Ženi Lebl

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovanka Ženi Lebl
Ženi Lebl
Lični podaci
Datum rođenja(1927-06-20)20. jun 1927.
Mesto rođenjaAleksinac, Kraljevina SHS
Datum smrti21. oktobar 2009.(2009-10-21) (82 god.)
Mesto smrtiTel Aviv, Izrael

Jovanka Ženi Lebl (Aleksinac, 20. jun 1927 — 21. oktobar 2009, Tel Aviv) bila je srpski pisac, novinar i istoričar jevrejskog roda.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ženi Lebl je rođena 20. juna 1927. godine, u Aleksincu. Otac joj se zvao Leon, i bio je rudarski inženjer, a majka se zvala Ana, rođ. Robiček. U Beograd su se preselili 1933. godine, gde je završila osnovnu školu i upisala Prvu realnu gimnaziju.[1]

Živela je u Beogradu, a za vreme odvođenja Jevreja u logoru Sajmište pobegla je u Niš.

U toku okupacije uspela je da izbegne hapšenje i likvidaciju kao Jevrejka. Živela je u Nišu, kod Jelene Glavaški, svoje nekadašnje vaspitačice iz vrtića, gde je radila kao saradnik NOP-a pod lažnim imenom Jovanka Lazić. Radila je u ilegalnoj štampariji. Cela grupa je provaljena od strane Bugara koji su ih kasnije predali Gestapou, a pošto su uglavnom bili mladi ljudi, završili su u logoru u Nemačkoj. Pošto je ponovo uhapšena, iz berlinskog Gestapoa oslobođena je tek 28. aprila 1945. godine.

Po povratku u Beograd, završila je gimnaziju, studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku školu (jedna od preteča Fakulteta političkih nauka). U istom periodu, bila je aktivan saradnik lista Politika. Zbog vica koji je ispričala kolegama u redakciji Politike, optužena je za „klevetu protiv naroda i države”. Osuđena je avgusta 1949. godine i kažnjena prinudnim radom u trajanju od godinu dana. Pomilovana je posle više od dve godine provedene u Glavnjači, Zabeli, Ramskom ritu, Svetom Grguru i na Golom otoku. Zbog presude izbačena je iz redakcije Politike, izbrisana iz članstva Saveza boraca Jugoslavije i Udruženja novinara NR Srbije. Oslobođena je avgusta 1951. godine.

Posle puštanja na slobodu, vratila se u Beograd gde nije mogla da nađe posao. Zbog toga je otišla za Izrael, septembra 1954. godine, gde je živela do kraja života. U Haifi je završila višu školu za rendgen tehničare. Četiri godine je radila u bolnici, posle čega je otišla na specijalizaciju u Švedsku. Od 1964. godine bila je upravnik škole za rendgen tehničare u sklopu Medicinskog centra u Tel Avivu. Do odlaska u penziju u istoj školi predavala je radiografiju.

Posvetila se izučavanju istorije Jevreja na teritoriji Jugoslavije, pre svega Srbije i Makedonije, u okviru Istorijskog odbora HOJ (Udruženje Jevreja poreklom iz Jugoslavije).

Osim velikog broja različitih članaka vezanih za život Jevreja na teritoriji Jugoslavije, napisala je nekoliko odrednica u enciklopediji Jad Vašem i Leksikonu jevrejskih zajednica Jugoslavije. Na osnovu njenih iskustava sa Golog otoka, iznetih u razgovoru sa Danilom Kišom, snimljena je serija Goli život (1990). Pisala je na srpskom i hebrejskom jeziku i bavila se prevođenjem dela izraelskih pisaca.

Godine 1990. je napisala knjigu Jevreji u Pirotu.[2] Napisala je dva članka u listu Politika iste godine: Držite se zajedno, vaša snaga je u jedinstvu i Akcija za istoriju - spomenik jevrejskim žrtvama.

Na podsticaj Danila Kiša napisala i objavila je knjigu o sudbini na Golom otoku u knjizi „Ljubičica bela“ (aluzija na, tada često pevanu, pesmu „Druže Tito, ljubičice bela..."). Knjiga je postala bestseler u Izraelu. Život u nacističkim logorima je opisala u knjizi „Odjednom drukčija, odjednom druga“.

Takođe je pisala o Jevrejima na prostoru bivše Jugoslavije, o čime svedoči zbornik „Da se ne zaboravi“.

Na kraju života na srpskom, hebrejskom i engleskom jeziku obelodanila je veze jerusalimskog muftije Muhameda Amina el Huseinija sa nacističkom Nemačkom i njegovo delovanje u Bosni za vreme Drugog svetskog rata, čije se posledice osećaju do današnjeg dana na Bliskom istoku i Balkanu.

Na anonimnim konkursima u organizaciji Saveza jevrejskih opština Jugoslavije (Srbije) učestvovala je od 1983. do 2006. godine, gde je bila dobitnik najvećeg broja nagrada. Autor je 24 nagrađena rada, koja su posvećena izučavanju istorije Jevreja u Srbiji, ali i šire. U znak pijeteta prema njoj, Izvršni odbor Saveza je 24. januara 2010. godine doneo odluku da se prva nagrada koja se dodeljuje na konkursu, imenuje po njoj - Prva nagrada „Ženi Lebl”.[3]

Objavljene knjige[uredi | uredi izvor]

Objavila je 22 knjige:

  • Plima i slom: iz istorije Jevreja Vardarske Makedonije, 1990
  • Ljubičice bela: vic dug dve i po godine, 1990
  • Jevreji u Pirotu, 1990
  • Dnevnik jedne Judite: Beograd 1941, 1990
  • Jevrejske knjige štampane u Beogradu 1837 – 1905, 1990
  • Jerusalemski Muftija, 1993
  • Jevreji iz Jugoslavije – ratni vojni zarobljenici u Nemačkoj, 1995
  • Hadž-Amin i Berlin (engl. Haj-Amin and Berlin), 1996
  • Do konačnog rešenja – Jevreji u Beogradu 1521-1942, 2001
  • Do konačnog rešenja – Jevreji u Srbiji, 2002
  • Hadž-Amin i Berlin, 2003
  • Do konačnog rešenja: Jevreji u Beogradu 1521-1942 (engl. Until „The final solution”: the Jews in Belgrade 1521 – 1942), 2007
  • Muftija jerusalimski i Nacional-socijalizam (engl. The Mufti of Jerusalem and Nacional-Socialism), 2007
  • Plima i slom: iz istorije Jevreja Vardarske Makedonije (engl. Tide and Wreck: Histori of the Jews of Vardar Macedonija), 2008
  • Da se ne zaboravi, 2008
  • Odjednom drugačija, odjednom druga, 2008
  • Ljubičica bela (engl. The White Violet), 2009

Pored ovih knjiga na srpskom i engleskom jeziku, objavila je i pet knjiga na hebrejskom jeziku.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gaon, Aleksandar; Darvaš, Andrija; Kovač, Teodor; Panić, Barbara; Petaković, Jelena; Radovanović, Aleksandar; Rafailović, Aleksandar; Račić, Nikola; Spasojević, Tamara (2011). Znameniti Jevreji Srbije: biografski leksikon (na jeziku: srpski). Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije. str. 131. ISBN 978-86-915145-0-1. Arhivirano iz originala 02. 03. 2021. g. Pristupljeno 23. 03. 2021. 
  2. ^ „Jevreji u Pirotu :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 26. 06. 2020. g. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  3. ^ Albahari, Aron (2019). „Šezdeset i tri godine Nagradnog konkursa Saveza jevrejskih opština” (na jeziku: srpski): 4. Arhivirano iz originala 20. 10. 2021. g. Pristupljeno 23. 03. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikinovosti imaju novost(i) za članak Ženi Lebl.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жени_Лебл&oldid=27420326”