Kokus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kokus (engl. Caucus) je termin koji se koristi za grupu pristalica ili članove određene političke partije ili pokreta. Tačna definicija značenja reči kokus varira između različitih zemalja i političkih kultura.

Izraz je nastao u Sjedinjenim Državama, gde se može odnositi na sastanak članova jedne političke stranke radi nominovanja kandidata ili planiranja politike u Kongresu Sjedinjenih Država ili drugim sličnim predstavničkim organima vlasti. Iraz kokus se sreće i u nekim zemljama Komonvelta, uključujući Australiju, Kanadu, Novi Zeland i Južnu Afriku, gde se generalno odnosi na redovni sastanak svih članova parlamenta (skupštinskih poslanika) koji pripadaju nekoj parlamentarnoj stranci. U takvom scenariju, stranački kokus može biti prilično moćan, jer ima mogućnost da izabere ili razreši parlamentarnog lidera stranke. Termin kokus se takođe koristio u Ujedinjenom Kraljevstvu za označavanje unutrašnjeg sistema upravljanja i kontrole Liberalne partije.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Luis Kerol je ismevao uzaludnost kokusa u „Trka kokusa i duga priča“, treće poglavlje Alise u zemlji čuda (1865): kada prestane „kokus-trka“ u krug, svi bivaju proglašeni pobednicima od strane Dodoa. Alisi je rečeno da podeli nagrade svima osim sebi, ona kao nagradu dobiju vlastiti naprstak.

Reč kokus prvi put je ušla u upotrebu u britanskim kolonijama Severne Amerike – posebno u Bostonu – u vezi sa klubovima ili privatnim sastancima na kojima se raspravljalo o političkim pitanjima. Postoje tri glavne teorije o poreklu reči kokus: [1]

Poreklo od Autohtonih Amerikanaca (Indijanaca)
Džejms Hamond Trambul je predložio Američkom filološkom udruženju da reč kokus potiče od algonkvinske reči za „savet“, koja se izgovara: kau´-kau-as´u. Takođe može da potiče od algonkvinskog kavasoug, što znači savetnik, govornik ili besednik.[2] Ovo objašnjenje je podržao Čarls Dadli Vorner.[3]
Poreklo po nazivu Kokus kluba u Bostonu
Rečnik američkog nasleđa (American Heritage Dictionary) sugeriše da reč kokus verovatno potiče od srednjovekovnog latinskog kaukus (lat. caucus), što znači „posuda za piće“.[4] Posuda za piće je možda korišćena za alkoholne koktele u Kokus klubu u Bostonu (engl. Boston Caucus; pogledajte citat Džona Adamsa u nastavku). Pojava termina se poklapa sa širenjem u Engleskoj – a samim tim i u Americi – gostionica zvanih kokues (engl. cocues) koje su bile mesta za ispijanje novog jeftinog pića nazvanog „džin“ ili „kuku liker“ pošto se dobijao destilacijom ječma koji se seje veoma kasno u proleće i zbog toga nije pogodan za destilaciju piva.[5] Da su klubovi bili mesta gde su ljudi obilno pili, takođe svedoči Obadija Bendžamin Frenklin Blumfild u svojoj autobiografiji: „Ričard je ljubazno započeo […] u skladu s tim, ovi dostojnici su održali kokus gde su odlučili da od njega naprave pijanicu, a onda da ga očerupaju. O da, sve do zadnjeg pera." [6]
Poreklo reči iz brodarske terminologije
Treća teorija porekla reči kokus je da je reč iskvaren oblik od reči kolk (engl. caulk) koja se u brodogradnji koristila da označi sredstvo za zatvaranja (filovanje) pukotina. Ovo tumačenje je predložio Džon Pikering 1816. godine u knjizi Rečnik ili zbirka reči i fraza za koje se pretpostavlja da su svojstvene Sjedinjenim Američkim Državama (engl. A Vocabulary; or, Collection of Words and Phrases Which Have Been Supposed to Be Peculiar to the U.S. of America). Ovo tumačenje je kasnije usvojio Noa Vebster (engl. Noah Webster Jr.; 1758 – 1843).
Isto tumačenje se pojavljuje u članku iz 1896. o poreklu reči kokus gde je citiran odlomak Vilijama Gordona iz 1788. (iako Gordon ne povlači direktnu vezu između brodogradnje i kokusa). [1] [7] Tumačnje se pojavljuje i u zapisu o ocu Samjuelua Adamsa u Epltonovoj Enciklopediji američkih biografija (engl. Appletons' Cyclopædia of American Biography; 1888), gde se sugeriše da koreni izraza leže u „Klubu Kolkera“ (engl. Caulkers' Club) Semjuela Adamsa Starijeg, političkoj organizaciji koja je osnovana oko 1725. od strane grupe moćnih ljudi povezanih sa brodarskim interesima.[8] Ovaj zapis takođe pominje naklonost Samjuela Adamsa (mlađeg) prema citiranju grčkog i latinskog jezika „po pedantičnoj modi tog vremena“,[8] što bi moglo da objasni devijaciju reči caulkers u reč caucus koja ima očigledan latinski sufiks.

Najranije upotrebe[uredi | uredi izvor]

Bostonski glasnik (Boston Gazette) od 5. maja 1760. objavljuje jedan esej u kojem, na arhaičnom engleskom jeziku tog doba, piše između ostalog i ovo:

Priča se da se izvesne osobe, modernog ”vazduha i tena”, njih barem dvanaest, u poslednje vreme sastaju zajedno i da se zovu imenom ”Novog i Velikog Korkasa” [[[engleski jezik|engl.]] New and Grand Corcas] и да су декларисаних принципа који су директно супротни од свих који су до сада били познати. И тако постоје велике сумње су њихови ставови ништа друго до популистички и хулигански, са намером да потпуно оборе устаљени режим наших градских састанака ...

Pisac dalje tvrdi da su lažni pokušaji ovog tela da utiče na birače u suprotnosti sa hvale dostojnim delima „starih i pravih Korkasa”.[9] [10] [11] Zapis u dnevniku Džona Adamsa iz februara 1763. pokazuje da je reč kokus već imala svoje moderne konotacije „prostorije pune dima“ u kojoj su kandidati za javne izbore prethodno birani daleko od očiju javnosti:

Danas saznadosmo da se Kokus klub u Bostonu sastaje u određeno vreme u potkrovlju Toma Dousa, ađutanta Bostonskog puka. On ima veliku kuću, a u svom potkrovlju ima pokretnu pregradu, koju skida kako bi se ceo Klub sastajao u jednoj sobi. Tamo puše duvan pa se od dima ne vidi s jednog kraja potkrovlja na drugi. Tamo pretpostavljam da piju koktele i biraju moderatora, koji redovno stavlja predloge na glasanje, a izvršitelji, procenjivači, sakupljači, čuvari, osmatrači i predstavnici su redovno ovde birani pre nego što budu izabrani u Gradu.[12]

Sledećeg meseca, pisac koji se potpisuje sa „E. Dž.“ i koji tvrdi da je „bivši član“ „Korkasa“, objasnio je detaljnije kako je unutrašnji krug „Manjeg Korkasa“ manipulisao radom „Velikog Korkasa“:

U ovom trenutku, starešine ove časne družine sastaju se nekoliko nedelja pre Gradske skupštine, i konsultuju se među sobom, imenuju gradske službenike i rešavaju sve druge poslove koji bi trebali da se obave na Gradskoj skupštini. Nakon što ova nekolicina sredi stvari, oni ih saopštavaju svojoj vrloj braći. Kada ovi budu pravilno instruisani, sastaju se sa glavešinama koje nazivaju Manji Korkas. Ovde svako preporučuje svoje prijatelje, suprotstavlja se drugima, žonglira i manipuliše sve do čestih žustrih nesuglasica. Ipak, usvajanjem predloga i kompromisnim rešenjima, rešavaju sve pre nego što se Veliki Korkas sastane. Čini se ipak, da se sporadične živahne rasprave priređuju samo da bi se zabavio običan narod...[13][14]

Vilijam Gordon je 1788. komentarisao:

Reč kokus, i njena izvedenica, često se koriste u Bostonu […] Čini se da znači da se određeni broj osoba, bilo manje ili više njih, sastao da se konsultuje oko usvajanja ili predstavljanja neke politike šeme, ili kako bi se iznela neka ideja. Reč nije novog izuma. Pre više od pedeset godina, otac gospodina Semjuela Adamsa, i još dvadesetak drugih, jedan ili dvojica sa severnog kraja grada, gde se odvijaju svi brodski poslovi, sastajali su se, pravili kokus i iznosili svoj plan za postavljanje određene osobe u pozicije od poverenja i moći.[15]

Povremeno se koristi analogni latinski tip množine „kauci“ (cauci).[16]

U Sjedinjenim Američkim Državama[uredi | uredi izvor]

Izbornici iz 46. zakonodavnog okruga države Vašington u školskoj trpezariji (2008).

U politici i vladi Sjedinjenih Država, kokus ima nekoliko različitih, ali povezanih značenja. Članovi političke stranke ili njene podgrupe mogu se sastati da koordiniraju aktivnosti članova, odlučuju o partijskoj politici ili nominuju kandidate za različite funkcije.

Kokusi za izbor kandidata[uredi | uredi izvor]

U Ustavu Sjedinjenih Država ne postoji odredba o ulozi političkih partija. Na prva dva predsednička izbora, Kolegijum izbornika se bavio nominacijama i izborima 1789. i 1792. na kojima je izabran Džordž Vašington. Nakon toga, poslanički kokus Kongresne stranke ili parlamentarne skupštine svake američke savezne države birao je predsedničke kandidate iz redova svoje stranke. Na nacionalnom nivou, ovi klubovi su zamenjeni partijskom konvencijom počevši od 1832. nakon inicijative Antimasonske partije 1831. godine.[17]

Termin kokus se često koristi da se raspravlja o procedurama koje neke američke savezne države koriste za odabir predsedničkih kandidata. Na primer, kokusi u Ajovi, bili su prvi u modernom ciklusu primarnih (unutar partije) predsedničkih izbora. Potom su sledili kokusi u Teksasu.[18] Od 1980. kokusi su postali važna komponenta procesa nominovanja kandidata.[19]

Kongresni kokus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kongresni kokus

U Sjedinjenim američkim državama, kokus može da predstavlja podgrupu zvaničnika sa zajedničkim afinitetima ili etničkim pripadnostima koji se sastaju da zagovaraju, agituju, lobiraju ili da zajednički glasaju o određenoj politici. Na najvišem nivou, u Kongresu i mnogim državnim zakonodavnim telima, demokratski i republikanski članovi se organizuju u kokus (povremeno nazvan „konferencija“).[20] U zakonodavnom telu mogu postojati manji kokusi, uključujući i one koji su višestranački ili čak dvodomni. Od mnogih Kongresnih kokusa, jedan od najpoznatijih je Kongresni crnački kokus, sastavljen od grupe afroameričkih članova Kongresa. Još jedan istaknuti primer je Kongresni kokus Hispanoamerikanaca, čiji članovi izražavaju i promovišu probleme koji utiču na Hispanoamerikance u Sjedinjenim Državama, uključujući i Portorikance.

Postoji i Kongresni internet kokus, koji je dvostranačka grupa (zajedno demokrate i republikanci) koja želi da promovišu rast i napredak Interneta. Drugi kongresni kokusi, kao što je Kokus za povlačenje iz Iraka, su javni i organizovani pokreti ili političke frakcije (unutar demokratskog kokusa Predstavničkog doma, u ovom slučaju) koji teže postizanju određenih konkretnih političkih ciljeva.

U nacijama Komonvelta[uredi | uredi izvor]

Australija, Kanada, Novi Zeland i Južna Afrika[uredi | uredi izvor]

Termin kokus se takođe koristi u određenim zemljama Komonvelta, uključujući Australiju, Kanadu, Novi Zeland i Južnu Afriku. Međutim, kada se koristi u ovim zemljama, „kokus“ je obično zbirni izraz za sve članove stranke koji sede u parlamentu, poznatije kao parlamentarna grupa. Kokus nije reč koja opisuje redovne sastanke ovih članova parlamenta. Na primer, Australijska savezna parlamentarna laburistička partija (engl. Australian Federal Parliamentary Labor Party) se obično naziva „Laburistički kokus“.[21]

U Australiju je pojam kokus uveo 1901. godine King O'Mejli, rođeni Amerikanac i laburistički član prvog saziva Australijskog parlamenta.

Reč kokus se na Novom Zelandu koristila barem od 1890-ih, kada su počele da se pojavljuju organizovane političke partije. Najveća od njih, Liberalna partija, koristila je reč kokus za svoje članove parlamenta.[22] Na Novom Zelandu termin kokus sada koriste sve političke partije,[23] ali u Australiji ga i dalje koriste samo Laburisti. Za australijske liberalne, nacionalne i zelene partije, uobičajeni ekvivalentni izraz je „partijska soba“.

U Južnoj Africi sve stranke koriste izraz "kokus".[24]

U Kanadi se „kokus“ odnosi na sve članove određene stranke u parlamentu, uključujući senatore ili pokrajinsko zakonodavno telo.[25] [26] Ovi članovi između sebe biraju predsedavajućeg kokusa koji predsedava njihovim sastancima. Ova osoba je važna figura kada je stranka u opoziciji. Ova osoba je, isto tako, važna veza između kabineta i poslanika iz vladajuće stranke koji nisu članovi vlade.

U navedenim kontekstima, kokus može biti prilično moćan, jer može izabrati ili razrešiti parlamentarnog lidera stranke. Sistem kokusa predstavlja odstupanje od Vestminsterske tradicije koji više vrednuje glasove članova gornjeg doma parlamenta prilikom izbora lidera stranke, koji bi potom mogao postati šef vlade.

Kokus može da se koristi prilikom utvrđivanja parlamentarne taktike i disciplinskih mera protiv neposlušnih poslanika. U nekim strankama, kokus takođe ima moć da bira ministre kada je stranka u vladi (to je praksa kod Australijskih laburista i Novozelandskih laburista).

Velika Britanija[uredi | uredi izvor]

„Zbogom kokusu“: karikatura Frensisa Šnadhorsta, sekretara Nacionalne liberalne federacije Ujedinjenog Kraljevstva iz 1886, koji odlazi iz Birmingema u London nakon podele u stranci oko mera veće autonomije Irske. Njegov prtljag uključuje svitak sa oznakom „Kokus“, nekoliko lutaka i „spravu za vučenje konaca“, sve u aluziji na njegovu reputaciju majstora zakulisnih političkih radnji.

Upotreba kroz istoriju[uredi | uredi izvor]

Reč „kokus“ imala je široku upotrebu u Ujedinjenom Kraljevstvu krajem 19. veka, predstavljajući visoko struktuiran sistem upravljanja i kontrole unutar jedne političke partije, nešto poput izraza „partijska mašina“ koji se koristi u Sjedinjenim Državama. Kokus je prvobitno bio pežorativni izraz, koji su koristili klevetnici sistema sa konotacijama na korumpirana američka iskustva.

U Engleskoj, sistem kokusa je nastao na lokalnom nivou u Birmingemu u pripremama za opšte izbore 1868. godine, kada su, prema Zakonu o reformi iz 1867. godine, gradu dodeljena tri poslanička mesta, ali je svaki izbornik imao samo dva glasa. Da bi ravnomerno raspodelio glasove, sekretar Liberalne asocijacije Birmingema, Vilijam Haris (kasnije nazvan „otac kokusa“) osmislio je organizacionu strukturu od četiri nivoa:

  1. Odeljenjski odbor
  2. Opšti odbor
  3. Izvršni odbor
  4. Upravni odbor

Preko odbora bi liberalni birači bili upućivani kome da daju svoje glasove.[27] [28] [29]

Godine 1877. novoformirana Nacionalna liberalna federacija dobila je sličnu strukturu, na inicijativu Džozefa Čemberlena, koju je ponovo detaljno razradio Haris.[30]

Ubrzo nakon toga, na ovaj sistem je primenjen termin „kokus“ od strane lista Tajms, koji se odnosio na „kokus sa svim njegovim manama“, i od strane konzervativnog premijera Bendžamina Dizraelija.[31] [32] [33] [34] [35] Godine 1880. Kraljica Viktorija je, nakon sastanka sa Dizraelijem, kritikovala „taj američki sistem koji se zove kokus“.[36] Liberalni kokus su takođe kritikovali britanski socijalisti i sindikalci.[37]

Mojsije Ostrogorski je posvetio devet poglavlja svoje knjige Demokratije i organizacije političkih partija (1902) raspravi o razvoju i delovanju kokusa.[38]

Savremena upotreba[uredi | uredi izvor]

Reč „kokus“ se samo povremeno sreće u savremenoj politici na Britanskim ostrvima. Za razliku od drugih anglosferskih nacija, nikada se ne koristi za članove partije u parlamentu (za njih se u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Republici Irskoj koristi izraz „poslanička grupa“).

U retkim slučajevima kada se koristi, termin kokus se odnosi na podgrupu, frakciju ili interesnu grupu unutar jedne političke partije. Na primer, 2019. godine Konzervativci jedne nacije i Konzervativci plavih okovratnika osnovani su kao frakcije unutar Konzervativne stranke. Obe frakcije su opisane kao „kokusi“.[39] [40] [41]

U organizacijama[uredi | uredi izvor]

Na partijskim konvencijama, gde se može okupiti članstvo iz različitih delova organizacije, svaka posebna grupa unutar organizacije može se sastati pre konvencije kao kokus.[42] Svaki kokus može odlučiti kako će grupa glasati o različitim pitanjima koja se mogu pojaviti na konvenciji.[42] Međutim, osim ako glasovi nisu obavezujući, svaki delegat je i dalje slobodan da glasa kako želi.[42]

U alternativnom rešavanju sporova[uredi | uredi izvor]

Termin kokus se takođe koristi u medijaciji, facilitaciji i drugim oblicima alternativnog rešavanja sporova. Umesto da se sastanu za zajedničkim stolom, strane u sporu se povlače u privatnije okruženje da obrađuju informacije, dogovore o strategiji pregovora, privatno razgovaraju sa savetnikom ili posrednikom, ili jednostavno dobiju „prostor za disanje“ nakon često emocionalno teških interakcija koje se mogu desiti u zajedničkom prostoru gde su prisutne sve sukobljene strane.[43] Stepen u kojem se kokusi koriste može biti ključni element koji definiše model posredovanja koji se koristi. Na primer, „facilitativno posredovanje“ ima tendenciju da obeshrabruje upotrebu kokusa i pokušava da zadrži stranke da razgovaraju za jednim stolom. „Procenjivačko posredovanje“, sa druge strane, može omogućiti strankama u sporu da se češće razdvajaju i da se više oslanjaju na posrednika da prenosi informacije i ponude između stranaka u sporu.[44]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b J. L. Bell, ""Boston 1775: Colonial Boston Vocabulary: 'caucus,' part 2"
  2. ^ Wilson, James (1999). The Earth Shall Weep. New York City, NY: Atlantic Monthly Press. str. 104–105. ISBN 0-87113-730-5. 
  3. ^ The Story of Pocahontas", Project Gutenberg
  4. ^ „caucus”. American Heritage Dictionary (4th izd.). Boston, MA: Houghton Mifflin Company. 2000. 
  5. ^ See Pub#Advent of the modern pub and Gin#History.
  6. ^ The Life and Adventures of Obadiah Benjamin Franklin Bloomfield M.D. […] written by himself. Philadelphia: Published for the proprietor. 1818. str. 138. 
  7. ^ Ellis, Edward Sylvester; Reed, Thomas Brackett; Wilson, William Lyne; Sherman, John; Upton, J. K. (1896). „Famous Presidential Campaigns of the Past: the origins of the 'Caucus'”. Great Leaders and National Issues of 1896: Containing the Lives of the Republican and Democratic Candidates for President and Vice-president, Biographical Sketches of the Leading Men of All Parties (na jeziku: engleski). Philadelphia: International Publishing Company. str. 17. 
  8. ^ a b Wilson, James Grant; Fiske, John, ur. (1888). Appletons' Cyclopædia of American Biography. 1 Aaron–Crandall. New York: D. Appleton and Company. str. 29. 
  9. ^ „Supplement”. Boston Gazette (266). 5. 5. 1760. str. [1]. 
  10. ^ Bell, J. L. (15. 11. 2013). „Birth of the Caucus”. Journal of the American Revolution. Pristupljeno 26. 2. 2023. 
  11. ^ „caucus, n.”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  12. ^ „Founders Online: Boston Feby. 1763.”. founders.archives.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-12. 
  13. ^ J., E. (21. 3. 1763). „An Impartial Account of the Conduct of the Corkass By a late Member of that Society”. Boston Evening-Post. 
  14. ^ Bell, J. L. (15. 11. 2013). „Birth of the Caucus”. Journal of the American Revolution. 
  15. ^ Gordon, William (1788). The History of the Rise, Progress and Establishment of the Independence of the United States of America: including an account of the late war, and of the thirteen colonies, from their origin to that period. Vol. 1. London. str. 365. 
  16. ^ „Cauci? > National Conference of State Legislatures”. www.ncsl.org. Arhivirano iz originala 06. 10. 2022. g. Pristupljeno 2016-02-26. 
  17. ^ Shafer, Byron E (1988). „Emergence of the Presidential The Nomination and the Convention”. Bifurcated Politics: Evolution and Reform in the National Party Convention. Harvard University Press. str. 11. ISBN 0674072561. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  18. ^ Weigel, David (2016-01-23). „Iowa caucuses: Here's how the voting works”. The Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2016-02-26. 
  19. ^ Redlawsk, David P.; Tolbert, Caroline J.; Donovan, Todd (2011). Why Iowa?: How Caucuses and Sequential Elections Improve the Presidential Nominating Process (na jeziku: engleski). University of Chicago Press. ISBN 9780226706962. 
  20. ^ See, e.g., U.S. House of Representatives Democratic Caucus, U.S. House of Representatives Republican Conference; U.S. Senate Democratic Caucus; U.S. Senate Republican Conference; California State Senate Democratic Caucus
  21. ^ „The Establishment Of The Federal Labor Caucus”. australianpolitics.com. Pristupljeno 2016-02-26. 
  22. ^ „The Liberal Caucus”. The Star (4681). 27. 6. 1893. str. 3. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  23. ^ „Chapter 7 Parties and Government”. www.parliament.nz (na jeziku: engleski). New Zealand Parliament. Arhivirano iz originala 04. 06. 2016. g. Pristupljeno 2016-02-26. 
  24. ^ „The ANC Parliamentary Caucus”. www.anc.org.za. Parliament of the Republic of South Africa. Arhivirano iz originala 2016-03-09. g. Pristupljeno 2016-02-26. 
  25. ^ „What's a caucus anyway? 3 things to know”. www.cbc.ca. Pristupljeno 2016-02-26. 
  26. ^ „Parliament of Canada – A Week in the House of Commons”. www.lop.parl.gc.ca. Arhivirano iz originala 2016-02-25. g. Pristupljeno 2016-02-26. 
  27. ^ Garvin, J. L. (1932). The Life of Joseph Chamberlain. 1. London: Macmillan. str. 254—55. 
  28. ^ Briggs, Asa (1993). „Birmingham: the making of a Civic Gospel”. Victorian Cities (3rd izd.). Berkeley: University of California Press. str. 184–240 (190–91). 
  29. ^ Cawood, Ian (2019—2020). „Birmingham, the 'Caucus' and the 1868 general election”. Journal of Liberal History. 105: 30—36. 
  30. ^ Garvin 1932, str. 261–62
  31. ^ „[Leading article]”. The Times (28966). 12. 6. 1877. str. 9. „There is to be a sort of Liberal Parliament organized, which, in American language, seems intended to act as a great Liberal 'Caucus'.” 
  32. ^ Chamberlain, J. (1. 7. 1877). „A new political organization”. Fortnightly Review. n.s. 22 (127): 126—34 (134). „... what the Times calls the new Liberal Caucus ...” 
  33. ^ „[Leading article]”. The Times. 31. 7. 1878. str. 10. „We may say, and say truly, that the policy of the politicians of the Midland capital will bring upon us the 'caucus' with all its evils, but we cannot hope to checkmate it by giving it a bad name. The apologists of the system will tell us that the 'caucus' is a product of the peculiar conditions of life in America, which need not be apprehended in a society of totally different circumstances” 
  34. ^ Chamberlain, J. (1. 8. 1878). „Political organization [letter]”. The Times. str. 8. „I observe that you, in common with the Prime Minister, have adopted the word 'caucus' to designate our organization.” 
  35. ^ Chamberlain, J. (1. 11. 1878). „The Caucus”. Fortnightly Review. n.s. 24 (143): 721—41 (721). „... the word ['caucus'] chosen by the Prime Minister to describe [the Liberals'] system, and eagerly caught up by lesser critics ... conveys the idea of secrecy and irresponsibility ...” 
  36. ^ Buckle, George Earle (1920). The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield. 6. London: John Murray. str. 535. „That the Liberals had worked on that American system called caucus, originated by the great Radical, Mr Chamberlain.” 
  37. ^ Owen, James (2014). Labour and the Caucus: working-class radicalism and organised Liberalism in England, 1868–1888. Liverpool: Liverpool University Press. ISBN 978-1-8463-1944-0. 
  38. ^ Ostrogorski, M. (1902). Democracy and the Organization of Political Parties. 1. Prevod: Clarke, Frederick. London: Macmillan. str. 161—249, 329—441, 502—529, 580—627. 
  39. ^ (tvit) https://twitter.com/. Pristupljeno 9. 5. 2020 — preko Twitter-a.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |user= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |number= (pomoć);
  40. ^ (tvit) https://twitter.com/. Pristupljeno 9. 5. 2020 — preko Twitter-a.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |user= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |number= (pomoć);
  41. ^ Maguire, Patrick (28. 2. 2020). „How the Blue Collar Conservatives could turn on Boris Johnson”. New Statesman. Pristupljeno 9. 5. 2020. „As one of its number points out, the Blue Collar group of Conservative MPs is bigger than almost any other caucus in the parliamentary party, including the One Nation bloc of self-styled moderates.” 
  42. ^ a b v Robert, Henry M.; et al. (2011). Robert's Rules of Order Newly Revised (11th izd.). Philadelphia, PA: Da Capo Press. str. 605–6. ISBN 978-0-306-82020-5. 
  43. ^ „ADR – How to Get Through Your First Mediation and What You Expect”. www.cdc.gov. Arhivirano iz originala 2016-03-19. g. Pristupljeno 2016-02-26. 
  44. ^ Further details in Julie MacFarlane, Dispute Resolution: Readings and Case Studies, 2003:356-62, excerpts from C. Moore, The Mediation Process, 2nd ed. 1996:319-26

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Kokus na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кокус&oldid=26670689”