Istočno Povardarje (mart 1907)

Nesrećna pogibija Sandine i Jaćimove čete (Borbe kod Jačinca i Strnovca) označila je samo početak nedaća u Istočnom Povardarju. Novoformirana tavorska četa, koja je trebalo da štiti srpsko selo Rudnik (selo je povezivalo srpske čete s obe strane Vardara), rasturena je od samog vojvode. Samu tavorsku četu rasturio je njen novopostavljeni četovođa, podoficir Obren Knežević. Četu, koju su pored Obrena, sastavljali zamenik i sekretar Miloš Ivković, četnici Milutin Kovačević, Vasilije Vasić i Milan Jovanović, imala je zadatak da održava vezu sa seoskim četama iz Rudnika, Novog Sela, Kožlja, Tavora, Pakoševa i Ržaničina. Sa seoskim četama trebalo je sputavati revanšističke aspiracije Bugara. Međutim, odmah po dolasku na teren, Obren Knežević i Miloš Ivković su Skopskom odboru izrazili negodovanje što su određeni za tavorsku četu. Takođe, obojica su odbili da ojačaju Petkovu crnogorsku (Skopska Crna Gora) četu, koja je imala sve više posla sa Arnautima i Bugarima.

Tavorska četa

Rad tavorske čete, koji je trajao samo nekoliko dana, svodio se na zahteve vojvode Obrena Kneževića lokalnim meštanima da četa svakodnevno bude snabdevena svežim mesom, obezbeđivanje konja i kurira, osiguranje kanala i slično. Pored toga, vojvoda je širio defetizam tvrdeći da se na ovom terenu ne može ništa korisno uraditi. Kada prvi njegov zahtev nije ispunjen rasformirao je četu, tako što je Miloša Ivkovića, Vasića i Kovačevića sa seljacima Rudnika uputio Skopskom odboru. Sam je ostao za to vreme u Rudniku sa Jovanovićem, odakle bi, kao učitelj, preko nesigurnog Velesa došao u Skoplje. Skopski odbor je Ivkovića 18. marta 1907. uputio u Vranje. Tri dana kasnije još Obrena Kneževića. Izvršni odbor je za obojicu tražio strogu kaznu. Ivković se tu pravdao da je samo ispunjavao naredbe vojvode, doke je vojvoda Obren Knežević doneo pismo Skopskog odbora gde je pisalo "Ne dirati do sutrašnje pošte." Izvršni odbor je tako naredio Kneževiću da prenoći u odborskoj zgradi. Da bi izbegao smrtnu kaznu, koju je mogao očekivati, on je uspeo četnika koji ga je sprovodio da prevari. Pobjegao je do majora Božidara Terzića, komandanta vranjskog garnizona i prijavio se kao vojni begunac.

Jaz među odborima

Sve intervencije Izvršnog odbora, pismene i usmene, da Knežević nije begunac i da se nalazi na odsustvu bile su bezuspešne. Terzić je u skladu sa vojnim propisima, pod stražom, uputio Obrena Kneževića njegovoj komandi. Ova afera je ne samo produbila sve uočljiviji međuodborski jaz, već je na terenu prouzrokovala veoma teške posledice.

Nesporazumi među odborima ogledali su se u činjenicama:

• Izvršni odbor, suprotno zahtevu Skopskog odbora, nije kaznio Miloša Ivkovića i grubom nepažnjom je dozvolio da vojvoda Obren Knežević izbegne kaznu
• Centralni odbor je, suprotno Odluci iz 1905, uvrstio u tavorsku četu Vasilija Vasića, koga je Izvršni odbor isključio iz redova četnika
• Skopski odbor je zahtev za formiranjem nove tavorske čete uputio Centralnom odboru tek 25. marta, pošto je obavešten o pretećem pismu bugarskog vojvode Milana Gjurkovića rudničkom svešteniku Iliji Bučeviću. Rešavanje po ovom zahtevu Centralni odbor je odložio za svoju sledeću sednicu

Jedinu iskru svetlosti u tmurnim martovskim danima Istočnog Povardarja predstavlja rad crnogorske čete vojvode Petka Ilića. On je uspeo 28. marta 1907. da izbegne sukob sa vojskom kod Pobužja, u kome je bio opkoljen, a zatim je kod Kučevniške reke ubio trojicu Arnauta, prilikom čega je zaplenio pišku martinku i revolver sa municijom, jedan sahat i 180 groša. Radi zatiranja tragova dva Arnautina su spaljena a jedan zatrpan.

Vidi još

• Borba za Makedoniju

Izvori

• Vladimir Ilić: Srpska četniča akcija 1903-1912, pp. 117-118 (2006)