Видосав Ковачевић

Видосав Ковачевић
Видосав Ковачевић
	2006. године
Лични подаци
Датум рођења	2. август 1955. (68 год.)
Место рођења	Липље, ФНРЈ
Професија	војно лице
Војна каријера
Служба	Југословенска народна армија; Војска Југославије; Војска Србије и Црне Горе; Војска Србије; 1977 — 2009
Чин	генерал-мајор
Учешће у ратовима	Рат у Словенији; Рат у Хрватској; Рат у Босни и Херцеговини; НАТО бомбардовање СРЈ
Начелник Војне академије
Период	2005 — 2009.
Претходник	Драган Војиновић
Наследник	Младен Вуруна
Одликовања

Видосав Ковачевић (Липље, 2. август 1955) је пензионисани генерал-мајор Војске Србије.^[1] Бивши је начелник Војне Академије Војске Србије и Црне Горе.^[а]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен 2. августа 1955. године у селу Липље, општина Котор Варош, од оца Весељка и мајке Мирјане. Основну школу је завршио 1970. године у Прњавору. Након завршене основне школе уписује Војну гимназију у Београду коју успешно завршава 1974. године. По завршетку гимназије одлучује се за смер ваздухопловство те уписује Ваздухопловну војну академију у Задру. Дана 29. јула 1977. године унапређен у чин потпоручника и распоређен на дужност официра за навођење у чети ваздухопловног осматрања, јављања и навођења. Ту дужност је обављао од три године. У том периоду завршио је курс официра за навођење 1978. године а поручник је постао 1979. године. Наредне 1980. године, премештен на нову дужност помоћника команданта за морал 91. батаљона ваздухопловног осматрања јављања и навођења. Упоредо са овом дужношћу завршио је курс помоћника команданта за политички рад 1981. а већ наредне 1982. године постао је капетан. Након две године 1984. године, постаје референт у органу за морал 5. пука ваздухопловног осматрања, јављања и навођења. Током овог службовања унапређен у чин капетана прве класе 1986. године. Године 1989. премештен на нову дужност помоћника команданта за морал 5. пука ваздухоловног осматрања, јављања и навођења. Рат у Словенији и Хрватској затиче га на овој дужности. По повлачењу јединица са аеродрома Плесо код Загреба крајем новембра 1991. године у Бихаћ премештен је на дужност начелника ПРЕС центра 5. корпуса Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и унапређен у чин мајора. Средином 1992. године распоређен на дужност референта у органу за морално васпитање и правне послове Команде Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Трансформацијом ЈНА у Војску Југославије остао на истој дужности да би 1993. године био постављен референта у органу за васпитање и морал у Корпуса противваздушне одбране. Упоредо је током 1994. године завршио Командно-штабну академију и магистрирао на Факултету одбране и заштите. У чин потпуковника је унапређен 1995. године и премештен на нову дужност референта за морал, верске и правне послове у Команди Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске. На овој дужности се задржао кратко и већ 1996. године прекомандован за референта у органу за морал Команде РВ и ПВО Војске Југославије. Начелник одсека за психолошко пропаганду делатност у органу за информисање и морал Команде РВ и ПВО постао је 1998. године и на овој дужности унапређен у чин пуковника 1999. године током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. По завршетку борбених дејстава остао је на истој дужности још годину дана. Помоћник за морал команданта Ваздухопловног корпуса постао је 2000. године а након три године премештен у генералштаб и у том периоду је завршио Школу националне одбране 2002. године. Дужност начелника управе за морал Генералштаба ВЈ примио је 2003. а наредне 2004. године ванредно унапређен у чин генерал-мајора. Од 2005. године примио је нову дужност начелника Школе националне одбране Војске Србије и Црне Горе. Исте године прекомандован на нову дужност Начелника Војне академије СЦГ. Као начелник био је носилац пројекта о акредитацији Војне Академије и укључивање високог војног образовања у систем високог образовања Републике Србије. Такође је идејни творац пројекта промоције студената завршне године школовања Војне академије у прве официрске чинове испред Дома Народне Скупштине која се одржава од 2006. године. Дужност Начелника ВА обављао је четири године. Активна војна служба му је престала 10. јула 2009. године. У СУБНОР-у Србије активно учествује у раду као члан Председништва од 2013. године, на позив тадашњег председника проф. др Миодрага Зечевића. Функцију заменика председника СУБНОР-а Србије обављао је од фебруара 2016. до јуна 2020. године. На Изборној Скупштини СУБНОР-а 18. јуна 2020. изабран је за председника СУБНОР-а Србије.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Носилац је више ордена, медаља, међу којима се истичу: Медаља за војне заслуге (1979), Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1988), Орден за заслуге из области одбране и безбедности првог степена (1999), Орденом витеза спорта међународног савета за војне спортове (2007) и Ордена Светог Саве СПЦ (2009).

Унапређења у чинове[уреди | уреди извор]

Потпоручник	Поручник	Капетан	Капетан прве класе	Мајор	Потпуковник	Пуковник	Генерал-мајор

1977.	1979.	1982.	1986.	1991.	1995.	1999.	2004.	2007.^[б]

Приватно[уреди | уреди извор]

Ожењен је. Има супругу, двоје деце и четири унука.

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Од 2006. године био је начелник Војне академије Војске Србије након изласка Црне Горе из државне заједнице.
^ Од 2007. године преведен по новом закону у ранг са две звездице јер је уведен нови чин бригадног генерала.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Brigadni general Mladen Vuruna Novi Načelnik Vojne Akademije”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

Антић, Бошко; Томановић, Радован; Фезер, Бранко; Шкрбић, Петар (2012). Генерали и адмирали Србије 1981-2011. Београд: Клуб генерала и адмирала. ISBN 978-86-915585-0-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[2] Од 2006. године био је начелник Војне академије Војске Србије након изласка Црне Горе из државне заједнице.

[3] Од 2007. године преведен по новом закону у ранг са две звездице јер је уведен нови чин бригадног генерала.

[1] „Brigadni general Mladen Vuruna Novi Načelnik Vojne Akademije”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017.

[1]

[а]

[б]

п р у Начелници Војне академије у Београду
Списак начелника Војне академије у Београду
Војска Кнежевине Србије	Франтишек Зах (1850—1859) Ранко Алимпић (1859—1860) Франтишек Зах (1860—1865) Милојко Лешјанин (1865—1868) Франтишек Зах (1868—1874) Милојко Лешјанин (1874—1875) Љубомир Ивановић (1875—1879) Јован Анђелковић (1879) Стеван Здравковић (1879—1880) Милојко Лешјанин (1880) Стеван Здравковић (1880—1882)
Војска Краљевине Србије	Стеван Здравковић (1882—1886) Петар Топаловић (1886) Стеван Здравковић (1886—1887) Димитрије Ђурић (1887—1889) Петар Топаловић (1889—1891) Димитрије Ђурић (1891—1893) Стеван Пантелић (1893—1894) Јован Петровић (1894—1897) Милован Павловић (1897—1900) Павле Бошковић (1900—1901) Лазар Лазаревић (1901—1904) Леонид Соларевић (1904—1907) Михаило Живковић (1907—1912) Михаило Рашић (1913—1914)
Југословенска војска	Живко Павловић (1919—1920) Светомир Матић (1920—1921) Миливоје Николајевић (1921—1924) Љубомир Покорни (1924—1927) Јосиф Костић (1927—1930) Сава Трипковић (1930—1936) Владимир Цукавац (1936—1940) Марко Михаиловић (1940—1941) Урош Тешановић (1941)
Југословенска армија и Југословенска народна армија	Саво Оровић (1944—1947) Ратко Мартиновић (1947—1950) Душан Вигњевић (1950—1952) Милорад Јанковић (1952—1953) Милан Шакић Мићун (1953—1956) Фрањо Херљевић (1956—1962) Ђуро Дулић (1962—1967) Богдан Мамула (1967—1973) Радислав Клањшчек (1973—1975) Илија Рашковић (1975—1979) Стојан Аспровски (1979—1980) Славољуб Ђокић (1980—1983) Павле Стругар (1983—1987) Мато Пехар (1987—1991) Вељко Дробац (1991—1992)
Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе	Момчило Лазовић (1992—1994) Трипко Чечовић (1994—1995) Милан Карајовић (1995—2000) Момчило Момчиловић (2000—2002) Драган Војиновић (2003—2005) Видосав Ковачевић (2005—2006)
Војска Србије	Видосав Ковачевић (2006—2009) Младен Вуруна (2009—2014) Горан Зековић (2014—2018) Мирослав Талијан (2018) Бојан Зрнић (2018—2021) Срђан Благојевић (2021—данас)