Paolo dal Poco Toskaneli

Paolo dal Poco Toskaneli
Paolo dal Poco Toskaneli
Lični podaci
Datum rođenja	1397.
Mesto rođenja	Firenca,
Datum smrti	10. maj 1482.(1482-05-10) (84/85 god.)
Naučni rad
Polje	astronomija, matematika, kosmografija

Paolo dal Poco Toskaneli (1397 — 10. maj 1482) bio je italijanski astronom, matematičar i kosmograf.

Biografija

Paolo dal Poco Toksaneli je rođen 1397. godine u Firenci kao sin fizičara Domenika Toskanelija. Ne postoje precizni podaci o njegovom obrazovanju: Gustavo Ucjeli je 1894. godine tvrdio da je Toskaneli studirano na Univerzitetu u Padovi, ali moderni naučnici ovo smatraju samo čistom pretpostavkom.

Zahvaljujući dugom životu, inteligenciji i širokim interesovanjima, Toskaneli je bio jedna od centralnih figura intelektualne i kulturne istorije renesansne Firence u njenim ranijim periodima. Njegov krug prijatelja činili su poznati naučnici i viđeniji Firentinci, među kojima su bili i arhitekta Firentinske katedrale, Filipo Bruneleski, ali i filozof Marsilio Fičino; poznavao je i Leona Batistu Albertija, matematičara, pisca i arhitektu; kao i njegovog najbližeg prijatelja, kardinala Nikolu Kuzanskog, intelektualca i ranog humanistu širokih shvatanja koji je posvetio dva matematička rada Toskaneliju, oba napisana 1445. godine, i bio Toskanelijev sagovornik u dijalozima nazvanim Kvadratura kruga (De quadratura circuli) napisanim 1458. godine.

Veruje se da je Toskaneli, zajedno sa Nikolom Kuzanskim, pripadao mreži firentinskih i rimskih intelektualaca koji su tragali za i izučavali dela grčkih matematičara, a grupi su takođe pripadali Frančesko Filelfo, Georgios Trapezuntios i papa Nikola V, zajedno sa Toskanelijevim prijateljima, Albertijem i Bruneleskijem.

Oko 1468. godine Toskaneli je kreirao gnomon koji se i danas može videti u Firentinskoj katedrali: bronzana ploča na kupoli visoko iznad levog transepta i kružna bela mermerna ploča na podu katedrale, koja beleži letnji solsticij sa preciznošću od ±0,5 sekundi i koja se i tada, a i vekovima nakon toga koristila za razne proračune kao što je redovno kretanje Sunca; u suštini predstavlja preteču kamere opskure.

Godine 1439, grčki filozof Gemistos Pleton, prisustvujući Firentinskoj uniji, upoznao je Toskanelija i govorio mu o putovanjima, pisanju i mapama grčkog geografa Strabona (1. vek p. n. e/n. e), koji je do tada bio nepoznat u Italiji. Skoro 35 godina kasnije, Toskaneli se zainteresovao za Strabona i počeo da proširi svoje znanje o njemu.

Godine 1474, Toskaneli je poslao pismo i mapu svom portugalskom korespondentu Fernau Martinsu, svešteniku u Lisabonskoj katedrali, podrobno opisujući i šematizujući plovidbu na zapad kako bi se stiglo do Molučkih ostrva i Azije. Martins je pismo prosledio kralju Alfonsu. Originalno pismo je izgubljeno, ali je njegovo postojanje poznato preko samog Toskanelija, koji ga je kasnije transkribovao i zajedno sa mapom poslao Kristoferu Kolumbu, koji ga je nosio sa sobom tokom svog prvog putovanja u Novi svet. Toskaneli je pogrešno proračunao Aziju, smatrajući da je oko 8.000 km duža nego što jeste, dok je Kolumbo za 25% pogrešno proračunao obim Zemlje, što je rezultiralo da Kolumbo prvobitno nije ni shvatio da je otkrio novi kontinent.

Toskaneli je veći deo svog života proveo u Firenci, sa povremenim izletima do Todija i Rima. Govorio je da je bio u korespondenciji sa brojnim naučnicima širom Evrope, ali njegovi spisi još uvek nisu podrobnije istraženi. Nepotvrđena priča kaže da je Toskaneli prisustvovao poseti kineske delegacije papi 1432. godine, kada je govoreno o brojnim kineskim izumima. Priču donekle potkrepljuju brojni crteži umetnika-inženjera Takole (1382 — c. 1453), nastali otprilike u to vreme, a koje su kasnije razvijali Bruneleski i Leonardo da Vinči.

U pismu iz 1474. godine, koje je Toskaneli poslao Kolumbu i čija autentičnost predstavlja predmet neslaganja među naučnicima, Toskaneli pominje posetu ljudi iz Kataja (Kina) tokom vladavine pape Evgenija IV (1431—1447):

„ Takođe, u Evgenijevo vreme, jedan od njih [od Kataja] došao je kod Evgenija i potvrdio njihovu veliku naklonost prema Hrišćanima, a ja sam dugo razgovarao sa njim o različitim temama, o veličini njihovih reka u dužini i dahu, kao i o mnoštvu gradova na obalama istih. On je rekao da je na jednoj reci smešteno gotovo 200 gradova sa velikim, dugačkim i širokim mermernim mostovima sa ukrašenim stubovima. Ova zemlja je vredna pronalaženja od strane Latina, ne samo zbog velikog bogatstva koje se može dobiti od toga — zlato i srebro, sve vrste dragulja i začini koji nikada nisu stigli do nas — već i zbog njihovih učenih ljudi, filozofa i stručnih astrologa, zbog takve veštine u umetnosti i provincijskom upravljanju, ali i zbog njihovog načina vođenja ratova. ” — Izvod iz prvog Toskanelijevog pisma Kolumbu

Pretpostavlja se da je u pitanju Nikolo da Konti, koji se u tom periodu vratio sa istoka i zna se da se sreo sa papom Evgenijem 1444. godine. U sledećem pismu, Toskaneli je opisao ove ljude kao veoma učene i voljne da podele svoje znanje:

„ Pomenuto putovanje ne samo da je moguće, već je i istinito i sigurno je da je časno i da će doneti neprocenjivi profit i veliku slavu među svim Hrišćanima. Ali, ovo se ne može znati sa sigurnošću, osim kroz iskustvo i vežbu, kakve sam ja imao u obliku najobimnijih i dobrih i tačnih informacija od uglednih i učenih ljudi koji su došli iz pomenutih delova ovde na sud u Rimu, kao i od drugih koji su trgovci, a koji su dugo imali posla u tim krajevima, ljudi visokog autoriteta. ” — Izvod iz Toskanelijevog pisma Kolumbu

Literatura

• Quinn, David B.; Clough, Cecil H.; Hair, Paul Edward Hedley (1994). The European Outthrust and Encounter: The First Phase C.1400-c.1700 : Essays in Tribute to David Beers Quinn on His 85th Birthday. Liverpool University Press. str. 315. ISBN 978-0-85323-229-2. 

• Gautier Dalché, Patrick (2007). „The Reception of Ptolemy's Geography (End of the Fourteenth to Beginning of the Sixteenth Century)”. Ur.: David WOODWARD (ed.). Cartography in the European Renaissance. The History of Cartography. 3. Chicago: University Of Chicago Press. str. 285—364. 0-226-90733-3. CS1 održavanje: Upotreba parametra urednici (veza)
• Armando Cortesão, Cartografia Portuguesa Antiga, Lisboa, 1960.
• Armando Costesão, História da Cartografia Portuguesa, 2 vols., Lisboa, 1969–1970.
• Davidson, Miles H. (1997). Columbus then and now: a life reexamined. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2934-1. 
• G. Uzielli, La Vita e i tempi di Paolo di Pozo Toscanelli, Roma 1894.
• Quinn, David B. Quinn The European Outthrust and Encounter: The First Phase c. 1400–c. 1700 Liverpool University Press. 1994. ISBN 978-0-85323-229-2.
• Markam, Clements R. (1972). Journal of Christopher Columbus (During His First Voyage, 1492–93) and Documents Relating to the Voyages of John Cabot and Gaspar Corte Real. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8337-2230-0. 
• Rahn Phillips, Carla (1993). The Worlds of Christopher Columbus. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44652-5. 
• Kern, Ralf (2010). Wissenschaftliche Instrumente in ihrer Zeit. Vom 15—19. Jahrhundert. Cologne: Koenig. ISBN 978-3-86560-772-0. 

Spoljašnje veze

• Paolo dal Poco Toskaneli na sajtu MGP (jezik: engleski)
• Catholic Encyclopedia entry