Manijak za kontrolom
U slengu povezanom s psihologijom, termin manijak za kontrolom (engl. control freak) opisuje osobu koja pokušava da diktira kako se sve oko nje radi. Fraza je prvi put upotrebljena 1970-ih,[1] u razdoblju kada je naglasak bio na principu da se „radi svoja stvar” i puste drugi da rade isto.[2]
Psihologija ličnosti[uredi | uredi izvor]
U studijama psihologije ličnosti, određeni poremećaji ličnosti odražavaju karakteristike koje uključuju potrebu zadobijanja saglasnosti drugih ili kontrole nad drugima:[3]
- Oni sa antisocijalnim poremećajem ličnosti teže ka pokazivanju ’blagoglagoljivog’ i grandioznog osećaja samopoštovanja. Zbog njihovog plitkog afekta i nedostatka žaljenja ili empatije, dobro im stoji varanje i/ili manipulisanje drugima kako bi sve bilo u skladu sa njihovim željama.
- Oni sa histrioničnim poremećajem ličnosti moraju da budu u centru pažnje; stoga privlače ljude kako bi iskoristili (i na kraju odbacili/izdali) taj uzajamni odnos.
- Oni sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju naduvan osećaj samovažnosti, preosetljivi su na kritiku; imaju osećaj prava koji ih primorava da uveravaju druge da poštuju njihove zahteve. Da bi održao samopouzdanje i zaštitio svoje istinsko ja, narcis mora da kontroliše ponašanje drugih — pogotovo svoje dece koju vidi kao ’produžetak’ sebe.[4]
Ranjivost[uredi | uredi izvor]
Manijaci za kontrolom su često perfekcionisti,[5] braneći sebe protiv sopstvenih unutrašnjih ranjivosti, verujući da ako nemaju potpunu kontrolu rizikuju još jedno izlaganje sebe detinjskom očaju.[6] Takve osobe manipulišu i prinuđuju druge da se promene kako bi sami izbegli da se promene,[7] a takođe koriste moć nad drugima kako bi izbegli unutrašnju prazninu.[8] Kada se naruši šablon manijaka za kontrolom, on ostaje sa užasnim osećajem bespomoćnosti — ali tada osećaju bol i strah, što ih povrati do njih samih.[9]
Manijaci za kontrolom imaju određenu sličnost sa kozavisnicima, u smislu da strah potonjih od napuštanja vodi ka pokušaju kontrolisanja onih od kojih zavise.[10] Oporavak za njih podrazumeva prepoznavanje da je to što su manijaci za kontrolom zapravo paradoksalno pomoć održavanja same kozavisnosti.[11]
U pogledu teorije tipa ličnosti, manijaci za kontrolom su naročito ličnosti tipa A — pokreće ih želja da dominiraju i kontrolišu.[12] Opsesivna potreba da kontrolišu druge je takođe povezana sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.[13]
U menadžmentu[uredi | uredi izvor]
U korporativnom svetu, kontrol-frikovi su skloni javnom opominjanju (savetovanju ili ubeđivanju) sebi podređenih, pogotovo tokom sastanaka.[14] Nešto pozitivnije, termin se može odnositi na nekoga sa ograničenim brojem stvari koje želi da završi na specifičan način; profesor kliničke psihologije Les Parot je napisao da su „kontrol-frikovi ljudi koji više od vas brinu o nečemu i neće prestati biti napadni da bi išli svojim putem”.[15] Moguće je da postoji fina linija između menadžera orijentisanog ka detaljima (koji želi da se stvari odrade ’ispravno’) i toga kad je neko [destruktivni] kontrol-frik.[16] Kontrol-frikovi su obično uzrok mikromenadžmenta.
U nekim slučajevima, kontrol-frik vidi svoju konstantnu intervenciju kao korisnu ili čak neophodnu. Uzrok ovoga mogu biti osećanja odvojenosti ili udaljavanja od voljene osobe, ili verovanje da drugi nisu u stanju da pravilno rukuju stvarima, ili pak strah da će stvari poći po krivu ako kontrol-frik ne isprati svaki detalj. U drugim slučajevima, kontrol-frikovi mogu jednostavno da uživaju u osećanju moći koju dobijaju — toliko da automatski pokušavaju da zadobiju kontrolu nad svime i svakime oko sebe.
U istoriji[uredi | uredi izvor]
Velington naspram Napoleona[uredi | uredi izvor]
Velington je kao vojni komandant nesumnjivo bio praktični mikromenadžer, koji je svojim podređenima verovao što je manje moguće, pokazujući tako mnoge karakteristike savremenog kontrol-frika.[17] Godine 1811. je napisao: „Ja sam dužan da budem svugde i ako sam odsutan iz bilo koje operacije, nešto pođe kako ne treba ... uspeh se može postići samo pažnjom na najsitnije detalje.”[18]
Nasuprot ovome, Napoleon je svojim maršalima davao mnogo više taktičke slobode.[19] Na kritičnom sastanku dvojice generala tokom bitke kod Vaterloa — pri čemu je Velingtonovo strogo nadziranje snažno bilo u suprotnosti sa efektivnom delegacijom operativnog upravljanja Napoleona Mišelom Nejom[20] — Velingtonova kontrolna manija je u najmanju ruku verovatno odigrala odlučujuću ulogu u pobedi Saveznika, što opravdava njegovu tvrdnju od sledećeg dana: „Mislim da to ne bi uspelo da ja nisam bio tu.”[21]
Kraljica Viktorija[uredi | uredi izvor]
Serija tri dokumentarna programa emitovana je januara 2013. na kanalu BBC Two u UK pod nazivom Queen Victoria's Children (u prevodu: Deca kraljice Viktorije). Ovde se tvrdi da je kraljica Viktorija bila patološki kontrol-frik po tome što je kontrolisala dobrobit sve svoje dece.[22]
Stiv Džobs i zatvoreni sistemi[uredi | uredi izvor]
Stiv Džobs je bio perfekcionista koji je favorizovao zatvorene sisteme (v. tkđ. sistem zatvorenih posuda) kontrole nad svim aspektima proizvodnje od početka do kraja — za što je on izmislio termin ’pristup integrisanog nad fragmentiranim’ (engl. integrated over the fragmented approach).[23] Kako je njegov dugogodišnji saradnik i povremeni kritičar Stiv Voznijak rekao: „Epl vas uvede u svoju igraonicu i drži vas tu.”[24] Trijumf Windows pi-sija u odnosu na Mek bio je udarac na tu filozofiju — s tim da je situaciju preokrenuo uspeh Ajpoda, Ajfona i Ajpeda, da bi opet Android izazov (engl. Android Developer Challenge, skr. ADC) ponovo otvorio debatu 2008. godine.[25]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Autoritarna ličnost
- Kontrola (menadžment)
- Građenje imperije
- Frik
- Dominacija punog spektra
- Megalomanija
- Mikromenadžment
- Kontrola uma
- Narcizam
- Narcizam na radnom mestu
- Narcističko vođstvo
- Narcističko snabdevanje
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti
- Psihopatija na radnom mestu
- Društvena kontrola
- Toksični vođa
- Toksično radno mesto
- Zastrašivanje na radnom mestu
- Necivilizovanost na radnom mestu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Control freak | Definition of Control freak at Dictionary.com
- ^ Glaser, Kristin (1974). u: The Radical Therapist. Penguin. str. 246.
- ^ Larsen, Randy J.; Buss, David M. (2010). Personality Psychology: Domains of Knowledge about Human Nature. New York: McGraw-Hill Higher Education.
- ^ Rappoport, Alan (2005). „Co-Narcissism: How We Adapt to Narcissism. The Therapist” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2015).
- ^ Lafrance, Michelle N. (2009). Women and Depression. str. 89.
- ^ Horn, Art (2004). Face It. str. 53.
- ^ Skynner, Robin; Cleese, John (1994). Families and how to survive them. London. str. 208.
- ^ Bly, Robert; Woodman, Marion (1999). The Maiden King. Dorset. str. 141.
- ^ Evans, Patricia (2002). Controlling People. Avon. str. 129, 274.
- ^ Stafford, David; Hodgkinson, Liz (1995). Codependency. London. str. 131.
- ^ Deb M. u: Stepping Stones to Recovery from Codependency (1993). str. 61.
- ^ Holmes, Andrew; Wilson, Dan (2004). Pains in the Office. str. 56.
- ^ Stout, Martha (2005). The Sociopath Next Door. str. 47.
- ^ Buck, Andrew. „Meeting Behaviors: The Good, The Bad and The Ugly”.
- ^ Parrot, Les (2001). The Control Freak. Carol Stream: Tyndale House Publishers. ISBN 978-0-8423-3793-9. „Control Freaks are people who care more than you do about something and won't stop at being pushy to get their way.”
- ^ Tett, Gillian (2009). Fool's Gold. London. str. 165.
- ^ Holmes, Richard (2003). Wellington: The Iron Duke. London. str. 178, 169.
- ^ Citirano u: Glover, Michael (1968). Wellington as Military Commander. London. str. 205. »I am obliged to be everywhere and if absent from any operation, something goes wrong … success can only be attained by attention to the most minute details.«
- ^ Weller, Jac (1967). Wellington at Waterloo. London. str. 21.
- ^ Marshall-Cornwall, James (1967). Napoleon as Military Commander. London. str. 278.
- ^ Citirano u: Glover. str. 204. »I don't think it would have been done if I had not been there.«
- ^ Queen Victoria's Children. BBC2. januar 2013.
- ^ Isaacson 2011, str. 564, 513.
- ^ Citirano u: Isaacson 2011, str. 497 »Apple gets you into their playpen and keeps you there«
- ^ Isaacson 2011, str. 513, 497.
Citirana bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Isaacson, Walter (2011). Steve Jobs.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Deuble, E. A.; Bradley, A. (2010). It Has A Name!: How To Keep Control Freaks & Other Unhealthy Narcissists From Ruining Your Life.
- Berg, Mary L. (2011). The Joy of Being a Control Freak.
