Irben Leverije
| Irben Leverije | |
|---|---|
 Irben Leverije | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. mart 1811. |
| Mesto rođenja | Sen Lo, Manš,, Francuska |
| Datum smrti | 23. septembar 1877. (66 god.) |
| Mesto smrti | Pariz,, Francuska |
| Obrazovanje | Politehnička škola |
| Naučni rad | |
| Polje | astronomija, nebeska mehanika |
| Institucija | Pariska opservatorija |
| Poznat po | otkriću Neptuna |
| Nagrade | Zlatna medalja Kraljevskog astronomskog društva |
Irben Žan Žozef Leverije (franc. Urbain Jean Joseph Le Verrier, 11. mart 1811 — 23. septembar 1877) je bio francuski matematičar i astronom. Poznat je po tome što je predvideo postojanje i položaj planete Neptun koristeći se samo matematičkim metodama.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Leverije je rođen u mestu Sen Lo, u departmanu Manš u severoistočnoj Francuskoj. Na Politehničkoj školi je počeo najpre da studira hemiju, da bi kasnije prešao na studije astronomije. Bio je posebno zainteresovan za nebesku mehaniku. Veći deo profesionalne karijere proveo je na mestu direktora Pariske opseravtorije. 1846. postao je član Francuske akademije nauka.
Svoj prvi rad iz oblasti astronomije pod naslovom О секуларним варијацијама орбита планета predstavio je 1839. i ticao se stabilnosti Sunčevog sistema. U narednim godinama objavio je više radova o periodičnim kometama.
Otkriće Neptuna[uredi | uredi izvor]
Leverijeovo najveće dostignuće je pretopstavka o postojanju i položaju do tada nepoznate planete Neptun i to samo na osnovu matematičkih i astronomskih proračuna kretanja planete Pluton. Podstaknut od strane tadašnjeg direktora Pariske opservatorije fizičara Fransoe Aragoa, Leverije je proveo mesece baveći se složenim proračunima ne bi li objasnio mala neslaganja između Uranove posmatrane orbite i one koju su predviđali Njutnovi zakoni gravitacije.[1]Istovremeno, slične proračune je vršio i Džon Kuč Adams u Engleskoj, ne znajući za rad Leverijea. On je svoja istraživanja predočio Džordžu Eriju iz Griničke opservatorije, ali na njih nije obraćana pažnja.
Leverije je svoja istraživanja predstvio Francuskoj akademiji nauka 31. avgusta 1846, dva dana pre nego što je Adams svoje proračune poslao Griničkoj opservatoriji. 18. septembra poslao je pismo Johanu Galeu, astronomu iz Berlinske opservatorije u kome ga moli da proveri njegove pretpostavke. Pismo je stiglo pet dana kasnije, a iste noći Gale i tek diplomirani student Hajnrih Dare usmeriili su teleskop ka položaju na koji im je ukazao Leverije. Nešto kasnije videli su Neptun sa samo 1 stepenomm odstupanja u odnosu na predviđenu lokaciju.
Fransoa Arago je predložio da nova planeta dobije ime po Leverijieu, što je ovaj odbio, nazvavši je Neptun, po starorimskom bogu vode i mora, verovatno zbog plavkasto-zelenkaste boje planete.
Postoje kontroverze oko sticanja zasluga za otkriće Neptuna. Činjenica je da je Adams počeo sa svojim istraživanjima pre Leverijea, ali ih je objavio kasnije i njegov rezultati nisu bili u vezi s tim otkrićem. Zasluge za otkriće Neptuna Leverijeu, Galeu i Dareu, priznao je i sam Adams.[2]Uprkos tome u naučnoj zajednici je dugo ostalo uvreženo mišljene po kome oni podjadnako dele zasluge za to otkriće.
Precesija Merkura[uredi | uredi izvor]
Nakon otkrića Neptuna, Leverije je počeo da istražuje odstupanja Merkurove orbite.[3] Utvrdio je da spora precesija Merkurove orbite oko Sunca ne može u potpunosti biti objašnjena Njutnovom mehanikom i perturbacijama poznatih planeta. Stoga je smatrao da verovatno postoji još neka planeta koja orbitira oko Sunca još bliže nego Merkur.[4]Ova hipotetička planeta je čak dobila i svoje ime – Vulkan. To je izazvalo talas lažnih otkrića, koja su trajala sve do 1915. godine, kada je Ajnštajn objasnio ove perturbacije uz pomoć svoje teorije relativnosti.[5]
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Leverije je bio profesor nebeske mehanike na Fakultetu nauka, a 1846. postao je član Francuske akademije nauka. Nakon smrti Aragoa izabran je za direktora Pariske opservatorije na čijem čelu je ostao do svoje smrti, sa prekidom od 1870-1873. Dobitnik je Zlatne medalje Kraljevskog astronomskog društva. Po njemu su nazvani jedan krater na Mesecu, krater na Marsu, jedan Neptunov prsten, kao i jedan asteroid. Njegovo ime je jedno od 72 imena značajnih naučnika uklesanih na Ajfelovoj kuli.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arago summary[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 07. 08. 2004. g. Pristupljeno 14. 01. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Adams, J.C., MA, FRAS, Fellow of St Johns College, Cambridge (1846). „On the Perturbations of Uranus (p.265)”. Appendices to various nautical almanacs between the years 1834 and 1854 (reprints published 1851) (this is a 50Mb download of the pdf scan of the nineteenth-century printed book). UK Nautical Almanac Office, 1851. Pristupljeno 14. januara 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ Tisserand, M.F. (1880). „Les Travaux de LeVerrier”. Annales de l'Observatoire de Paris, Mémoires, XV (na jeziku: French)., at SAO/NASA ADS
- ^ U. Le Verrier (1859), (in French), "Lettre de M. Le Verrier à M. Faye sur la théorie de Mercure et sur le mouvement du périhélie de cette planète", Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences (Paris), vol. 49 (1859), pp. 379–383. (At p. 383 in the same volume Le Verrier's report is followed by another, from Faye, enthusiastically recommending to astronomers to search for a previously undetected intra-mercurial object.)
- ^ Baum & Sheehan 1997.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Baum, Richard; Sheehan, William (1997). In Search of Planet Vulcan, The Ghost in Newton's Clockwork Machine. New York: Plenum Press. ISBN 978-0-306-45567-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Otkriće Neptuna (1846), Ирбен Леверије Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2014)
,_1902_Wellcome_M0007837.jpg)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
