Paleolibertarijanizam

Paleolibertarijanizam je vrsta libertarijanizma koju su razvili anarho-kapitalistički teoretičari Mari Rotbard i Levelin Rokvel koji kombinuje konzervativne kulturne vrednosti i socijalnu filozofiju sa liberterskim protivljenjem vladinoj intervenciji.

Načela

Prema Rokvelu, paleolibertarijanski pokret se vraća na one mislioce kao što su „Ludvig fon Mises, Albert Džej Nok, Garet Garet i čitava međuratna desnica koja se suprotstavila Nju Dilu i favorizovalo Staru Republiku” razlikuju se od „neolibertarijanaca” i „Beltvej Libertarijanizma, Levog-Libertarijanizma, i Životnog Libertarijanizma”. (Beltvej libertarijanizam je pežorativni izraz koji se koristi od tvrdokornih libertarijanaca da bi opisali libertarijance koji iz Beltveja, tj. Vašingtona). Prema Rokvelu, paleolibertarijanizam se „pomirio sa religijom kao temeljom slobode, imovine i prirodnog poretka”.

Paleolibertarijanizam se razvio u suprotnosti sa socijalnim progresivizmom mejnstrim libertarijanizma. U svom eseju „Slučaj za paleo-libertarijanizam”, Rokvel je optužio mejnstrim libertarijance za „mržnju prema zapadnoj kulturi”. Tvrdio je da „pornografska fotografija, sloboda misli, haotično slikarstvo, atonalna muzika, dekonstrukcionistička literatura, arhitektura Bauhausa i modernistički filmovi nemaju ništa zajedničko sa libertarijanskom političkom agendom - bez obzira koliko individualni libertarijanci mogu uživati u njima”. O paleolibertarijancima, on je napisao „mi se pokoravamo, i moramo se pokoravati, tradiciji manira i ukusa”. Nakon što je objasnio zašto bi kulturni konzervativci mogli napraviti bolji argument za slobodu srednjih klasa, predvideo je Rokvel „u novom pokretu, libertarijanci koje odlikuje sadašnja korupcija će potonuti na svoj prirodni nivo, kao i Libertarijanska stranka, koja je bila njihova dijabolička propovednica”.

Rana istorija

U eseju „Populizam desnog krila: strategija za pokret Paleo”, Rotbard se osvrnuo na sposobnost paleolibertarijanaca da se uključe u „dosezanje do seljačina” zasnovanog na društvenom konzervativizmu i radikalnom libertarijanizmu. Kao model za novi pokret naveo je bivšeg člana Ku kluks klana Dejvida Djuka i bivšeg američkog senatora Džozefa Makartija.

Devedesetih godina prošlog veka, „falsifikovan je paleokonzervativno-paleolibertarijanski savez”, usredsređen na Klub Džona Randolfa koji je osnovao tradicionalni katolik Tomas Fleming. Rokvel i Rotbard podržali su paleokonzervativnog republikanskog kandidata Patrika Bjukenena na predsedničkim izborima u SAD-u 1992. godine i opisali Bjukenena kao političkog vođu paleo pokreta. Godine 1992, Rotbard je izjavio da će „sa Pat Bjukenenom kao našim vođom, zaustaviti sat socijaldemokratije”.

Tri godine kasnije, rekao je da je Bjukenen razvio previše vere u ekonomsko planiranje i centralizovanu državnu vlast, što je na kraju navelo paleolibertarijance da povuku svoju podršku za Bjukenena. Pored Bjukenenovog „ekonomskog nacionalizma”, Pol Gotfrid se kasnije žalio na nedostatak finansijskih sredstava, sukobe, medijske neprijateljstvo ili zamračenje, i proglašavanje za „rasiste” i „antisemite”.

Rotbard je umro 1995. godine, dok je 2007. godine Rokvel izjavio da se više ne smatra „paleolibertarijancem” i da je „zadovoljan izrazom libertarijanac”.

Kontroverza

Politikolog i lezbejski feministički aktivista Džin Hardisti opisuje paleolibertarijanizam kao „eksplicitan rasizam, antisemitizam i seksizam”. Ona skreće pažnju na Rotbardovu pohvalu o knjizi The Bell Curve, kontroverznom radu koji prikazuje inteligenciju crnaca kao statistički inferiorne u odnosu na druge rase, kao i objavljivanje članka Rothbard-Rockwell Report, koji je napisao Sem Frensis, u kom se zaključuje da „samo jedna od dve najbrojnije rase u SAD poseduje sposobnost da stvori i održi” odgovarajuće nivoe civilizacije.

Oživljavanje

Sjedinjene Američke Države

Godine 2012, bivši pisac National Review „Nacionalne kritike” Džon Derbišir je tvrdio da je „od kada se Lev Rokvel pridružio La Razi” (pozivajući se na članak LewRockwell.com s mekim zastupanjem na otvorenim granicama) Hans-Hermann Hop bio posljednji pravi paleolibertarijanski zagovornik. Pa ipak, paleolibertarijanizam je jedva nestao iz Amerike, dok su Karen De Koster i Džastin Raimondo i dalje koristili taj izraz da bi se opisali i tokom i nakon predsedničkih kampanja Rona Paula.

U potezu sličnom njegovoj i Rotbardovoj podršci za Pat Buhanana, Lev Rokvel je bio saosećajan prema predsedničkoj kampanji poznatog bogatog Donalda Trampa, posebno zbog njegovog stava o meksičkoj imigraciji, zajedno s Džastinom Raimondom, koji je glasao za Trampa zbog njegove spoljne politike. Anarho-kapitalistički ekonomista austrijske škole Valter Blok, u predizbornoj debati 2016. godine sa urednikom „Reason.com” Nikom Gilespijem, savetovao je libertarijancima koji žive u bojištu da podrže Trampa, a ne da glasaju za kandidata za Libertarijansku stranku Gari Džonson, navodeći kritične razlike u spoljnoj politici između Republikanskih i demokratskih predvodnika.

Džef Dist, predsednik Instituta Ludvig von Mises, desničarsko-slobodarski think tank za promicanje Rothbardovog anarho-kapitalizma i austrijske škole ekonomije, rekao je za Alt-desnicu da je njihov spis „zanimljiv ... i pomalo osvežavajući” . U 2017. godine Dist je zaključio govor na Misesovom institutu pod nazivom „Za novog libertarijanca” s riječima: „Drugim riječima, krv i tlo i Bog i nacija su i dalje važni ljudima. Libertarijanci to ignorišu na rizik od nevažnosti.” To je dovelo do kritika Stiva Horvica iz „Bleeding Hart Libertarijanca”. Horvic je tvrdio da se liberterizam ne bavi porodicom, religijom, kulturom i civilnim društvom, već „liberalnom tolerancijom, univerzalizmom i kosmopolitizmom, stavljajući slobodu i harmoniju svih ljudi ispred navodnih interesa bilo koje parohijalne podgrupe, a posebno one definisane veštačkim granicama nacionalnih država i njihovih podgrupa”.

Popularni politički i kulturni blog Desna stvar takođe pokazuje karakteristike paleolibertarijanizma. Jedna posta je kritikovala mainstream des u sledećim terminima: „Iako su izgubili ili teme kao što su rasa, nativizam i rat kulture, oni imaju opsesiju neoliberalnom ekonomijom i neokonskom geopolitikom.” Rokvel, ipak je kritikovao njegov „odmak od zapaljivih biltena”.

Kanada

Kontroverzni bloger volonter i podkaster Stefan Molineuk oko 2014. godine počeo je da bude više konzervativan u odnosu na kulturu nego što je bio ranije. On je objavio podkaste svoje emisije Fridomain Radio koja se bavi temama kao što su zapadna kultura, imigracija i grupne razlike u kognitivnim sposobnostima. On je, poput Rokvela, podržao Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Član Udruženja za imovinu i slobodu Kristian Robitejl se založio za savez libertarijanaca i tradicionalista u Kvebeku.

Velika Britanija

Od kraja 2013. godine, u organizaciji Hajgt Tori, tradicionalna Britanska grupa je bila pod uticajem paleolibertarijanskih ideja. U martu 2014, održan je seminar koji je uključivao stazu koju je vodio dr Endru Linli, „Politika: razarač prirodnog poretka”. Potpredsednik tradicionalne Britanske grupe, profesor Džon Kersi, opisuje sebe kao „radikalnog tradicionalistu i paleolibertarijanca”. U oktobru 2014. godine, bivši poslanik UKIP-a i predsjednik Mises UK-a Godfri Blum održao je govor na godišnjoj konferenciji tradicionalne Britanije pod nazivom „Zašto tradicionalizam i libertarijanizam nisu nekompatibilni”. Bivši direktor Libertarijanskog saveza, Sen Gab, je blizak prijatelj Hans-Hermana Hopa, koji svake godine prisustvuje konferencijama o imovini i slobodi u Bodrumu. Gab je konzervativan u nekim aspektima i kritičar masovne imigracije. Gab se obratio konferencijama tradicionalne britanske grupe u naporima na klasičnoj liberalnoj komunikaciji s tradicionalistima. Gabov naslednik, Kir Martland, pozitivno je pisao o izgledima za novi „paleo-savez”, tvrdeći da „konzervativno društvo ne može postojati pod represivnom državom baš kao što libertarijansko društvo ne može postojati u kulturnom i moralnom vakuumu”. U eseju „Na levo i desno, libertarijanizam i Donald”, Martland, kao i Jef Dist, saosećajan je sa nacionalizmom Donalda Trampa: „U poređenju sa vladavinom socijalističke mafije ili vladavinom neprijateljske oligarhije globalista, ni da se brine o naciji, ali samo o pljački, nacionalizam se uistinu prilično dobro udaljava.”