Кувијеров патуљасти кајман
| Paleosuchus palpebrosus | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Reptilia |
| Red: | Crocodilia |
| Porodica: | Alligatoridae |
| Rod: | Paleosuchus |
| Vrsta: | P. palpebrosus
|
| Binomno ime | |
| Paleosuchus palpebrosus Cuvier, 1807
| |
| |
| Areal Kuvijerovog kajmana | |
| Sinonimi[2] | |
|
Spisak
| |
Kuvijerov patuljasti kajman (Paleosuchus palpebrosus) mali je krokodil iz porodice aligatora. Živi na severu i jugu Južne Amerike. Raspostrenjen je u Boliviji, Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru, Francuskoj Gvajani, Gvajani, Paragvaju, Peruu, Surinamu i Venecueli. Živi u rečnim šumama, u poplaljvenim šumama i jezerima. Kreće se po suvom kopnu u potrazi za barama i hladnu vodu podnosi bolje od ostalih vrsta aligatora. Drugi zajednički nazivi za ovu vrstu su maski kajman, patuljasti kajman, Kuvijerov kajman. Ponekad se drži u zatočeništvu kao kućni ljubimac.
Kuvijerov patuljasti kajman je prvi put opisan od strane francuskog zoologa Žorža Kivjea 1807. godine i jedan je od samo dve vrste iz roda Paleosuchus. Druga vrsta je P. trigonatus.
Opis[uredi | uredi izvor]
Ukupna dužina je 1,5—1,6 metara. Ženke su manje od mužjaka, ponekad dostignu veličinu od 1,2 metara. Glava je kratka, glatka, ima visoku lobanju i uzdignut nos. Donja vilica je nešto duža od gornje. Koža, kao na leđima i stomaku, gusto pokrivena sa kostima. Ima kratke zakrivljene zube.
Mladi kajmani su braon boje sa belim prugama. Odrasli su tamnije boje, braon glave, vilica im je sa belim prugama. Kuvijerov patuljasti kajman je najmanja vrsta od svih živih krokodila. Nedostak njegove veličine je delimično kompenzovan njegovim jakim oklopom, koji mu pruža zaštitu od predatora.[3]
Način života[uredi | uredi izvor]
Živi u rečnim šumama, u poplavljenim šumama i jezerima. Tokom dana se krije u jazbinama. Noću putuje kilometrima u potrazi za hranom. Dobro podnosi niske temperature vode.
Mladunci patuljastog kajmana uglavnom se hrane beskičmenjancima, ali i malim ribama i žabama, dok odrasli jedu veće ribe, vodozemce i beskičmenjake, kao što su veliki mekušci.
Ženke gnezdo izgrađuju od blata i vegetacije, a polažu najčešće 10—25 jaja. Inkubacija traje oko 3 meseca.
Odnos sa čovekom[uredi | uredi izvor]
Koža patuljastog Kajmana se ne koristi kao sirovina za industriju, jer je jako gruba. Populaciji Kuvijerovog patuljastog kajmana preti smanjenje zbog uništavanja njegovog staništa, a kao rezultat ljudskih aktivnosti i zagađenja. U Gvajani je legalizovan lov na Kajmane kao i njihova prodaja, ali nema razloga da se veruje da je njegova populacija naglo opala. Populacija je stabilna. Procenjuje se na 1 milion jedinki.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Nickel, H. & Auliya, M. 2004. Krokodile — faszinierende Überlebenskünstler. Draco 5 (20): 4-19
- Bіologія: Kompleksniй dovіdnik. /R. V. Šalamov, Ю. V. Dmitrієv, V. І. Podgorniй. — H.: Vesta: Vid-vo «Ranok», 2006. — 624 s.
- Trutnau, L. & Sommerlad, R. 2006. Krokodile — Biologie und Haltung. Edition Chimaira, Frankfurt, 646 pp. [review in Reptilia Münster 11 (6): 95-96]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Crocodile Specialist Group (1996). „Paleosuchus palpebrosus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 2013-11-06.
- ^ Uetz, Peter; Hallermann, Jakob. „Paleosuchus palpebrosus (Cuvier, 1807)”. Reptile Database. Pristupljeno 2014-06-17.
- ^ Paleosuchus palpebrosus (CUVIER, 1807)
