Павле Стругар

С Википедије, слободне енциклопедије
павле стругар
Лични подаци
Датум рођења(1933-07-13)13. јул 1933.
Место рођењаПећ, Краљевина Југославија
Датум смрти12. децембар 2018.(2018-12-12) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Југославије
19521993.
Чингенерал-пуковник
Начелник Војне академије
Период19831987.
ПретходникСлавољуб Ђокић
НаследникМато Пехар

Павле Стругар (Пећ, 13. јул 1933Београд, 12. децембар 2018) био је генерал-пуковник Југословенске народне армије.

Стругар је у октобру 1991. године 2. оперативне групе ЈНА чија је зона одговорности био југ Хрватске. На тој позицији је командовао снагама ЈНА које су држале Дубровник под опсадом, укључујући и историјски Стари град. Опсада је трајала до маја 1992. године. Стругар се пензионисао сљедеће године.

Године 2001, Хашки трибунал поднио је оптужбу против Стругара под седам тачака оптужнице, међу којима је било кршење обичаја рата и напад на Стари град који је дио Унескове баштине. Стругар се добровољно предао суду, чиме је постао први држављанин Србије и Црне Горе који је то урадио.[1] Проглашен је кривим за напад на цивиле и одговорним за уништавање Старог града. Стругар се на почетку жалио на казну, али је касније повукао жалбу наводећи као разлог лоше здравље.[2] У замјену, суд је повукао жалбе против Стругара. Осуђен је на осам година затвора. Дана 17. априла 2008. године, смањена му је казна затвора на седам и по година, због погоршања здравља.[3] Дана 16. јануара 2009. године, Хашки трибунал је одобрио раније пуштање Стругару.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Most wanted: 'The Dubrovnik Four'. news.bbc.co.uk (на језику: енглески). 22. 4. 2002. Приступљено 3. 7. 2017. 
  2. ^ „Appeals Withdrawn in Pavle Strugar Case”. www.juscogens.net (на језику: енглески). 18. 9. 2006. Архивирано из оригинала 3. 11. 2007. г. Приступљено 3. 7. 2017. 
  3. ^ „Strugar, Pavle » The Hague Justice Portal”. www.haguejusticeportal.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. Приступљено 3. 7. 2017. 
  4. ^ „Pavle Strugar Case Sheet” (PDF). www.un.org (на језику: енглески).