Katarina Hauard

Katarina Hauard
Portret engleske kraljice Katarine Hauard koji je uradio nemački slikar Hans Holbajn Mlađi
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1523.
Mesto rođenja	London, Engleska
Datum smrti	13. februar 1542.(1542-02-13) (18/19 god.)
Mesto smrti	London tauer, Engleska
Grob	kraljevska kapela Sveti Petar u lancima
Porodica
Supružnik	Henri VIII Tjudor
Roditelji	Edmund Hauard Džojsi Kalpeper
Dinastija	Hauard
kraljica Engleske
Period	28. jul 1540 — 23. novembar 1541.
Prethodnik	Ana Klevska
Naslednik	Katarina Par
Potpis

Katarina Hauard (engl. Catherine Howard; London, oko 1523 — London tauer, 13. februar 1542) je bila peta žena kralja Henrija VIII. Ona je rođaka druge kraljeve žene, Ane Bolen.

Kada je postala kraljica, Katarina je bila izuzetno mlada. Ubrzo posle venčanja, počela je da vara ostarelog kralja, sa kojim je imala nesrećan brak, sa Tomasom Kalpeperom. Ruža bez trna, kako ju je Henri nazivao, imala je u tome pomoć dvorske dame ledi Ročford. Kada je romansa otkrivena, Henri se razočarao u svoju voljenu ženu, koju je potom osudio na smrt. Katarina je pogubljena 13. februara 1542. Ubrzo posle njene smrti, Henri se po šesti i poslednji put oženio, ovog puta Katarinom Par.

Biografija

Detinjstvo i mladost

Katarina je rođena kao deseto dete lorda Edmunda Hauarda i Džojsi Kalpeper. Tačan datum njenog rođenja, kao i kod drugih Henrijevih žena, nije poznat, a smatra se da je između 1520. i 1525. godine. Katarina je bila prva rođaka Džordža, Meri i Ane Bolen. Njen otac je bio aristokratskog porekla, ali budući da je bio mlađi sin, nije bio zavidno imućan sve dok mu kćerka njegove sestre, Ane Bolen, druge supruge Henrija VIII, nije našla državni posao.

Kao dete, poslata je da živi kod očeve maćehe, Agnes Hauard. Agnes, stara vojvotkinja od Norfoka, imala je nekoliko sluga i štićenika, obično decu siromašnijih rođaka. Stara vojvotkinja je mnogo vremena provodila na dvoru, te je odgajanje i obrazovanje njenih štićenika nije mnogo interesovalo. Posledica toga je bila činjenica da je Katarina bila jedna od manje obrazovanih Henrijevih žena, iako je znala da čita i piše, za razliku od mnogih žena njenog vremena. Jedino za što je pokazivala interes tokom obrazovanja bila je muzika.

Katarina je bila vedra i živahna, baš kao i njena rođaka Ana, iako ne pobožna. Povremeni časovi koje je pohađala kod vojvotkinje doveli su do romanse sa njenim učiteljem, Henrijem Manoksom 1536. godine, kad je Katarina imala između jedanaest i trinaest godina. Kasnije, kad je Katarina postala kraljica, Manoksa je postavila za dvorskog muzičara. Manoks će posle na suđenju za preljubu svedočiti protiv Katarine.

Romansa sa Manoksom završava 1538. godine, kada Katarina upoznaje vojvotkinjinog sekretara, Fransisa Derehama. Par je ozbiljno shvatao svoju vezu i vodio bračni život. Fransis je Katarini toliko verovao da joj je poveravao svoj novac dok je on bio na poslovnom putu. Katarinine prijateljice su znale za ovu aferu, a kad je za nju saznala i vojvotkinja 1539. godine, romansa je završila. Katarina i Fransis su, uprkos tome, planirali da se venčaju nakon što se on vrati iz Irske. Ako je par čak i tajno razmenio zavete, bili bi smatrani venčanim. Njihov odnos je izbledeo tokom Derehamovog boravka u Irskoj.

Dolazak na dvor

Katarinin tetak je mladoj devojci našao mesto na dvoru kralja Henrija VIII. Henri je brzo primetio mladu i atraktivnu dvorsku damu svoje nove žene, Ane Klevske, za koju je pokazivao malo interesovanja od samog početka braka. Njeni rođaci su sumnjali da je mlada devojka dovoljno zrela da preuzme odgovornost koju nose kraljeve ljubavnice, ali odlučili su svoje mišljenje da zadrže za sebe. Neki su čak i podržavali Katarinu, za koju su se nadali da će očistiti ime svoje porodice; njeni rođaci, Džordž i Ana Bolen, pogubljeni su upravo zbog navodne preljube. Katolici su u Katarini videli kao zadnju šansu da Englesku vrate rimokatoličanstvu. Kako se Katarina približavala kralju, tako je rastao uticaj njene porodice. Samo nekoliko meseci nakon što ju je upoznao, Henri je obasipao Katarinu poklonima u obliku skupe odeće i poseda. Moguće je da je njihov odnos konzumiran već tada, pošto je u ovom periodu Henri zatražio ubrzanje poništavanja njegovog braka sa Anom, nadajući se da je Katarina trudna i da nosi sina.

Brak

Šest žena kralja Henrija VIII
Katalina od Aragona
Ana Bolen
Džejn Simor
Ana Klevska
Katarina Hauard
Katarina Par

Henrijev brak sa Anom Klevskom je poništen 9. jula 1540. godine, a počele su da kruže priče da je Katarina trudna. Henri je požurio da oženi Katarinu, nadajući se da će osigurati budućnost dinastije Tjudor rađanjem zdrave muške dece, budući da mu je sin Edvard kojeg je rodila Džejn Simor bio je bolešljiv od samog rođenja. Katarina se udala za kralja 28. jula iste godine, ali nije nikada krunisana; Henri nije imao ni novca za takvu ceremoniju, niti želje da kruniše svoju ženu dok mu ona ne rodi sina. Bez obzira na to, obasipao je svoju mladu kraljicu i njenu rodbinu poklonima.

Uprkos svom novostečenom bogatstvu i moći, Katarina nije bila zadovoljna svojim brakom. Nije bila trudna, a nije joj se sviđala ni Henrijeva gojaznost. Početkom 1541. godine, Katarina započinje vezu sa Tomasom Kalpeperom, Henrijevim najdražim dvorjaninom. Sastanke je organizovala kraljičina dvorska dama, Džejn Bolen, udovica Katarininog rođaka Džordža.

U međuvremenu, kralj i kraljica su zajedno obilazili Englesku u leto 1541. godine, a pripremalo se i za bilo kakve znakove trudnoće i krunisanja koja bi usledila. Kako je kraljičina vanbračna avantura napredovala, ljudi koji su viđali kraljicu i Kalpepera zajedno su počeli da ucenjuju Katarinu i traže od nje razne usluge. Mnoge od njih je prihvatila kao svoje dvorjane kako bi kupila njihovo ćutanje. Njena najkatastrofalnija odluka je bila da uvrsti Henrija Manoksa među dvorske muzičare i Fransisa Derehama kao ličnog sekretara. Ta je odluka dovela do optužbi za preljubu i urotu nakon osamnaest meseci braka.

Propast i pogubljenje

Do kasne 1541. godine, kraljičina strastvena prošlost je isplivala na površinu zahvaljujući Džonu Laselesu, protestantu čija je sestra služila kao sluškinja vojvotkinji od Norfoka, te tako svedočila Katarininim mladalačkim vezama. Motivisan rastućom pretnjom svojoj veri od strane katolika, Laseles je o ovome obavestio Tomasa Kranmera, tada nadbiskupa od Kenterberija i Henrijevog bliskog savetnika.

Kranmer je, svestan da bi svaki pregovor oko braka sa Fransisom poništio Katarinin brak sa Henrijem, dao Henriju pismo koje je sadržalo optužbe protiv kraljice 2. novembra 1541. godine dok je par prisustvovao misi povodom dana Svih svetih. Henri je u početku odbio da poveruje u optužbe protiv Katarine i naredio Kranmeru da bolje istraži problem. Za nekoliko dana, nakon mučenja u London tauer, Dereham i Kalpeper su svedočili o vezi sa Katarinom, a pronađeno je i Katarinino ljubavno pismo upućeno Kalpeperu. Katarina je optužena za zaveru, ali nije nikada priznala, čak ni svešteniku nekoliko sati pre pogubljena, da je izdala kralja.

London tauer, toranj gde je pogubljivana engleska aristokratija optužena za zaveru protiv monarha

Katarina je uhapšena 12. novembra. Njeno zahtevanje da vidi kralja je ignorisano, Kranmer koji ju je ispitivao, rekao je da nikada nije video očajnije stvorenje i naredio čuvarima da uklone sve predmete koji bi mogli da joj poslužiti za samoubistvo. Kranmer je predlagao Henriju da jednostavno poništi brak sa Katarinom i da je raspusti ukoliko ona prizna svoje grehe. To bi joj bio jedini izlaz, ali Katarina je odbila da prizna.

Dana 22. novembra oduzeta joj je titula kraljice, a Tomas Kalpeper i Fransis Dereham su pogubljeni 10. decembra, od kojih prvi obezglavljen, a drugi obešen. Prema običaju, njihove glave su izložene nabijene na koce na Londonskom mostu. Njeni rođaci su takođe bili zatvoreni u tornju, svi osim vojvode od Norfoka, njenog tetka, koji se uspešno ogradio od skandala. Svi su Hauardi proglašeni krivima i osuđeni na doživotnu robiju, ali su posle pušteni i vraćena im je imovina. Da bi ostvario svoju nameru i pogubio Katarinu, Henri je morao da promeni zakon koji je Katarinu oslobađao krivice za preljubu; ako je Katarina potpisala ikakav predbračni ugovor sa Derehamom njen brak sa Henrijem bi bio nepostojeći, a njena veza se ne bi smatrala prevarom. Novi zakon je osuđivao sve koji su nameravali da izvrše preljubu, a ovaj put on je obuhvatio i Katarinu.

Zadnju noć svog života provela je pripremajući se za smrt. Umrla je mirna, ali je izgledala bledo i prestrašeno. Pogubljena je zajedno sa Džejn Bolen. Sahranjena je u neoznačenoj grobnici pored kraljevske kapele Sveti Petar u lancima, gde je ležala i njena rođaka, Ana Bolen. Henri nije prisustvovao sahrani, a njeno telo je bilo među onima otkrivenim prilikom renoviranja kapele tokom vladavine kraljice Viktorije, a njeno ime se nalazi na spisku ljudi čiji je život završio u London taueru.

Literatura

• -{Katherine Howard by Jessica Smith (1972)
• Divorced, Beheaded, Survived: Feminist Reinterpretation of the Wives of Henry VIII by Karen Lindsey . 1995. ISBN 978-0-201-40823-2.
• Starkey, David. Six Wives: The Queens of Henry VIII (reprinted 2004). ISBN 978-0-06-000550-4. 
• The Six Wives of Henry VIII by Alison Weir . 1993. ISBN 978-0-8021-3683-1.
• A Tudor tragedy: The life and times of Catherine Howard by Lacey Baldwin Smith (1961)
• Katherine Howard: A Tudor Conspiracy by Joanna Denny (2005)
• Sex with the Queen by Eleanor Herman . 2006. ISBN 978-0-06-084673-2.
• Wheeler, Elisabeth (2008). Men of Power: court intrigue in the life of Catherine Howard. ISBN 978-1-872882-01-7. 

Spoljašnje veze

• Find A Grave
• A very brief overview of Catherine's life, accompanied by a portrait gallery
• Letter from Catherine Howard to Thomas Culpeper
• English History biography Biography and primary sources Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2007)
• A geo-biography tour of the Six Wives of Henry VIII on Google Earth
• PBS "Six Wives of Henry VIII", which describes Catherine's death Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. decembar 2008)
• Catherine Howard na Flickr