Isak Sirin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sveti Isak Sirin
Lični podaci
Datum rođenjaoko 620
Mesto rođenjapodručje Katara,
Datum smrtioko 700
Mesto smrtimanastir Šabor,
Svetovni podaci
Poštuje se uAsirijskoj crkvi Istoka, Pravoslavnoj crkvi
Praznik28. januara po julijanskom, 10. februara po gregorijanskom kalendaru.
SpornoKatolička crkva ga smatra za nestorijanca.

Isaak Sirin (ili Isak Ninivski; oko 620; † oko 700) bio je hrišćanski asketa, teolog i mistik, koji je živeo u Siriji u 7. veku.

Središnja tema njegove teologije je božja ljubav, koja je glavni razlog stvaranja i pokretačka sila sveta.

Život[uredi | uredi izvor]

Isaak je rođen u arapskoj porodici, na području Katara, na zapadnoj obali persijskog zaliva.[1] Kao mlad, zajedno sa bratom je otišao u manastir svetog Matije (Mar Mataj) u Beit Katraji (današnji Kurdistan), gde se zamonašio.[2] Bio je pripadnik Asirijske crkve Istoka, koju često nazivaju nestorijanskom.[3] Stekavši dobar glas u manastiru, privukao je pažnju katolikosa Đorđa I (660-680), koji je oko 670. godine posetio Beit Katraju i rukopoložio ga za episkopa grada Ninive na reci Tigar (u današnjem Iraku).[4]

Međutim, nakon samo pet meseci, Isaak je ostavio episkopstvo iz „razloga poznatih Bogu“.[5] Prema crkvenom predanju, to se desilo nakon što su mu došla dva hrišćanina, zajmodavac i dužnik. Jedan je tražio da mu se odmah vrati dug, a drugi da mu se da još vremena. Međutim, zajmodavac je odgovorio: „Ako mi odmah ne vrati dug, predaću ga sudu“. Isaak mu je na to rekao: „Jevanđelska zapovest ti nalaže da uopšte ne tražiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokažeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug“. Ovaj čovek je, pak, odgovorio: „Ostavi ti sada jevanđelsku zapovest“, i više nije hteo ništa da čuje. Tada je episkop rekao u sebi: „Ako se oni ne povinuju jevanđelskim zapovestima gospodnjim, šta bih ja još ovde radio“.[6] Ostavivši episkopstvo, povukao se u usamljeništvo na planinu Matut, u oblasti Huzestana (jugozapadni Iran), gde se posvetio sozercanju i mističkom istupanju, odnosno ekstazi.[3]


Pod stare dane, otišao je da živi u pustinjskom manastiru Raban Šabur.[7] Jeo je samo tri kriške hleba nedeljno, i malo povrća.[2] U manastiru je izučavao Sveto pismo i pisao o hrišćanskoj askezi i duhovnosti. Zbog silnog čitanja i pisanja oslepeo je pred kraj života. Umro je u dubokoj starosti u manastiru Šabor, koncem VII veka.


Pravoslavna crkva slavi ga 28. januara po julijanskom, a 10. februara po gregorijanskom kalendaru.

Učenje[uredi | uredi izvor]

Stara freska Isaka Sirina

Isakova teologija sadrži neoplatonske ideje koje je verovatno stekao iz studija Dionisija Areopagita. Bog kao ljubav je centralna ideja njegove teologije. Božja ljubav je glavni razlog stvaranja sveta i pokretačka sila svega.[3]


Čak se ni ljubav Tvorca prema anđelima ne umanjuje zbog njihovog pada, niti je manja od punoće ljubavi Božje prema drugim anđelima.[3] Stanje odvojenosti od Boga je neprirodno i Bog neće dopustiti otpalima da večno ostanu u tom stanju. Sveti Isak je smatrao da će Bog, usled svoje neograničene ljubavi, stvorenjima doneti sveopšte spasenje. On će spasiti i one koji su pali (uključujući i demone), ali ne protiv njihove volje, već njihovim sazrevanjem.[8]


Napisao je mnoga dela, od kojih je do nas došlo oko stotinu beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom iz sopstvenog iskustva. Njegovi spisi su rano prevedeni na mnoge jezike (arapski, etiopski, grčki i latinski) i već vekovima su veoma uticajne u monaškim krugovima.



Vidi još[uredi | uredi izvor]

De perfectione vitae theoreticae, 1500

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Isaac of Syria (Orthodox wiki)
  2. ^ a b Isaac The Syrian (biography)
  3. ^ a b v g Hilarion Alfeyev, God as Love Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. август 2008), Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Isaac of Nineveh (Katolička enciklopedija)
  5. ^ Kyle Smith, St. Isaac of Nineveh, Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ Добротољубље, Исаак Сирин Архивирано на сајту Wayback Machine (13. februar 2008), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  7. ^ Isaak Sirin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) (Ohridski prolog)
  8. ^ a b Hilarion Alfeyev, Universal salvation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. oktobar 2008), Pristupljeno 8. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исак_Сирин&oldid=26891508”