački, kotorski baron Karlo Rosner i Gabrijel Ivačić.
U ugovoru je pisalo da se mir zaključuje „između nezavisne oblasti Crne Gore i pašaluka hercegovačkog“. Time je Ali-paša bio prinuđen da prihvati činjenicu da vodi razgovore sa jednom suverenom stranom, bez obzira što je Porta formalno nije priznavala. Na sličan način, postupio je i bosanski vezir nekoliko godina ranije 1838. Ugovorom je precizirana granica između Crne Gore i Hercegovačkog pašaluka, koja je išla od vrha Kučkog Koma do Dragalja, ostane kao što je i do tada bila.
U tački 2. ugovora se konstatuje da pitanje Grahova i Uskoka ostaje nerešeno, jer je Ali-paša izjavio kako nije ovlašćen da raspravlja o teritorijalnim pitanjima, ali se obavezao da će poraditi kod Porte da se obrazuje komisija, u koju bi ušli po jedan austrijski i ruski činovnik, a koja bi raspravljala i rešila ovo pitanje. U slučaju da se komisija ne sastane do 1. januara 1844, nagodili bi se crnogorski vladika i hercegovački vezir.
Dalje je rešeno da za to vreme niko ne može da se seli sa jedne na drugu stranu, a sve sporove bi rešavali vladičini i Ali-pašini predstavnici (tačka 3.) Tada su se Njegoš i Ali-paša čak pobratimili.[1]
Pošto tokom 1843. Porta nije ništa učinila da se formira komisija a kako je i dalje bilo sukoba na granici, pregovarano je da se održi novi sastanak. Sastanak između Ali-pašinog opunomoćenika Osman-Age Zvorničanina i Njegoševog sekretara Dimitrija Milakovića održan je u Kotoru 9. novembra 1843. i potpisan je novi sporazum. Opunomoćenici su kao aneks ugovoru između Njegoša i Ali-paše, sačinili ugovor od nekoliko članova kojim se potpunije regulišu odnosi na granici dve susedne zemlje.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Tekst dr. Žarka Šćepanovića, univ. prof Nastavničkog fakultta u Nikšiću u Enciklopediji Jugoslavije JLZ „Miroslav Krleža“ Zagreb 1985. str. 652.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- D. Vuksan: Spomenica Petra II Petrovića Njegoša (1813—1843—1925) Cetinje 1925 str. 170—173;
- P. I. Popović Crna Gora u doba Petra I i Petra -{II}-, Beograd 1951, str. 183—196.