Политичке науке
Политичке науке проучавају политику. Ово подразумева изучавање устројства и дешавања, процеса у влади или било ком истоврсном систему који покушава да оствари безбедност, правичност и друштвени консензус, односно да докине бројна друштвена питања и управља широким спектром друштвених ресурса. У складу са тим, политолози (политички научници) проучавају и друштвене институције попут корпорација, синдиката, цркве, и других организација чија се устројства и процеси прожимају и међусобно дејствују са владиним.
Појам „политичке науке“ исковао је, 1880. године, Хербер Бекстер Адамс, професор историје на универзитету „Џон Хопкинс“.
Садржај |
Шта раде политиколози (политички научници)? [уреди]
Политички научници проучавају прерасподелу и пренос моћи у доношењу одлука. Због веома сложених односа и честог сукоба интереса, у политичким наукама често се појављују примењени случајеви теорије игара.
Политичке науке покушавају да развију и унапреде како позитивне тезе, анализом политике, тако и нормативне тезе, доношењем својствених политичких препорука. Проучавањем многих чинилаца, укључујући стабилност, правду, материјално благостање и мир, политолози оцењују успешност власти и њених појединих политика. Док су историчари окренути уназад, са жељом да открију и објасне прошлост, политолози покушавају да разјасне политику данашњице и предвиде политику сутрашњице.
Предмет политичке науке додатно је усложњен честим ангажовањем политичких научника у политичким процесима, зато што њихова наука обезбеђује полазишта и оквире другим коментаторима политичких процеса, новинарима, интересним групама, политичарима и бирачима (види бирачко тело), за анализу друштвених питања и одабир могућих решења. Политолози су често саветници политичарима а понекад се и сами, попут политичара, боре за власт.
Области политичких наука [уреди]
Упоредна/компаративна политика (Comparative government) бави се поређењем разних облика владавине у различитим окружењима. Међународни односи усредсређују се на проучавање динамике односа између држава. Сложена међуигра економских и политичких опција предмет је изучавања политичке економије, у којој се преплићу економске и политичке науке.
У САД, политолози посматрају и изучавају веома велики број података, укључујући изборе, јавно мнење (о питањима која се распростиру од социјале до спољне политике), улогу институција (делатности Конгреса, балансу моћи унутар Конгреса, на који начин и у којим случајевима делује Врховни суд, и др.).
Види још [уреди]
Теме [уреди]
- Међународни односи
- Политичке науке (Генерално)
- Политичке теорије
- Теорије о држави (уређењу)
- Апсолутизам
- Анархизам
- Анархо-капитализам
- Анархо-комунизам
- Капитализам
- Комунизам
- Конзервативизам
- Корпоратократија
- Крипто-анархизам
- Демократија
- Деспотизам
- Диктатура
- Еудемонизам
- Фашизам
- Либерализам
- Либертаријанизам
- Либертаријански социјализам
- Кинизам
- Марксизам
- Монархизам
- Монархија
- Национализам
- Нацизам
- Ненасиље
- Олигархија
- Родољубље (Патриотизам)
- Популизам
- Радикално центристичка политика
- Републиканство
- Социјализам
- Суверенитет
- Синдикализам/Анархо-синдикализам
- Тоталитаризам
- Идеологије засноване на полу
- Политичка филозофија
- Теорије политичког понашања
- Политички теоретичари
- Теорије о држави (уређењу)
- Држава
- Облици владавине
- Политички ентитети
- Град
- Округ
- Држава
- Влада
- Локална заједница
- Месна заједница
- НВО Невладина/цивилна организација
- Безбуџетно предузеће
- Република
- Покрајина
- Township
- Три силе у држави
- Три гране власти
- Политичка странка
- Право
- Избори
- Улоге
- Разно
Спољашње везе [уреди]
