Lazar D. Lazarević
| Lazar D. Lazarević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. mart 1850. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 27. jul 1911. (61 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija |
| Profesija | vojno lice |
| Vojna karijera | |
| Služba | Vojska Kneževine Srbije, Vojska Kraljevine Srbije |
| Čin |   General |
| Učešće u ratovima | Prvi srpsko-turski rat Drugi srpsko-turski rat Srpsko-bugarski rat (1885) |
Lazar D. Lazarević (Beograd, 5. mart 1850 — Beograd, 27. jul 1911) bio je srpski general, načelnik Trupnog odeljenja Komande Aktivne vojske i upravnik Kraljevske srpske vojne Akademije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Lazar D. Lazarević je po završetku 6 razreda gimnazije, stupio u Artiljerijsku školu (kasnije preimenovanu u Vojnu Akademiju) u Beogradu, oktobra 1865, kao pitomac VII klase.[1] Nakon što je proizveden u konjičkog potporučnika, biva upućen na dalje školovanje u Prusku, što je od 1872. godine postala praksa za mnoge oficire ove škole radi modernizacije srpske vojske. Kao konjički potporučnici, Lazarević i njegov kolega iz klase Dimitrije Cincar-Marković upućeni su na dalje usavršavanje pri 13. ulanskom puku u Hanoveru[2].
U Srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovao je kao komandir eskadrona, a u ratu 1877—1878. bio je komandant Drugog konjičkog puka. Od 1878—1882 bio je komandir 1. gardijskog eskadrona. Od 1879—1881. bio je i ordonans oficir Knjaza Milana da bi kasnije postao njegov ađutant (1881—1885) i komandant kraljeve garde. U Srpsko-bugarskom ratu komandovao je konjičkim pukom.
Od 1885. do 1897. godine bio je komandant konjice stalnog kadra, da bi od 1897. do 1900. godine bio načelnik Trupnog odeljenja i referent konjice komande Aktivne vojske.[3]
Stupanjem kralja Aleksandra Obrenovića na presto, Lazar D. Lazarević učestvovao je u misijama koje su o tome izveštavale evropske dvorove.[4]
General Lazarević bio je upravnik Vojne Akademije u Beogradu od avgusta 1901. do marta 1904. godine.[5][6]
Osim što je nosilac najviših domaćih odlikovanja, odlikovan je i nemačkim, ruskim, bugarskim, engleskim, danskim, turskim, rumunskim i švedskim ordenjem.
Po svojoj molbi, penzionisan je 1905. godine.
Njegova unuka, Nadežda Lazarević bila je prva žena avio-inžinjer u posleratnoj Jugoslaviji.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ U VII. klasi Vojne akademije bili su još pitomci srpski generali Jovan J. Atanacković (1848-1921), Dimitrije K. Cincar-Marković (1849-1903) i Vasilije Mostić (1848—1901).
- ^ [Слободан В. Ђукић - СТРАНИ УТИЦАЈИ НА РАЗВОЈ СРПСКЕ ВОЈНЕ ДОКТРИНЕ 1878-1918. ГОДИНЕ - Докторска дисертација, Београд, 2013].
- ^ St. Stanojević: „Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovenačka“. str. 522, 1923. godina
- ^ Izvor: Čitulja generalu Lazi Lazareviću iz novina "Mali žurnal"
- ^ Milić J. Milićević - VOJNA AKADEMIJA POČETKOM 20. VEKA , Istorijski institut SANU Beograd
- ^ Miloje Pršić - STVARANjE I RAZVOJ VOJNOG ŠKOLSTVA U SRBIJI OD 1830. do 1919. GODINE, Vojna akademija Vojske Jugoslavije, Beograd
