Лазар Д. Лазаревић
| Лазар Д. Лазаревић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. март 1850. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 27. јул 1911. (61 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Професија | војно лице |
| Војна каријера | |
| Служба | Војска Кнежевине Србије, Војска Краљевине Србије |
| Чин |   Генерал |
| Учешће у ратовима | Први српско-турски рат Други српско-турски рат Српско-бугарски рат (1885) |
Лазар Д. Лазаревић (Београд, 5. март 1850 — Београд, 27. јул 1911) био је српски генерал, начелник Трупног одељења Команде Активне војске и управник Краљевске српске војне Академије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Лазар Д. Лазаревић је по завршетку 6 разреда гимназије, ступио у Артиљеријску школу (касније преименовану у Војну Академију) у Београду, октобра 1865, као питомац VII класе.[1] Након што је произведен у коњичког потпоручника, бива упућен на даље школовање у Пруску, што је од 1872. године постала пракса за многе официре ове школе ради модернизације српске војске. Као коњички потпоручници, Лазаревић и његов колега из класе Димитрије Цинцар-Марковић упућени су на даље усавршавање при 13. уланском пуку у Хановеру[2].
У Српско-турском рату 1876. године учествовао је као командир ескадрона, а у рату 1877—1878. био је командант Другог коњичког пука. Од 1878—1882 био је командир 1. гардијског ескадрона. Од 1879—1881. био је и ордонанс официр Књаза Милана да би касније постао његов ађутант (1881—1885) и командант краљеве гарде. У Српско-бугарском рату командовао је коњичким пуком.
Од 1885. до 1897. године био је командант коњице сталног кадра, да би од 1897. до 1900. године био начелник Трупног одељења и референт коњице команде Активне војске.[3]
Ступањем краља Александра Обреновића на престо, Лазар Д. Лазаревић учествовао је у мисијама које су о томе извештавале европске дворове.[4]
Генерал Лазаревић био је управник Војне Академије у Београду од августа 1901. до марта 1904. године.[5][6]
Осим што је носилац највиших домаћих одликовања, одликован је и немачким, руским, бугарским, енглеским, данским, турским, румунским и шведским ордењем.
По својој молби, пензионисан је 1905. године.
Његова унука, Надежда Лазаревић била је прва жена авио-инжињер у послератној Југославији.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ У VII. класи Војне академије били су још питомци српски генерали Јован Ј. Атанацковић (1848-1921), Димитрије К. Цинцар-Марковић (1849-1903) и Василије Мостић (1848—1901).
- ^ [Слободан В. Ђукић - СТРАНИ УТИЦАЈИ НА РАЗВОЈ СРПСКЕ ВОЈНЕ ДОКТРИНЕ 1878-1918. ГОДИНЕ - Докторска дисертација, Београд, 2013].
- ^ Ст. Станојевић: „Народна енциклопедија српско-хрватска-словеначка“. стр. 522, 1923. година
- ^ Извор: Читуља генералу Лази Лазаревићу из новина "Мали журнал"
- ^ Милић Ј. Милићевић - ВОЈНА АКАДЕМИЈА ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА , Историјски институт САНУ Београд
- ^ Милоје Пршић - СТВАРАЊЕ И РАЗВОЈ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА У СРБИЈИ ОД 1830. до 1919. ГОДИНЕ, Војна академија Војске Југославије, Београд
