Курдистан

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 34° - 40° СГ Ш, 38° - 48° ИГД

Застава Курдистана
Подручје насељено Курдима

Курдистан (кур. کوردستان, Kurdistan) је географска и историјска област на Блиском истоку претежно насељена Курдима. Подељена је између Турске, Ирака, Ирана и Сирије. Област обухвата између 190.000 km² и 390.000 km², а у њој живи између 35.000.000 и 40.000.000 становника. Највећи градови су Амед (Турска), Мосул (Ирак) и Керманшах (Иран). Клима је оштра због високе надморске висине.

Административна подела[уреди]

У оквиру Ирака, у региону Јужни Курдистан, Курди уживају знатну аутономију. Током грађанског рата у Сирији, сиријски Курди су формирали свој аутономни регион познат као Западни Курдистан или Рожава. У Ирану постоји покрајина Курдистан, али она не ужива никакву посебну аутономију, а обухвата само део подручја Ирана насељеног Курдима. У Турској (где живи највећи број Курда) Курди не уживају никакву политичку или територијалну аутономију.

У две курдске територијалне аутономије у Ираку и Сирији успостављени су различити друштвено-политички системи, па су тако ирачки Курди оријентисани на капиталистички друштвени систем и политичко савезништво са Западом (пре свега САД-ом), док су Сиријски Курди оријентисани марксистички и практично немају политичке и војне савезнике у Свету.

Историја[уреди]

У античко доба, на овом подручју је постојала краљевина Кордуена, за коју се сматра да је била прото-курдска држава. У средњем веку, на простору настањеном Курдима постојао је низ независних и полунезависних држава односно емирата, који су признавали номиналну власт калифа или шаха. Назив "Курдистан" је први пут забележен у 12. веку у јерменском историјском тексту. У 16. веку, курдске земље су подељене између Сафавидског и Османског царства.

После пада Османског царства, Миром у Севру је било предвиђено стварање курдске државе, али је ово осујетио турски националистички покрет под вођством Кемала Ататурка. Тако су се у 20. веку курдске земље нашле подељене између Ирана, Турске, Ирака и Сирије. Током овог века је, међутим, створено и неколико краткотрајних курдских држава и аутономних територија (Краљевина Курдистан, Црвени Курдистан, Република Арарат, Република Махабад, Република Лачин), али оне нису успеле да се дуже одрже услед неповољних политичких околности.

Историја модерне курдске државности почиње стварањем Курдског аутономног региона у Ираку 1970. године. Од 1991. до 2003. овај регион је био фактички независан, да би се потом интегрисао у састав Ирака, као територија са веома високим степеном аутономије. 2013. године, током Грађанског рата у Сирији, сиријски Курди су формирали свој аутономни регион познат као Западни Курдистан или Рожава.

Политика[уреди]

Област је поприште бројних сукоба који настају услед борбе Курда за стварање независне државе.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :