Омск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Омск
рус. Омск

Hram v Omsk.JPG
Катедрала Христовог васкресења

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Сибирски
Област Омска област
Основан 2. август 1716.
Статус града 1782.
Становништво
Становништво (2010) 1.153.971
Географске карактеристике
Координате 54°58′00″N 73°22′00″E / 54.983333, 73.366667
Временска зона UTC+7
Надморска висина 90 м
Површина 572,9[1] км²
Омск на мапи Русије
{{{alt}}}
Омск
Омск на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Виктор Филипович Шрејдер
Позивни број +7 3812
ОКАТО код 52401
Веб-страна http://www.omsk.ru/}-

Омск (рус. Омск) град је у Русији у југозападном Сибиру и административни је центар Омске области. Други је град по величини у азијском делу Русије. Његова удаљеност од Москве је 2.700 km. Током постојања царске Русије, град је био седиште генерал-губернатора западног Сибира, а касније генерал-губернатора Степа. За време октобарске револуције 19181919, град је био проглашен за престоницу Русије, и ту се чувало царско благо. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.153.971 становника.

Географија[уреди]

Град се налази на обали реке Иртиш. Поред њега пролази Транссибирска железница. Он такође представља место где се укрштају путеви у средишњем делу Руске Федерације. Омск има и аеродром (Аэропорт Центральный) на коме се одвија велики број домаћих и међународних летова. Тако ова ваздушна лука представља битну станицу авионима на путу ка Сибиру и далеком истоку. Захваљујући реци Иртиш град је повезан са Казахстаном одакле се бродовима допрема руда и минерали, као и нафта.

Историја града[уреди]

Од настанка до 1919. године[уреди]

Тарска улица.

Прва дрвена тврђава под називом Омск је изграђена 1716. године како би заштитила руске границе које су се шириле. Опасност је претила од киргиских номада из степа. У касном XVIII веку подигнута су утврђења од цигле. Неке од капија још увек постоје (Тоболска и капија Тара). Поред ових знаменитости очуване су и немачка лутеранска црква, оружарница, војни затвор и командантова кућа.

У XIX и почетком XX века Омск је био административни центар Западног Сибира и Степа (Казахстана). Тада су изграђени и верски објекти: цркве, катедрале, синагоге али и војна академија, губернаторово имање. Како су се границе царства шириле тако је Омск изгубио на војном и одбрамбеном значају. Град је полако почео да стагнира. средином деветнаестог века овде је живео и стварао руски писац Ф. М. Достојевски.

Нови развој града је почео изградњом Транссибирке железнице 1890-тих година, када су трговци преплавили град. Многе трговачке компаније су отвориле своја представништва овде а тиме је настао и један модеран дистрикт града. Странци попут британаца, немаца, холанђана су овде отварали своје конзулате како би успели да задрже своје комерцијалне интересе. Врхунац је достигнут изградњом објеката за сибирски сајам пољопривреде и индустрије 1910. године.

Убрзо након револуције 1917., беле промонархистичке снаге су заузеле град. Овде је 1918. године успостављена привремена влада Русије предвођена адмиралом и војним херојом Александром Колчаком. Град је проглашен за престоницу царске Русије и ту је у централној банци било држано царско благо. Омск се показао као најјаче средиште Западног Сибира. Међутим нешто пре заузимања града од стране бољшевика 1919, Колчак је заједно са владом и благом отишао ка истоку у Иркутск у познатом великом сибирском леденом походу.

Као двадесетпетогодишњи ратни заробљеник у Омску је 1917. боравио и Јосип Броз Тито. Ту је упознао и своју прву жену, тада тринаестогодишњу Пелагију Белоусову. Наредне године (1918) имали су свадбу у Православном обреду.

Време СССР[уреди]

Совјетској влади се више свиђало да млађи град Новониколајевск, данас Новосибирск буде центар Западног Сибира. Тако су из Омска исељене административне, културне и образовне установе. Ово је довело до опадања моћи и броја становништва града као и повећања ривалитета са Новосибирском које траје и до данашњих дана. Омск опет јача за време Другог светског рата када је велики део индустрије премештен овде због тога што је Москва била у опасности. Једно време се чак размишљало да постане и престоница. Међутим ово је имало и негативне ефекте по град. Велики део војске је остао у граду до почетка деведесетих, а то је аутоматски значило изолованост града и немогућност доласка странца. Након распада СССР војска је исто почела да пропада тако да је то довело до велике незапослености.

Индустрија која је овде пресељена састојала се из дизајнерког бироа за израду ОКМО тенкова (1941), и Кировљеве фабрике која је премштена из Чељабинска 1962. Фабрика Киров и Омск Трансмаш су производили тенкове током друге половине двадесетог века. Омск Трансмаш је банкротирао 2002. године.

Педесетих година, са развојем експлоатисања нафте и природног гаса у Сибиру изграђена је и рафинерија нафте заједно са „градом за раднике“. Тако се Омск проширио према северу ка реци Иртиш. Овај комплекс је највећи у Русији и трећи по величини у Европи. Власник рафинерије је компанија Газпром Њефт, тренутно највећи послодавац у граду.

Клима Омска
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 4,2 3,6 14,1 31,3 35,5 40,1 40,4 38,0 32,9 27,4 16,1 4,5 40,4
Средњи максимум, °C −12,6 −11,1 −3,5 9,0 18,4 24,0 25,4 22,2 15,8 7,3 −4,3 −9,6 6,8
Средња температура, °C −16,9 −15,8 −8,3 3,7 11,9 17,9 19,6 16,4 10,3 2,8 −7,9 −13,7 1,7
Средњи минимум, °C −21,2 −20,2 −13,3 −0,9 5,8 11,8 14,0 11,2 5,5 −1 −11,4 −17,9 −3,1
Апсолутни минимум, °C −45,1 −45,5 −41,1 −25,5 −11,2 −3,1 2,1 −1,7 −7,6 −28,1 −41,2 −44,7 −45,5
Количина падавина, mm 24 16 14 21 35 50 60 56 36 31 30 27 400
Извор: Погода и климат


Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.153.971 становника, 19.955 (1,76%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
288,855 581,108 821,151 1,014,246 1,148,418 1,134,016[2] 1,153,971[3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ География Омска
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]