Pelagija Belousova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pelagija Belousova
Tito, Pelagija i Žarko Broz 1927. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1904-05-01)1. maj 1904.
Mesto rođenjaOmsk, Ruska Imperija
Datum smrti12. mart 1967.(1967-03-12) (62 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
Profesijaslužbenica
Član KPJ od1926.
Porodica
SupružnikJosip Broz Tito (v. 1919 —  r. 1936)
Decaprvi brak: 4, među kojima i Žarko Broz

Pelagija Denisova Belousova (rus. Пелагея Денисовна Белоусова; Omsk 1. maj 1904 — Moskva, 12. mart 1967) bila je prva supruga Josipa Broza Tita.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1. maja 1904. godine na svom roditeljskom imanju u selu Mihajlovka, kod Omska.[1].

Josipa Broza je upoznala kao ratnog zarobljenika kada ga je spasila od Kolčakovih kontrarevolucionara. Sklopili su crkveni, a zatim i građanski brak juna 1919. godine. Građanski brak su zvanično zaveli 7. septembra 1920. godine u izvršnom komitetu Omskog okruga u Bogoljupskom distriktu.[1] Tito je bio upisan kao Josif Brozovič, i Pelagija je preuzela njegovo upisano prezime i postala Brozovič.[2] Nju je on nazivao Polina ili Polka.[2] Prvo dete im je umrlo, a kasnije Pelagija rađa još troje dece. Zlatica i Hinko su umrli kao deca, a Žarko je rođen 2. februara 1924. godine.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca su došli 1920. godine. Ona se bavila domaćinstvom i decom, a jedno vreme je radila u fabrici nameštaja. Radila je i u sindikatu i partiji. Postala je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 1926. godine, a od 1927. je bila u ženskoj sekciji Centralnog komiteta KPJ. Pomagala je revolucionarima u zatvoru, organizovala bekstva revolucionara iz zatvora, radila u ilegalnoj štampariji, širila partijsku literaturu. Učestvovala je u demonstracijama i više puta bila hapšena. Posle Titovog hapšenja 1928. godine zajedno sa sinom Žarkom odlazi u Sovjetski Savez, gde je radila u Kominterni.

Razlog razlaza Tita i Pelagije nije dovoljno razjašnjen. Izgleda da je uzrok razlaza činjenica da Pelagija 1935. godine, kada je Tito došao u Moskvu, nije ni znala gde se Žarko nalazi (imao je tada 11 godina). U to vreme deca funkcionera Kominterne bila su smeštena u Ivanovu u pansionu za decu. Žarko se povezao sa lošim društvom i povremeno nestajao. Tito je želeo da vidi dete, a majka nije znala gde je.

Tito i Pelagija su se zvanično razveli aprila 1936. godine. Malo se zna o Pelagijinom životu posle razlaza sa Titom. Imala je još jedan brak sa ruskim fotografom Petrom Roguljevim i ćerku Ninu, koja je postala inženjer. Njen drugi muž nestao je u Staljinovim čistkama, a ona je 1938. godine uhapšena i dve godine provela u zatvoru. Ponovo je uhapšena 1948. godine, posle Titovog sukoba sa Staljinom, i na montiranom procesu osuđena na deset godina zatvora. Godine 1957. puštena je iz zatvora i rehabilitovana.

Umrla je 12. marta 1967. godine u Moskvi, od posledica infarkta i sahranjena je na groblju moskovskog krematorijuma.[1][2] Postoji priča da je Dobrivoje Vidić, tadašnji ambasador SFRJ u SSSR-u, po Titovom zahtevu položio venac na njen grob.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Girenko 1991.
  2. ^ a b v g Matonin 2012.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vladimir Dedijer Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita (prvi i drugi tom). „Mladost“, Zagreb i Liburnija, Rijeka 1981. godina.
  • Vladimir Dedijer Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita (treći tom). Beograd 1984. godina.
  • Džasper Ripli Tito. „Mir“ Novi Sad, 1998. godina.
  • Jurij Stepanovič Girenko Stalin — Tito, Politizdat, 1991. godina, ISBN=5-250-00795-3
  • Jevgenij Vitaljevič Matonin - Iosip Broz Tito, Molodaя gvardiя, 2012. godina, serijal: Žiznь zamečatelьnыh lюdeй vыp. 1369, ISBN=978-5-235-03531-7
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пелагија_Белоусова&oldid=27070614”