Zoran Petrović Piroćanac

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zoran Petrović Piroćanac
Lični podaci
Datum rođenja(1953-08-30)30. avgust 1953.
Mesto rođenjaBeograd, NR Srbija, FNRJ
Datum smrti4. april 2015.(2015-04-04) (61 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Naučni rad
InstitucijaInstitut za političke studije

Zoran Petrović Piroćanac (Beograd, 30. avgust 1953 — Beograd, 4. april 2015[1]) bio je srpski geopolitikolog, politikolog, novinar i ratni izveštač.

U okviru Instituta za političke studije u Beogradu vodio je Centar za geopolitičke studije „Jugoistok“.[2] Od 1979. do 2005. bio je međunarodni novinar i ratni izveštač. Objavio je 15 naučno-stručnih monografija i drugih knjiga. Doktorirao je u Parizu na EHESS-u, glavnoj francuskoj ustanovi za društvene nauke.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Diplomirao je francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Prvi je frilens novinar iz neke komunističke zemlje koji je dobio stipendiju Fondacije "Journalistes en Europe" u Parizu (1983—1984), i to od vrha Fondacije: Ibera Bev-Merija (Hubert Beuve-Mery, osnivač Monda) i Filipa Vijanea (Philippe Viannay, istaknuti član francuskog Pokreta otpora, osnivač Matena i Nuvel Observatera).[3][4]

Magistrirao je i doktorirao na Školi visokih studija društvenih nauka (EHESS, L'École des hautes études en sciences sociales), vodećoj francuskoj ustanovi za istraživanje i visoko obrazovanje u društvenim naukama, na odseku Istorija i civilizacije. Doktorsku tezu pod naslovom Anatomie d'une auto-dégradation. La Serbie et l'ascension de Slobodan Milosevic (1982-1992) odbranio je 2009. godine.[5]

Novinarstvo[uredi | uredi izvor]

Od 1979. do 2005. radio je kao slobodni novinar brojnih listova i televizija, uključujući i izveštavanje sa nekoliko svetskih ratišta.[6] Izveštavao je iz Nikaragve, Hondurasa, Gvatemale, Libana, Gaze, Kube, Francuske, SAD, Kanade...

Bio je i saradnik francuskog mesečnika Actuel i pariskog dnevnika Liberation. Autor je političkih i dokumentarnih priloga, reportaža, voditeljskih emisija na TV Beograd, TV Studio B, TV Politika, TV Zagreb, TV Sarajevo, TV Novi Sad.

Od 1991. do 1995. radio kao ratni izveštač TV „Politika“, RTV „Studio B“ i saradnik francuske televizije „TF1“.

Intervjui[uredi | uredi izvor]

Između ostalog, sagovornici Petrovića Piroćanca su bili i Henri Kisindžer, Šimon Peres, Danijel Miteran, Ahmed Ben Bela, Norodom Sihanuk, Abolhasan Bani Sadr, Žak Širak, general Bar-Lev, Nahum Goldman, Arijel Šaron, Jicak Šamir, Haim Hercog, Simon Veil, Boris Bažanov, Ante Ciliga, Ken Livingston, Fransoa Lumumba, Leh Valensa, Iber Bev-Meri, Danijel Kon-Bendit, Petra Keli, general Gert Bastijan, Adam Mihnjik, Jacek Kuronj, Jon Ilijesku, general Kristijan Keno, Danijel Ortega, komandant revolucije Tomas Borhe, Eden Pastora, Karlos Andres Peres, Režis Debre, Margaret Papandreu, Žan-Mari Lepen, Son San, general Pjer-Mari Galoa i drugi svetski političari i ličnosti javne, naučne i kulturne scene.

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Zoran Petrović Piroćanac radio je u Institutu za političke studije u Beogradu, u statusu naučnog saradnika. Kao istraživač se bavio svetskom i regionalnom geopolitikom, geostrategijom i politikologijom, sa posebnim osvrtom na to kako globalizacija utiče na transformaciju svetske civilizacije, nacionalnih država i lokalnih kultura.

Objavio je monografije koje obrađuju razne aspekte ovih tokova: geopolitika 21. veka, globalni terorizam (Al Kaida i drugi oblici), ekonomska špijunaža, ratna propaganda, zloupotreba medija, novija srpska politička istorija itd.

Geopolitika prirodnih resursa[uredi | uredi izvor]

Monografska trilogija o geopolitici resursa — Geopolitika vode, Geopolitika hrane i Geopolitika energije — je pionirski rad na ovu temu u srpskim društvenim naukama. Po Piroćancu, ova pitanja određuju dalju sudbinu i opstanak i Srbije i drugih država.

U svim ozbiljnim državama niko ne može da vodi efikasnu spoljnu politiku ako, kao u Srbiji, pokuša da ignoriše znanja geopolitike. (...) Upustio sam se, pionirski, u pomenuta globalna pitanja, vodu, hranu i energiju, kao suštinske probleme čovečanstva, koji će umnogome promeniti međunarodne odnose. (...) naša država, kao i u mnogo čemu drugom, ima nedopustivih zjapećih rupa u poimanju i vođenju onoga što se naziva state management.

— kaže autor za Geopolitiku.[7]

Analiza srpske političke nomenklature[uredi | uredi izvor]

Drugi pionirski doprinos je analiza političkih struktura u Srbiji, koja je objavljena 2012. godine u monografiji: Nomenclatura Serbica 1982-2013: elite, entropijski model političke klase i kontinuitet srpske nomenklature.

U tranzicionoj Srbiji osim mnogih prelomnih promena u sferama ekonomije, politike, ideologije i kulture dogodila se i dramatična smena društvenih elita. U razdoblju tranzicije je stvoren novi vladajući sloj koji je vremenom dobio prepoznatljiva obeležja političke klase. U mnogim oblastima stvorene su vladajuće grupe koje, mimo merila vrednosti a na uštrb drugih slojeva, uspevaju da realizuju prisvojenu moć. O tome znalački, sa dovoljno empirijskih ilustracija i potkrepe, piše Zoran Petrović Piroćanac.

— kaže Miloš Knežević.[8]

Bibliografija knjiga[uredi | uredi izvor]

  • Haos & bezumlje: sa talasa B-92, „B-92“ i autor, Beograd, 1992.
  • Chronicle Of An Announced Death (sa grupom saradnika), BINA, Beograd, 1993.
  • The Media Happened to be There (sa grupom saradnika), prvo izdanje „Boksit“, Milići, 1994; drugo prošireno izdanje „Jugoistok“, BINA, „ČiP Pres“ i „RaR“, Beograd, 1994.
  • Izbrisati srpski virus: mala antologija rasizma i šovinizma na kraju milenijuma, „Jugoistok“, Beograd, 1999; drugo prošireno izdanje „Čigoja“, Beograd. 2002. ISBN 978-86-7558-100-0.; treće prošireno izdanje, Centar za geopolitičke studije „Jugoistok“, Beograd. 2008. ISBN 978-86-911865-0-0.
  • Sunovrat: od „Velike“ do male Srbije 1991-2000., „Jugoistok“, Beograd, 2000. (dva izdanja)
  • Al-Qaida: Usama ben Laden i "Zelena Kominterna" protiv judeo-hrišćanske civilizacije, „Evro“, Beograd. 2002. ISBN 978-86-505-0022-4.
  • Mali pojmovnik geopolitike: subjektivni multidisciplinarni glosar neophodan svakom ko promišlja svet Trećeg milenijuma (leksikon), „Jugoistok“ i IPS, Beograd. 2004. ISBN 978-86-7419-068-5.)
  • Sedam posrtanja i osam uspravljanja. Svetska antologija misli, „Draslar Partner“, „Jugoistok“ i IPS, Beograd, 2005.
  • Ekonomska špijunaža: mali vodič kroz istoriju ekonomske obaveštajnosti, do Desete revolucije čovečanstva, „Draslar Partner“, „Jugoistok“ i IPS, Beograd. 2005. ISBN 978-86-7614-040-4.
  • Geopolitika vode: hidropolitika, hidro-stresovi i sukobi hidrauličkog oružja XXI stoleća, Institut za političke studije i Centar „Jugoistok“, Beograd. 2007. ISBN 978-86-7419-140-8.
  • Geopolitika hrane: bitna razvojna komponenta društva u XXI stoleću, Institut za političke studije i Centar „Jugoistok“, Beograd. 2008. ISBN 978-86-7419-165-1.
  • Politički lideršip: ogledi o post-modernom vođstvu, Institut za političke studije i Centar „Jugoistok“, Beograd. 2009. ISBN 978-86-7419-197-2.
  • Geopolitika energije: bitna razvojna komponenta društva u XXI stoleću, Institut za političke studije i Centar „Jugoistok“. 2010. ISBN 978-86-7419-230-6.
  • La Serbie et l'ascension de Slobodan Milosević (1982-1992): anatomie d'une auto-dégradation, L'Harmattan, Paris. 2011. ISBN 978-2-296-56370-4.
  • Nomenclatura Serbica 1982-2013: elite, entropijski model političke klase i kontinuitet srpske nomenklature, Institut za političke studije, Beograd. 2012. ISBN 978-86-7419-259-7.
  • Vašingterna i Srbi: od Trumanovih jaja, do Klintonovog osiromašenog uranijuma, Institut za političke studije, Beograd. 2013. ISBN 978-86-7419-253-5.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Umro novinar Zoran Petrović Piroćanac („Večernje novosti“, 5. april 2015)
  2. ^ „Nova knjiga Zorana Petrovića Piroćanca“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Udruženje novinara Srbije, Beograd, 10. novembar 2011.
  3. ^ Journalistes en Europe, Annuaire, Paris, 1984. pp. 68.
  4. ^ „Prosecutor versus Vujadin Popovic et al.“ (official transcripts), International Criminal Tribunal for Former Yugoslavia, Hague, 4 December 2007.
  5. ^ „EHESS juin 2009“[mrtva veza], zvanična strana fakulteta
  6. ^ „Srbin kome se Hag izvinjavao“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2009), intervju sa Petrovićem, razgovarala Olga Đoković, Internet novine serbske, 30. avgust 2009.
  7. ^ „Pravo na resursni suverenitet: Dr Zoran Petrović Piroćanac, naučni saradnik u Institutu za političke studije, govori za Geopolitiku“, Geopolitika, Beograd, 2011
  8. ^ Knežević. M. „Politikološke teme: -{Nomenclatura Serbica} 1982-2013.“, Dom kulture Studentski grad, Beograd, 29. maj 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Петровић_Пироћанац&oldid=27523346”