Портал:Lingvistika/Jezici

Portal

Kategorije

Nadgledanje

Razgovor

Maj

Kineski jezik (uproš: 汉语; trad: 漢語; pin: Hànyǔ; uproš: 华语; trad: 華語; pin: Huáyǔ; uproš: 中国话; trad: 中國話; pin: Zhōngguóhuà; ili 中文, Zhōngwén) jeste jezik ili jezička grupa iz porodice sino-tibetanskih jezika koji govore Han Kinezi. Procena je da petina svetske populacije govori bar neku od formi kineskog jezika kao maternji jezik. Prema osnovnim karakteristikama, sve varijante kineskog jezika su izolativne i tonske.

Među regionalnim varijantama kineskog jezika postoji velika raznovrsnost, koja se sa mnogo gledišta može uporediti sa razlikama unutar romanske jezičke porodice. Mnogi dijalekti govornog kineskog razlikuju se u toj meri da se govornici uzajamno ne mogu razumeti. Kineski se može podeliti na šest do dvanaest jezičkih oblasti, u zavisnosti od kriterijuma podele. Pitanje uzimanja regionalnih varijanti za dijalekte ili zasebne jezike i dalje nije razrešeno.

Standardni govorni, mandarinski jezik zasniva se na pekinškom dijalektu. Zvanični je jezik Narodne Republike Kine i Republike Kine i jedan od četiri zvanična jezika Singapura. Takođe, jedan je od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija (uz engleski, ruski, arapski, francuski i španski).

Vernakularni, obični kineski jezik, takođe baziran na sistemu bliskom mandarinskom, predstavlja osnovu za standardni pisani jezik koji koriste govornici svih varijanti kineskog jezika. Neki dijalekti kineskog jezika, kao što su kantonski ili min, razvili su u okviru pisanog jezika elemente koji bolje oslikavaju njihove govorne karakterstike.

Juni

Esperanto (esp. Esperanto) je planski kreiran jezik predložen za međunarodni drugi jezik. Njegove osnovne karakteristike je sačinio Ludvik Lazar Zamenhof 1887. godine.

Naziv »esperanto« potiče od pseudonima pod kojim je »Prva knjiga esperanta« objavljena: Doktor Esperanto — neko ko se nada da će ovaj jezik postati međunarodni (pomoćni) jezik svih ljudi. Danas je esperanto u upotrebi u raznim sferama života, uključujući putovanja, dopisivanje, kulturnu razmenu, književnosti originalnoj i prevedenoj i literaturi (uopšte) i u nekim školama se uči fakultativno.

Jezička struktura esperanta podržava prirodni tok ljudskog razmišljanja i logičniji je od spontanih (nacionalnih) jezika. Veoma produktivan način tvorenja reči garantovao je još u početnom stadijumu razvoja jezika iznijansirane mogućnosti izražavanja, što je još u ranim stadijumima učenja motivisalo učenike da napreduju u učenju. Tako je sama zainteresovanost brzo omogućavala sticanje znanja – neuporedivo pre no kod učenja nacionalnih jezika.

Uopšteno rečeno, ovaj jezik se mnogo brže uči nego većina nacionalnih jezika. Zbog pretežno evropske osnove korena reči, na primer, azijatima je potrebnije duže vreme učenja, ali ipak manje od vremena za učenje nekog drugog azijskog jezika.

Već u pomenutoj Prvoj knjizi esperanta (1887) Zamenhof je postavio temelje gramatike u 16 pravila (koji razumljivo ne mogu objasniti sve detalje jezičke upotrebe). Ova gramatika je ušla u sistem dokumenata poznat pod imenom »Osnovi esperanta«, koji po odluci Prvog Svetskog Esperanto Kongresa (Universala Kongreso) iz 1905, obezbedio kontinuitet razvoja jezika.

Decembar

Kineski jezik (uproš: 汉语; trad: 漢語; pin: Hànyǔ; uproš: 华语; trad: 華語; pin: Huáyǔ; uproš: 中国话; trad: 中國話; pin: Zhōngguóhuà; ili 中文, Zhōngwén) jeste jezik ili jezička grupa iz porodice sino-tibetanskih jezika koji govore Han Kinezi. Procena je da petina svetske populacije govori bar neku od formi kineskog jezika kao maternji jezik. Prema osnovnim karakteristikama, sve varijante kineskog jezika su izolativne i tonske.

Među regionalnim varijantama kineskog jezika postoji velika raznovrsnost, koja se sa mnogo gledišta može uporediti sa razlikama unutar romanske jezičke porodice. Mnogi dijalekti govornog kineskog razlikuju se u toj meri da se govornici uzajamno ne mogu razumeti. Kineski se može podeliti na šest do dvanaest jezičkih oblasti, u zavisnosti od kriterijuma podele. Pitanje uzimanja regionalnih varijanti za dijalekte ili zasebne jezike i dalje nije razrešeno.

Standardni govorni, mandarinski jezik zasniva se na pekinškom dijalektu. Zvanični je jezik Narodne Republike Kine i Republike Kine i jedan od četiri zvanična jezika Singapura. Takođe, jedan je od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija (uz engleski, ruski, arapski, francuski i španski).

Vernakularni, obični kineski jezik, takođe baziran na sistemu bliskom mandarinskom, predstavlja osnovu za standardni pisani jezik koji koriste govornici svih varijanti kineskog jezika. Neki dijalekti kineskog jezika, kao što su kantonski ili min, razvili su u okviru pisanog jezika elemente koji bolje oslikavaju njihove govorne karakterstike.