Razgovor:Niš/Arhiva 3

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 2 Arhiva 3 Arhiva 4

Međunarodna saradnja, opet

Vidim da si ubacio neke oblike saradnje u drugom podnaslovu, ali ne sve. Da li da napravim da izgleda kao u članku Beograd ubacujući još neke oblike saradnje? --79.101.220.83 (razgovor) 13:22, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Uradi.--Alexmilt (razgovor) 14:10, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Preradio sam i dodao prema zvaničnoj prezentacija Grada Niša. Vidi ako možeš da za međunarodnu saradnju dodaš još saradnje sa inostranim organizacijama i rad na projektima sa prezentacije. --93.87.166.51 (razgovor) 17:30, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Super izgleda. Problem međunarodne saradnje što se na sajtu grada nalazi veći broj saradnji a da treba da se opišu samo bitne o kojima bi moglo da se napiše neka posebana stranica. E sad šta je to bitno? Napisao sam da postoji Evroregion Evrobalkan zato što je on jedan od retkih o kojima bi moglo da se napiše nešto posebno ali za to je potrebno da prođe neko vreme. Mislim da je i ovako više nego dovoljno za sjajni članak. --Alexmilt (razgovor) 17:47, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Stvarno teško za odlučiti. No, ja bih dodao ono što je najvažnije za Srbiju i Niš posle EE: „Program prekogranične saradnje Srbije i Bugarske“ i „Strategija razvoja grada Niša“. --93.87.166.51 (razgovor) 18:12, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Dodaj.--Alexmilt (razgovor) 18:16, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ne znam da li je incijativa za pobratimljenje Bad Homburga i opštine Niške Banje prekinuta, jer je od 2004. godine postala gradska opština kao deo Niškog regiona i postala „zavisnija“ nego ranije od (opštine) Niša. --93.87.166.51 (razgovor) 19:16, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ubacio sam (počasne) konzule po tvom arhiviranom predlogu i podatak za otvaranje ruskog kulturnog centra. --77.46.219.169 (razgovor) 14:50, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Odlično! Ne moraš da objašnjavaš šta radiš, sve stoji u istoriji. Ako bude nešto problematično ja bih se bunio. Šta god misliš da može bolje menjaj, a šta god vidiš da ja nisam uradio dobro slobodno napiši. ;) --Alexmilt (razgovor) 15:44, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Demografija, opet

Grafici i tabele da se izbrišu jer već postoje u posebnom članku i da se napravi podnaslov „Demografska istorija“ jer glupo da se govori o sadašnjem stanju pa onda iz 19. veka pa ponovo sadašnje stanje.

Za demografsku istoriju može da se izvuče nešto sa sajta Niša i gradskih opština, i da se ubaci izbačeni deo o demografskoj istoriji koje se nalazi ovde. --93.87.166.51 (razgovor) 19:16, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Po meni je Demografija jedina slaba tačka. Ajde probaj preurediš kako misliš. Ja sam pokušavao dva puta pa mi nije uspelo. Na stranici Beograda je to rešeno izuzetno jednostavno. Slažem se da za tabele i dijagrame nema mesta, pogotovu za tabelu gde se vidi etnički sastav stanovništva koje je već opisano u tekstu. Da li ima potrebe za „Demografska istorija“? Ne znam. Ja bi sve stavljao u „Demografiju“ pa ako se nakupi za dodatni članak onda je treba praviti. --Alexmilt (razgovor) 19:30, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne mora baš takvo ime podnaslova. Može da preformuliš npr. u „Istorija“ ili raniji popisi stanovništva. --93.87.166.51 (razgovor) 21:11, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ovo sam uzeo sa en viki, pa nek ostane tu dok nešto ne prukupim podataka za demografiju.

bez referenci:

  • 1900: 24,573
  • 1905: 21,946
  • 1910: 24,949
  • 1921: 28,625
  • 1931: 35,465
  • 1941: 44.800 (procena)
  • 1948: 49.332 (109,280)*
  • 1953: 58.656 (122,100)*
  • 1961: 81.250 (148,354)*
  • 1971: 127.654 (195,362)*
  • 1981: 161.376 (232,563)*
  • 1991: 173.250 (245,182)*
  • 2002: 173.724 (250,518)*
  • 2008: 182.209 (252,000)

()* - populacija u skladu sa današnjim granicama grada

sa referencama:

  • 1841: 25,000[1]
  • 1917: 25.000[2]

--93.87.166.51 (razgovor) 21:21, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

  1. ^ Žerom Adolf Blanki, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, p. 168: nous reconnaissons la ville de Nissa, que le Turcs appellent Nisch et qui renferme une population presque entièrement chrétienne de vingt-cinq mille habitants.
  2. ^ Voenen kalendar OTEČESTVO za 1917 godinu, izdanie na v-k Voenni izvestiя, Sofija, 1917, str. 28-29

Istorija

Možda da se negde u tekstu ubaci ili pod novim naslovom kojih je svih oblasti Niš bio administrativni/kulturni centar/prestonica.

Npr. Niška episkopija (od rimskih do SPC dana), Nipka nahija (do 1878), Niški pašaluk, Niška oblast, Moravska banovina, Niški region (do 2004), Niška opština (do 2004), Nišavski region.

Kao i da je bio glavni grad srpske države u dva navrata:

--93.87.166.51 (razgovor) 21:04, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne znam šta da ti kažem, piše na dva mesta za episkopiju, piše pašaluk, oblast, banovina, region, opština... Ako nešto hvali dodaj, ako misliš novi odeljak probaj da napraviš, možda je to tema za novu stanicu. Šta drugi misle?--Alexmilt (razgovor) 21:32, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Imena grada

Ja bih u ovoj sekciji u šablonu ubacio i bugarski, jer je Niš dugo bio i to više puta u bugarskoj džravi, kao i habsburški jer su više puta okupirali Niš. --93.87.166.51 (razgovor) 00:04, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

A koje je bugarsko ime? Ajde ovo Nissa je jasno. --Alexmilt (razgovor) 00:05, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Eventualno Italijanski "Naisso". A nemački ranije je bila Nissa, ali sada to više neupotrebljavaju.--Alexmilt (razgovor) 00:08, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ubaci taj stari nemački oblik zbog HM i AU, a za bugarski možeš da vidiš na bg.pediji (ima iw u člnaku). --93.87.166.51 (razgovor) 00:12, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Dodah. --109.93.197.77 (razgovor) 08:27, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Sad gledam, u članku piše da je Slovenski naziv Niš tako da je malo glupo da pišemo da postoji srpski i bugarski kao različiti. A nemački je stari naziv i to treba da se naznači. Novi je Niš ili Nisch, ali to treba naglasiti.--Alexmilt (razgovor) 08:43, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Bugari koriste samo ćirilicu (Ниш) dok srpski i ćirilicu i latinicu (Ниш, Niš), a za nemački ima napomena kad otvoriš članak da uređuješ. No, može da se stavi {{napomena|tekst}}}. --109.93.197.77 (razgovor) 08:51, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Da koriste i latinicu isto bi ga napisali. U članku je odlično napisano da je slovenski naziv Niš.--Alexmilt (razgovor) 08:54, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Onda izbaci bg. Čemu italijanski. Znam da je sličan latinsko, ali Italijani nikada nisu imali Niš. --109.93.197.77 (razgovor) 10:40, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Italijani nikada nisu imali ni Beograd.--Alexmilt (razgovor) 11:03, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Što sad tol`ko imena,pogotovo ako je za neke nejasno koji su se oblici koristili.Mislim da je bolje to rešiti kao kod Beograda i tu staviti samo Naisus,a onda u zasebnoj tabeli staviti imena na stranim jezicima i u sklopu nje dati odgovarajuća pojašnjenja,ako za njima ima potrebe. (Nole čoveče božiji,kad pominješ nešto bg.njiki,molim te turi upozorenje da ti ne otvaraju oni sa slabijim srcem.) Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 10:12, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ako se pravi takva tabela, onda bi trebala da se ubaci pod „Etimologija“ i da se nađu stari nazivi i izvori za njih.
Ako je to u vezi onog slučaja sa Novim brdom, mislim da je rešeno. --109.93.197.77 (razgovor) 10:40, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

OK, preterah što sam ubacio dodtane nazive i vratio sam na verziju pre tih dopuna i izmena naziva. Crni je pravu, ili tabela ili nepretrpavanje nazivima šablon. --109.93.32.176 (razgovor) 22:14, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Niški sporazum 1739. godine

Na engleskoj stranici se nalazi da je sporazum potpisan u Nišu [1], a na drugim da je potpisan u Nissi (Kapadohija)[2] [3]. O kom gradu je reč? --Alexmilt (razgovor) 01:40, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Samo na en stranici o sporazumu piše Niš. Na ostalim piše da je Nisa u Kapadokiji. Može da se proveri na internetu ili na google books. --93.87.166.51 (razgovor) 21:25, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Mene ovo interesuje, zato sam i vratio ovde. Piše da je Niš na francuskoj stranici a na nemačkoj se pojavljuje kao Sporazum iz Nissa - što je Niš kako su ga Nemci nekada znali. Da li neko ima ideju kako to da proverimo? Neki kredibilni izvor? Interesantno je da je malo pre toga bio Beogradski dogovor.--Alexmilt (razgovor) 21:39, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Jedino što sam našao na gugl buks je da ovaj sporazum dosta vezuju za Srbiju i beogradski. No ovde stoji da su Turci povlačenjem Austrijanaca vratili Nisu [4]. --93.87.166.51 (razgovor) 21:46, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
To je 1737. Rat Austrije i Turske, a ovo je 1739 - rat Rusije i Turske. --Alexmilt (razgovor) 21:49, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Pre bih rekao da je Nissa u Maloj Aziji pošto je mirovni dgovor zbog ruske kampanje na osmanske azijske posede. --93.87.166.51 (razgovor) 21:55, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ima logike, ali je tu Sporazum u Beogradu [5]. Nisu diplomate tolike ptice pa da lete. Medjutim, borbe su se dešavale u Moldaviji, tako da je ta Niza koja je u Anadoliji veoma daleka. Prema englezima je naš Niš - stranica za razgovor [6]. --Alexmilt (razgovor) 22:03, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Pa ako tamo na stranici za razgovor ima reference da je srpska a ne kapadokijska Nissa, slobodno ih upotrebi ako ti je potrebno za članak. --93.87.166.51 (razgovor) 22:07, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Urađeno.--Alexmilt (razgovor) 22:08, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Vikipedija vikipediji ne može da bude referenca. Izbaci referencu koja ide ka članku na en viki. --93.87.166.51 (razgovor) 22:10, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Pa ne znam šta da ti kažem. Trebalo bi da se napiše naš članak o tome. Ako misliš, možemo da sklonimo ali ako neko gleda onda mu je to dobro da se informiše. Ajde probaću ovih dana da prevedem, ako hoćeš uradi ti pa da onda sklonimo. Može?--Alexmilt (razgovor) 22:13, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
U tekstu može da se stavi link ka en njiki ukoliko ne postoji neki članak. No ako je potrebno napisati članak, pomoći ću. --93.87.166.51 (razgovor) 22:15, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Napisao. --93.87.166.51 (razgovor) 23:27, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]
Svaka čast. Što se ne registruješ?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Alexmilt (razgovor • doprinosi) | 00:03, 22. februar 2010

Jer sam već registrovan. :) Tj. Imam nalog ali ne prijavljujem se. --93.87.166.51 (razgovor) 00:17, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ja ti vidim samo IP broj, kao da nisi registrovan. Da nisi registrovan IP brojem?--Alexmilt (razgovor) 08:42, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ne možeš bit registrovan IP brojem. Možeš nalogom. --109.93.197.77 (razgovor) 08:53, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Logično mi je da ne može IP brojem, ali ja vas obojcu vidim kao IP brojevi.--Alexmilt (razgovor) 08:55, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Niški sporazum 1922. godine

Evo ga još jedan iz 1922. [7]--Alexmilt (razgovor) 21:44, 21. februar 2010. (CET)[odgovori]

Možda da se ubaci u članak, čak da se napiše i poseban članak, ukoliko se naše dovoljno podataka. --93.87.166.51 (razgovor) 00:01, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Da li o tome znaš nešto? Jesi li pronašao neki članak?--Alexmilt (razgovor) 00:03, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Dovoljno materijala da se spomene ovaj sporazum u članku i da se ubacio kao referenca [8] [9] [10]. Bugarski političar

Aleksandar Stambolijski hteo da stvori uniju Južnih Slovena, potpisao sporazum u Nišu 2002. (vidi ovde [11] naslov „Die Monate bis zu seinem Tod “) --93.87.166.51 (razgovor) 00:11, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Koliko vidim ovde je potpisao sporazum da se čuvaju granice, nema pomena o uniji. To o uniji piše na Britanici: [12]. --Alexmilt (razgovor) 00:39, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Na en viki piše: "Stamboliyski rejected territorial expansion and aimed at forming a Balkan federation of agrarian states."--Alexmilt (razgovor) 00:56, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Evo šta piše:

... and in 1922 he signs the Treaty of Nis with Yugoslavia in the hope of establishing a South Slav Federation.

(prvi link)

... Improving relations with Yugoslavia through the Treaty of Nis (1922), Stamboliyski hoped to establish a South Slav federation

(drugi link)

... He made persistent efforts to improve relations with Yugoslavia and concluded an agreement at Nis (1922). His ideal was to establish a South Slav federation embracing Bulgaria

(treći link)

... Mit Serbien betrieb Stambolijski eine Politik der Annäherung. Im März 1923 unterzeichnete er mit Jugoslawien das Abkommen von Nis, in dem sich die beiden Staaten dazu verpflichteten, Maßnahmen zum gegenseitigen Schutz an der Staatsgrenze zu treffen. Damit traf Stambolijski den Nerv der IMRO, die nunmehr nicht mehr ungehindert von Bulgarien aus im serbischen Teil Makedoniens operieren konnte.

(četvrti link)

Čovek hteo da poboljša odnose a Srbijom/Kraljevinom SHS i sačuva granice, stvori uniju južnih Slovena odnosno da Bugarsku pridruži Jugoslaviji, čime je izazvao bes VMRO-a jer onda ne bi mogli više nesmetano da deluju u vardarskoj Makedoniji iz Bugarske. --109.93.197.77 (razgovor) 08:20, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ovo je slobodan prevod ili šta? Evo kako bih ja to preveo (četvrti):

Sa Srbijom je Stambolijski radio na politici približavanja. U martu 1923 g potpisao je sa Jugoslavijom Sporazum u Nišu, po kome su se obe države obavezale na mere za obostranu zaštitu državne granice. Time se Stambolijski suprotstavio VMRO, koji sada više nije mogao da slobodno deluje iz Bugarske na srpski deo Makedonije.

Ovde nema ništa o federaciji. A na gornjim linkovima govori da se zalagao protivu politike teritorijalnog širenja već ujedinjenja.

Da ne širimo ali interesantno je da se napiše članak o osnivaču seljačke stranke u Bugarskoj, bugarskoj ideji zajedničke države i komunističkom ustanku 1923 (za koji sam prvi put cuo). Super bi bilo da možemo nešto da saznamo više o Sporazumu...--Alexmilt (razgovor) 08:40, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ima na en viki članak o Stambolijskom. Ima malo o sporazumu, ali ovo je dovoljno [13] da pomogne ako će članak sadržati pozadinu i posledice. --109.93.197.77 (razgovor) 08:48, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Znaš kako voleo bih da pojačamo taj deo istorije Niša, ali mi se čini da to nema neke relevantne posledice po Niš, sem što je u Nišu potpisano. Isto važi i za ovaj crkveni sporazum.--Alexmilt (razgovor) 08:57, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Mislio ako pišemo poseban članak da će nam trebati naslovi pozadina i posledice. --109.93.197.77 (razgovor) 09:19, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
[14] ovde je interesantno dato. Sporazumom je Jugoslavija ojačala svoju poziciju da goni makedonske separatiste na bugarskoj teritoriji (s obzirom da Stambolijski nije mogao da se osloni na bugarsku vojsku)--Alexmilt (razgovor) 09:02, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Imaš li ideju kako da napišemo a da to bude na nivou sjajnog članka. [15] ovde piše da je sporazumom prihvaćen suverenitet Jugoslavije nad "Starom Srbijom". Da li da napišemo: marta 1923 je potpisan Jugoslovensko-Bugarski sporazum kojim su unapređeni odnosi, priznat suverenitet i dozvoljeno gonjenje makedonskih separatista na bugarskoj teritoriji od strane Jugoslovenske države? --Alexmilt (razgovor) 09:07, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Razmisliću malo i izneti svoj predlog ovde. --109.93.197.77 (razgovor) 09:19, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Marta 1923. godine u Nišu potpisan je sporazum između Kraljevine SHS i Aleksandra Stamboljijskog, bugarskog premijera, po kome su se obe strane obavezale da će se međusobno pomagati u očuvanju svog suvereniteta. Stambolijskov cilj bila je zajednička borba dveju zemlja protiv VMRO-a jer nije mogao da se osloni na bugarsku vojsku, kao i prvi korak ka stvaranju unije Južnih Slovena koja bi obuhvatala i Bugarsku.

--109.93.197.77 (razgovor) 10:29, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Pa sporazum je SHS i Bugarske a ne Stambolijskog. A drugo je problem što to nije bio: "korak ka stvaranju unije Južnih Slovena koja bi obuhvatala i Bugarsku." Ovaj je to sanjao i to je to. Verovatno je hteo SBHS. Tu bismo se pa tek usrećili. :)

Tako da bi bilo bolje:

Marta 1923. godine u Nišu potpisan je sporazum između Kraljevine SHS i Bugarske o poštovanju suvereniteta i očuvanja granica.--Alexmilt (razgovor) 10:47, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Stambolijski je bio potpisnik. Trebalo bi to spomenuti. Znam da ne mnogo veze sa istorijom Niša, ali obično kod spominjanja neke kratke stvari navodi se i razlog i posledica ukratko. --109.93.197.77 (razgovor) 10:51, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]
Treba napisati poseban članak o tome, tema je interesantna. Nego ko je bio potpisnik sa naše strane? --Alexmilt (razgovor) 10:53, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Potpisan 23. marta [16]. --109.93.197.77 (razgovor) 10:58, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Niški sporazum (1923) nastavi --Alexmilt (razgovor) 11:05, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Na bg njiki sam našaš koje bio potpisnik sa jugoslovenske strane.

Rъkovoditel na юgoslavskata delegaciя e načalnikъt na otdel "Obщestvena bezopasnost" pri Ministerstvoto na vъtrešnite raboti Živoin (Žika) Lazič

Živojin Žika Lazić, šef jugoslovenske delegacije na sporazumu i Odeljenja za javnu bezbednost u Ministarstvu unutrašnjih poslova

--109.93.194.165 (razgovor) 23:58, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Par dopuna

Dodao sam nekoliko detalja u članak,nadam se da nekom poremetio rad.

Nisam stavljao nikakvu referencu oko ovog centra za vanredne situvacije,jer je to,po meni,opšte poznata stvar.Ukoliko mislite da bi nešto trebalo referencirati,možda je najbolje koristiti ovaj intervju,jer je Marić taj koji je,po opisu posla,zadužen za realizaciju same stvari,a i prenose direktno njegove reči (a ne tumače ih novinari).

Možda bi u sklopu dela o sportu trebalo dodati red dva o tome da odbojkaši zadnjih nekoliko godina svoje utakmice igraju u Nišu,a od ove sezone (ako nisam debelo pogrešio) i vaterpolisti.Možda pomenuti i finala košarkaškog kupa,jer mi se čini da se i pre neku sezonu,završni turnir igrao u Nišu. Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 20:22, 22. februar 2010. (CET)[odgovori]

Matvdžije, Sinđelić-Turkoubica, SPS-grad?

Pretpostavljam da je ovo matvdžije greška, ali ne znam pravilni naziv. Prošao sam kroz članak i ispravio dosta manjih greškica. E da, promijenio sam i ono da je Sinđelić digao 3000 Turaka u vazduh sa onom buradi baruta. Hajte molim vas, to nema ni u jenki filmovima. Uz to tvrdi se bez reference da je grad bio tvrdo uporište SPS-a. Inače sve u svemu za sjajan, mislim. --Miroslav Ćika (razgovor) 05:21, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Mutavdžije - bavile su se preradom kozje dlake.[17]--Alexmilt (razgovor) 08:51, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Za SPS: Robert Thomas, Serbia under Milošević: politics in the 1990s , Edition 3, 1999 - p. 271. Može se na Gugl buks. --109.92.7.215 (razgovor) 14:47, 23. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Niški ustanak

[18]? --212.200.192.212 (razgovor) 09:13, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

U niškom, leskovačkom, pirotskom i vranjskom kraju izbila buna protiv Turaka, poznata kao "Milojeva i Srndakova buna", koju su predvodili Miloje Jovanović i Nikola Srndak. Posle borbi kod Prve Kutine i Gornjeg Matejevca, 23. aprila 1841, Turci u krvi ugušili bunu, mnoga sela spalili, a Jovanovića pogubili.--Alexmilt (razgovor) 09:21, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
[19], [20] --Alexmilt (razgovor) 09:26, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
[21]. --212.200.192.212 (razgovor) 09:49, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Nacija kontroliše grad? Redosled vladanja gradom?

"Tokom svoje istorije, grad se nalazio pod vlašću Dardanaca, Tračana, Ilira, Kelta, Grka, Rimljana, Huna, Avara, zatim Bugara, Srba, Vizantinaca i Osmanlija.".

Nacije su se razvile i nastale, u onom smislu u kojem se danas shvataju, tek u 18. i 19. veku. Možda je bolje navesti:

"Tokom svoje istorije u Nišu su većinu stanovnika činili razni narodi: Iliri, Dardanci, Kelti, Grci, Huni, Avari i Srbi. Niš se nalazio u sklopu različitih država: Rimskog carstva, Osmanlijskog carstva, Austrije, Srbije, Bugarske i Jugoslavije. U pojedinim periodima istorije u kojima nisu postojale države u današnjem smislu te reči se nalazio pod vlašću vladara koji su vladali Dardancima, Tračanima, Ilirskim plemenima, Keltima, Grcima, Rimljanima, Hunima, Avarima i Slovenima."?

Ili navesti tačne periode istorije kao što je na primer za Gdanjsk navedeno na engleskoj vikipediji:

Throughout its long history Gdańsk/Danzig faced various periods of rule from different states before 1945:

  • 997-1308: as part of Poland
  • 1308-1454: as part of territory of Teutonic Order
  • 1454-1466: Thirteen Years' War
  • 1466-1793: as part of Poland
  • 1793-1805: as part of Prussia
  • 1807-1814: as a free city
  • 1815-1871: as part of Prussia
  • 1871-1918: as part of Imperial Germany
  • 1918-1939: as a free city
  • 1939-1945: as part of Nazi Germany

Imam utisak da rečenica u kojem se navode nacije koje vladaju gradom i "neenciklopedijska". U starom i srednjem veku se teško može govoriti o tome da je neki narod (ma koliko vladari u to vreme mogu da budu liberalni) vladao gradom. Pogotovo što nisam siguran da su svi gore pobrojani zaista i posebne nacionalne grupacije (Dardanci, Vizantinci, Osmanlije). Dardanci su ilirsko-trački narod. Da li je onda dobro izostaviti Ilire koji su naseljavali Niš, a navesti i Tračane i Dardance?

U tekstu je navedeno da su posle avarskih vladara došli bugarski? A Sloveni u 7. veku? Nisam siguran da je redosled vladara dobar.

Ovo za Ilire, Dardance i Tračane je dobro pitanje, jer se zna veoma malo. Voleo bih da te stvari budu upisane sa referencom.--Alexmilt (razgovor) 11:41, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Na Dardancima na en.wp kao referenca za Naisus je stavljena enc. Britanika. No kad se ode na Britaniku nema pomena o tome. --109.92.184.125 (razgovor) 11:58, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Britanica je nezgodna jer je na interetu skracena verzija.--Alexmilt (razgovor) 12:12, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Kelti porazili Ilire i zauzeli Niš [22]. --109.93.194.165 (razgovor) 00:07, 24. februar 2010. (CET)[odgovori]

Austrijanci?

Austrija je u nekoliko navrata vladala gradom prilikom napada na Osmansko carstvo tokom 17. veka. Austrijanci se nigde ne pominju kao vladari Niša u gore navedenom nabrajanju nacija koje vladaju gradom? --Antidiskriminator (razgovor) 11:31, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

1443 ušli su u grad Srbi i Mađari. --Alexmilt (razgovor) 11:41, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Moj komentar se odnosio na rečenicu iz članka: Tokom svoje istorije, grad se nalazio pod vlašću Dardanaca, Tračana, Ilira, Kelta, Grka, Rimljana, Huna, Avara, zatim Bugara, Srba, Vizantinaca i Osmanlija. U toj rečenici nisu navedeni Austrijanci. Nije bitno da li su pripadnici austrijske vojske po nacionalnosti bili neki francuski ili nemački plaćenici, Mađari ili Srbi, ukoliko su njima komandovali Austrijanci i ukoliko su bili u sklopu austrijske vojske. Što se tiče Austrijanaca koje sam pomenuo, imao sam u vidu na primer tekst iz Velike seobe Srba u kojem je navedeno "Austrijska vojska je uspešno ratovala, oslobodila je Ugarsku, Srbiju i prodrla do Makedonije. Prilikom prolaska kroz Srbiju, Srbi su podigli ustanak i priključili se austrijskoj vojsci 1690. godine."--Antidiskriminator (razgovor) 12:11, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

"Tokom Velikog turskog rata 24. septembra 1689. godine kod Niša se odigrala bitka u kojoj je turska vojska teško poražena[12], nakon čega su Austrijanci prvi put ušli u Niš"...."Posle neuspeha u daljim pohodima Austrijske snage se povlače u Niš i 8. septembra 1690. godine"......"Godine 1737. Niš je okupiran od austrijske vojske". Pošto su Austrijanci u najmanje tri različita perioda vladali Nišom, smatram da ih treba dodati u spisak onih koji su vladali Nišom.--Antidiskriminator (razgovor) 13:24, 24. februar 2010. (CET)[odgovori]
Koja 3 puta. Ja znam samo za 1689-1690 i 1737. --Alexmilt (razgovor) 21:56, 24. februar 2010. (CET)[odgovori]

Oslobođenje

"Od Turaka je oslobođen 1878. godine i od tada se nalazi u sastavu Srbije"

Znam da je uobičajen izraz, ali mislim da nije enciklopedijski. Osloboditi grad pretpostavljam da znači omogućiti slobodu njegovim stanovnicima. Da li je stanovništvo Niša bilo slobodno posle "oslobođenja" 1878? Koliko znam, istoričari period druge polovine 19. veka ne smatraju za period neke naročite slobode. Takođe, u čitavoj Srbiji u to vreme je živelo mnogo građana islamske veroispovesti, Srba i Turaka, koji su tokom 19. veka bili prisiljeni na iseljavanje u Tursku, i bili prisiljeni da prodaju svoju imovinu u određenom roku. Verski objekti su im bili srušeni.


Imajući sve to u vidu, ne bih upotrebio neenciklopedijski izraz: "Od Turaka je oslobođen 1878. godine i od tada se nalazi u sastavu Srbije".

Takođe, oslobođenje je aktivan proces koji neko može da podrazumeva i borbom, a Srbiji je Niš pripojen odlukom Berlinskom kongresu 1878.

Predlažem da tekst glasi : "Niš je priključen Kneževini Srbiji 1878. godine na osnovu odredbi Berlinskog kongresa." --Antidiskriminator (razgovor) 12:03, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ovo za termin "oslobođenje" je ok, ali da je u pitanju Berlinski kongres ili Sanstefanski mir? Na en wiki pise da je clanom 3 Srbija anektirala Nis i Leskovac i dobila nezavisnost. [23] --Alexmilt (razgovor) 12:16, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Mada znaš kako ulaz srpske vojske u grad sa srpski življem je oslobođenje, zar ne? A pripojenje, prikljucenje ili anektiranje je drugo.--Alexmilt (razgovor) 12:19, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne mora da znači. Mnogo Srba smatra ulazak srpske 6. ličke divizije u srpski Beograd okupacijom a ne oslobođenjem. Nije nacionalnost vojnika ili stanovnika kriterijum za oslobođenje, već ostvarivanje slobode stanovnika. U slučaju Niša krajem 19. veka stanovništvo nije steklo slobodu. Naši istoričari u više tekstova pišu da se za obične građane tada nije skoro ništa promenilo. Umesto Osmanlija vladali su Srbi. Po mnogima još gore nego Osmanlije. U suštini sam protiv upotrebe termina "oslobođenje" u tekstovima koji imaju ambiciju da budu ozbiljni, a mislim da u ovom slučaju taj izraz posebno neprikladan imajući u vidu gorku sudbinu stanovnika Niša islamske veroispovesti.--Antidiskriminator (razgovor) 12:45, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ulazak nemačkih nacističkih vojnika u Maribor 1941. godine, a Maribor je tada još uvek većinski naseljen nemcima, bi se po tebi mogao nazvati oslobođenjem? Uprkos sudbini proteranih građana Slovenaca koje su nacistički "oslobodioci" proterali van Maribora, neke i u Srbiju. Sa druge strane Napoleonovo osvajanje Evrope je za mnoge stanovnike pokorenih gradova bilo oslobođenje feudalnih stega. Termin oslobođenje je diskutabilan, više deo propagande nego istorije. Po meni. --Antidiskriminator (razgovor) 12:49, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Taj dan se u gradu slavi kao oslobođenje i ne vidim zašto bi se sad igrali demokracije i izmišljali rupe na saksijama za cveće,ako u kazanima pečemo rakiju?Srbija nije anektirala Niš,niti ga je zadobila.Grad je osvojen u ratu,a kasnije je njegovo pripajanje potvrđeno Sanstefanskim mirom (koji nije stupio na snagu) tj. Berlinskim kongresom. Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 13:03, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

"Grad je osvojen u ratu...", čekaj, jel osvojen ili oslobođen? :). Slažem se sa tobom. Nije greška reći oslobođenje. Pogrešno bi bilo u tekstu insistirati na tome da ovo nije bilo oslobođenje jer bi to ličilo na originalno istraživanje koje je u suprotnosti sa politikom vikipedije. Moj stav je da termin oslobođenje treba izbegavati u ozbiljnim enciklopedijskim tekstovima. U Gradu se slavio i rođendan druga Tita. To što se u gradu nešto slavi ili ne slavi ne znači mnogo za pisanje o predmetu proslave u enciklopediji.--Antidiskriminator (razgovor) 13:17, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ono slažem se sa tobom se odnosilo na "Grad je osvojen u ratu,a kasnije je njegovo pripajanje potvrđeno Sanstefanskim mirom (koji nije stupio na snagu) tj. Berlinskim kongresom." Što se tiče stava da nije anektirala, mislim da je to diskutabilno jer je aneksija upravo ono što si ti naveo - pripajanje (lat. ad ka, nexus spajanje) po ovoj vikipediji: "promena suverenosti nad jednom oblasti ili delom oblasti." U slučaju Niša, koji je pripao Srbiji ne na osnovu osvajanja (oslobođenja) već "zadobijanjem" na osnovu odredbi iz Sanstefanskog ugovora i na Berlinskom kongresu, upravo je to bio slučaj. --Antidiskriminator (razgovor) 13:26, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne mlatite praznu slamu previše. Ako je za većinu oslobođenje, onda je oslobođenje. Ako je za većinu okupacija, onda je okupacija. Ko je činio većinu tada? Srbi? Turci? Bugari? Po tome se može zaključiti šta je bilo. A uvijek će se naći neko kojem je oslobođenje okupacija i obrnuto.

Evo kanađani kažu da su oslobodili neke gradove u Italiji u Drugom SR (od Italijana i Nijemaca). U gradu nije živio nijedan kanađanin. Prema tome, nemojmo biti veći katolici od pape. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:22, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Kanađani jesu oslobodili neke gradove u Italiji time što su omogućili formiranje demokratskog uređenja i zbacili fašistički režim. To je omogućilo "slobodu" stanovnicima oslobođenih gradova. U slučaju Niša stanovnicima nije omogućeno da budu slobodni posle aneksije Niša koju je izvršila Kneževina Srbija a koji joj je zatim dodeljen odredbama Sanstefanskog mira i Berlinskim kongresom. Upravo zbog ovako bizarnih mogućnosti kada je oslobođenje u pitanju predlažem da se preispita korišćenje ovog izraza u pisanju tekstova na vikipediji--Antidiskriminator (razgovor) 17:24, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Termin oslobođenje grada nema veze sa nacionalnom pripadnošću građana tog grada kao ni sa nacionalnom pripadnošću vojnika koji zaposedaju taj grad, niti sa nacionalnom pripadnošću većine stanovnika države koja grad anektira, nego sa slobodom koju građani imaju ili nemaju. U suprotnom bi značilo da je na primer Dimitrovgrad okupiran grad jer se nalazi u Srbiji, a većinu stanovnika čine Bugari. Ako bi, teoretski gledano nekada, fašistička Bugarska izvršila aneksiju demokratskog Dimitrovgrada da li bi po tom kriterijumu taj čin aneksije mogao da se okarakteriše kao oslobođenje? Ili karakter tog čina zavisi od nacionalnosti onoga ko piše članak o Dimitrovgradu? Takvih primera kao što je ovaj sa Dimitrovgradom je bezbroj. I mnogo bizarnijih. Ako bi na primer, jedinice Crnogorske vojske sačinjene od vojnika Bošnjačke nacionalnosti izvršile zaposedanje i aneksiju većinski bošnjačkih Goražda i Sarajeva i pripojile ih Crnoj Gori u kojoj postoji većina stanovnika crnogorske nacionalnosti ali i deo stanovnika Bošnjačke nacionalnosti (koji bi posle ovog pripajanja postali većina) kako će se taj akt tretirati? Kao oslobođenje? Zar nije mnogo bolje jednostavno izbegavati neenciklopedijski termin "oslobođenje"? --Antidiskriminator (razgovor) 17:52, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

A tako. Šta onda označava riječ oslobođenje. Izgleda kao višak u našem jeziku? Ako Ameri mogu da oslobode Seul od Korejanaca, i Kabul od Afganistanaca, i Da Nang od Vijetnamaca, onda nam ta riječ možda stvarno ne treba.

Zaboravio si jednu stvar. Niš je bio dio Srbije (i često Bugarske) prije turskog osvajanja, i zato je ovo oslobođenje. Uzevši uz to u obzir da su većinu stanovnika grada i okoline tada vjerovatno činili Srbi, tvoja tvrdnja nije na mjestu. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:26, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Niš je pre nego što je bio deo Srbije bio deo Grčke. Da li to znači da treba da i sada bude deo Grčke i da je dok to ne postane Niš "neoslobođen"? Daleko bi se doguralo ako bi se utvrđivalo ko je kada gde bio prvi naseljen. Oslobođenje je reč koja označava procenu nečega. Mi nismo ovde da ocenjujemo da li je neko oslobođen ili nije. Vikipedija je enciklopedija u kojoj se navode podaci koji imaju proverljive, nepristrasne i verodostojne izvore. Procenjivanje da li je nešto oslobođeno ili ne ne spada u enciklopedijsku terminologiju, već u vrednosno političku. Zašto neko ne odgovori na moja pitanja vezana za "oslobođenje" Maribora, Dimitrovgrada, Goražda i Sarajeva... ili.. evo još malo bizarnosti termina "oslobođenje". Da li je po ulazak vojnika albanske nacionalnosti 1999. u Uroševac u kojem živi većinsko albansko stanovništvo po "oslobodiocima" (zastupnici upotrebe termina oslobođenje u enciklopediji) bilo oslobođenje Uroševca? Ili nije zato što su pre Albanaca tamo nekada većinu sačinjavali Srbi, iako su pre Srba većinu sačinjavali Iliri, a pre Ilira možda Kromanjonci..... Da li je pripajanje demokratskog Hong Konga nedemokratskoj komunističkoj NR Kini i ulazak kineskih vojnika u Hong Kong oslobođenje? Kineski vojnici ušli u grad koji je većinski naseljen kinezima i oduvek je pripadao Kinezima. Da li bi Srpska aneksija Belog Manastira u Hrvatskoj, većinski naseljenog Srbima, bila oslobođenje? Ili ako bi armija BiH izvršila aneksiju onih delova Raške oblasti koji su naseljeni većinski Bošnjacima? Da li je napad Austrougarske vojske 1914. jedinicama u kojima su većinu činili Bošnjaci i osvajanje delova Srbije naseljene Bošnjacima bilo "oslobođenje". Pogotovo što su ti delovi Srbije ranije bili delovi AU. Zar nije očigledno da termin oslobođenje predstavlja karakterizaciju nečega. Kao kada biste pisali u člancima o pojedinim osobama na vikipediji da su bili lepi ili ružni. Da su bili dobri ljudi ili loši. To je vrednosna ocena. Kao i oslobođenje. Zašto insistirati na upotrebi tog termina. Termin oslobođenje je čini mi se više vezan za sticanje slobode ljudi. Ne gradova, teritorija i država. Proces oslobođenja (u smislu sticanja slobode, jednakih prava) žena, homoseksualaca, crnaca, ....--Antidiskriminator (razgovor) 23:49, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Od Turaka?

Osmanlijsko carstvo je bilo nadnacionalno. Ne može se reći da je Niš oslobođen od Turaka kada je u sklopu Osmanlijske vojske koja je kontrolisala Niš bilo i drugih naroda. --Antidiskriminator (razgovor) 12:03, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Osmanlijsko carstvo je bilo carstvo islama, gde su svi islamski narodi age, a neislamski - raja i đauri. Na Balkanskom poluostrvu age su turci i albanci, pošto nema arapa. U Nišu ne znam ikada da su živeli albanci. Zato je sasvim pravilno da koristimo oslobođen ot Turaka. Bogorm (razgovor) 15:42, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Oslobođen je od Osmanlijskog carstva, koje je u to vrijeme bilo sinonim za Tursku, i tako se i zvalo i tad i sad u svakodnevnom govoru. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:34, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Niš nije bio rodno mesto Konstantina Velikog

To je bio rimski grad Naisus koji se nalazio na mestu gde se danas nalazi srpski grad Niš. Trebalo bi biti precizniji kad su historijski podaci u pitanju. --Jagoda ispeci pa reci 12:17, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Zar to nije isti grad ukoliko su u kontinuitetu na istoj lokaciji tamo živeli ljudi? Da li je Singidunum nešto drugo od Beograda zato što mu je promenjen naziv ili država kojoj pripada? Ili na primer Titograd i Podgorica? Da li je jugoslovenski Titograd različit grad u odnosu na crnogorsku Podgoricu? Dovoljno je verovatno napisati iza Niš u zagradi (Naisus) --Antidiskriminator (razgovor) 13:32, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Naravno da nije. Ono je rimski grad u kome su živeli Rimljani, a ovo je srpski grad u kome žive Srbi. Konstantin nije bio Srbin, nego je bio Rimljanin. Vinčanska kultura NIJE srpska kultura niti pripada srpskom narodu. To je samo kultura koja se nalazi na teritoriji današnje Srbije. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

PS:Odnost Titograd:Podgorica i Singidunum:Beograd ili Naisus:Niš ne mogu da se porede. To je jednostavno mešanje baba i žaba. I u Titogradu i u Podgorici živeo je i živi isti narod. U Singidunumu i Naisusu su živeli jedni, a u Beogradu i Nišu žive drugi. Ili ćeš mi tvrditi da je i Galerije Bugarin, a da je Dioklecijan Hrvat? --Jagoda ispeci pa reci 13:40, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Da li je grad Maribor (nem. Marburg) postojao 1918. godine kada su u njemu u okviru Austrougarske većinu od 80% stanovnika sačinjavali Nemci? Da li je to isti grad u kojem sada žive u većini (preko 90%) Slovenci? Mislim da je odgovor na oba pitanja pozitivan. Grad postoji nezavisno od države kojoj pripada, naziva koji nosi ili nacionalnosti stanovnika koji u njemu žive.--Antidiskriminator (razgovor) 13:52, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dva mesta su povezana sa ovim. Jedno je "Značajni ljudi" ili tako nešto gde je napisano: "Ljudi ispod ili su rođeni, ili stanovali, ili na bilo koji drugi način blisko povezani sa Nišem i okolinom gradskog područja." Tako da mislim da je ok. Ili?

Drugo je kada je napistano da je Konstantin Veliki rođen u Nišu? Da li da to preformulišemo u "Na prostoru Niša"--Alexmilt (razgovor) 14:49, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Rodjen je u antickom gradu Naisu (danasnjem Nisu) (mislim da je to prihvatljivo resenje, a tako se i uci na FF, nije dobro reci da je rodjen u Nisu, jer Nis tada nije postojao. Slicno kao sto ne mozemo reci da je legia IV Flavia od 2. do 4. veka bila stacionirana u Beogradu, nego u Singidunumu (koji je bio na teritoriji danasnjeg Beograda))--Sanja razgovorstranica 16:57, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Ja sam nešto menjao. Na tri mesta se javlja, jedan je na početku, drugi u istoriji i treće među značajnim ljudima. Pogledaj da li je prihvatljivo.--Alexmilt (razgovor) 17:07, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Treba napraviti jasnu razliku izmedju Naisusa i Niša. Jer, ako se ne napravi, onda ćemo da pišemo istoriju po Deretiću mašincu i da Srbima na Balkanu dodelimo i onaj deo koji im nedostaje: antički period i stari vek. To da je Konstantin rođen u Nišu nisam pročitala u članku, tako da ne znam da li piše, ali ako piše, svakako treba popraviti. S tim u vezi, ni sam članak o Konstantinu ne bi trebalo da stoji u kategoriji Poznate Nišlije (ako stoji). Izvinite na digresiji, ali sam smatrala za neophodno da objasnim šta mislim.

Drugo, opet mešate babe i žabe. Kakve veze ima Maribor pre 90 godina i Naisus pre 1800? To jednostavno ne može jer nije istina. --Jagoda ispeci pa reci 15:13, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

A što 2013 treba da se održi onaj skup povodom 1700 godina baš u Nišu? Zato što smatraju da je tu rođen Konstantin Veliki. Na nemačkoj vikipediji piše među značajnim ljudima i Baron Sina Mlađi. Da je nešto i nama bitan upisali bi ga bez problema. Ovo sa značajnim ljudima je vannacionalna stvar. To bi bilo isto kao problem Jagodine i Svetozareva, onaj ko je rođen u Svetozarevu ne može da kaže da je Jagodinac. Jedino što ne znamo da li je tačno rođen u Nišu ili u Medijani koja je par kilometara od Niša. Ceo svet bruji da je rođen u Naisusu, današnji Niš. --Alexmilt (razgovor) 16:12, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Pazi, da me ubiješ nemam pojma šta to oni u stvari slave, i zašto baš u Nišu. Prvo, edikt o toleranciji nije izdao Konstantin, nego Galerije i to dve godine ranije, drugo, taj Milanski edikt nikad nije ni postojao. Ko god je pročitao jednu i po ozbiljnu knjigu o Konstantinu i tom dobu, to mu je poznato (preporučujem članak sa Vikipedije Konstantin Veliki, koji je pisao čovek koji je diplomirao na Konstantinu Velikom). To su sve izmišljotine crkve koja je Galerija, kao svog velikog progonitelja, gurnula u zapećak a Konstantinu pridala zaslugu za nešto što on nikad nije uradio. Tako da, veruj mi, nemam predstavu šta oni to slave 2013, i zašto baš u Nišu. --Jagoda ispeci pa reci 16:24, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Da ne slave možda ovo - Milanski edikt. :) Znaš kako, za tebe ne postoji zadovoljavajući odgovor. Šta god da ti kažem, po tebi treba da ga (Konstantin Veliki) izbacimo. Ali na svakoj vikipediji o Nišu to piše. Da tamo ne stoji onda bi mogli da pričamo.--Alexmilt (razgovor) 16:36, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Naravno da postoji, pogledaj gore kako je Sanja napisala. Sasvim je ok da se tako napiše. A što se Milanskog edikta tiče... Pa šta da ti kažem. Svaka iole ozbiljna ISTORIJSKA knjiga napominje da tog edikta nikada nije ni bilo, da je edikt o toleranciji izdao GALERIJE a ne Konstantin i potanko objašnjava da je crkva namerno "zaboravila" na Galerija s obzirom da je on celog života proganjao hrišćane, i tu zaslugu dodelila Konstantinu, s obzirom da je ovaj celog života gledao blagonaklono na iste, i štitio ih. Pa pobogu, i on i majka mu proglašeni su za hrišćanske svece! To što se slavi u Nišu je čisto verski praznik. Ništa više. Mislim, ako možemo slaviti svece koji su pravili kojekava čuda, za koja znamo svi da ipak realno nisu moguća, pa možemo slaviti i neki Edikt koji nikad nije ni postojao. --Jagoda ispeci pa reci 17:06, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

I još nešto. Ako sve vikipedije napišu da je Hitler bio dobrica, zar misliš da je ok da tako nešto i mi napišemo, iako postoje dokazi vrlo ozbiljnih ljudi da to nije bilo tako? Mene lično boli uvo šta piše na engleskoj, španskoj ili nemačkoj vikipediji. Jedino što je bitno jeste šta piše u stručnim knjigama koje su napisali ljudi koji su svoj život posvetili izučavanju istorije a pogotovu perioda poznog rimskog carstva gde i spada Konstantin. A tamo piše ovo što sam ja rekla. Ne ono što piše u katoličkoj enciklopediji. U ovom slučaju, kad je Konstantin u pitanju, Katolička enciklopedija je pristrasan i kao takav nije validan izvor. --Jagoda ispeci pa reci 17:12, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Mislim, ako Konstantin stoji među poznatim Nišlijama, izvolte gospodo pa Galerija ubacite među poznate Bugare, a Dioklecijana među poznate Hrvate. Ajte, ajte. Ili svi, ili ni jedan. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Potpuna je analogija između Niša i Maribora. Oba grada su promenila ime, nacionalnu strukturu i državu kojoj pripadaju. To što je u slučaju Niša govorimo o ljudima rođenim pre 17 vekova a u slučaju Maribora o ljudima rođenim pre jednog veka, ne menja suštinu stvari. Da li će za 1700 godina neko reći da neko ko je rođen u austrougarskom Marburgu u oktobru 1918. i neko rođen u slovenačkom Mariboru u decembru 1918. nisu rođeni u istom gradu? Zašto si napisala nije istina? Šta nije istina? Da je Dioklecijan bio Splićanin? Kakve veze imaju pripadnost naciji i status građanina određenog grada?--Antidiskriminator (razgovor) 15:45, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Napisala sam da nije istina zato što nije istina. Ti imaš neku uvrnutu logiku koja je samo tebi jasna. Mrzi me da dokazujem nešto što i vrapci na grani znaju. Ti napiši šta ti misliš da treba, a ja znam kako ću da glasam kad taj članak dođe na glasanje. I mirna bačka. Ovo natezanje nikud ne vodi. --Jagoda ispeci pa reci 16:16, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Voleo bih da glasaš da je članak sjajan, ali ako glasaš suprotno onda napiši da je to zbog toga pa ako većina tako misli lako ćemo da obrišemo. Pročitao sam šta si napisala, i sa jedne strane ima logiku ali ja se samo delimično slažem sa tobom.--Alexmilt (razgovor) 16:39, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Glavni problem je što se sudaramo sa referencama. Ovo je glavna referenca na en wiki.[24] --Alexmilt (razgovor) 16:43, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Heh, pa šta drugo očekivati od Katoličke enciklopedije, kad je crkva još onomad smislila celu tu ujdurmu oko Milanskog edikta.--Jagoda ispeci pa reci 17:02, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Pregledaj da li je ovako dobro. Na tri mesta se nalazi: na početku, u istoriji i među značajnim ljudima.--Alexmilt (razgovor) 17:19, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Evo i ja sam malo doterala, ako je rogobatno - vratite! Mislim da sada ima malo više slovca, ali bar nema zabune!--Sanja razgovorstranica 17:26, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Komunikacija koja se račva?

Komunikacija ne može da se račva, kao što je to u delu teksta: "Kod Niša se račvaju najvažnije komunikacije jugoistočne Evrope" navedeno.--Antidiskriminator (razgovor) 13:58, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Zašto samo danas?

"Danas je važan privredni, univerzitetski, kulturni, verski i politički centar Srbije. "--Antidiskriminator (razgovor) 14:07, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Uopšte bilo kakve reference na sadašnje vreme ili prostor treba izbaciti. Dakle, "kod nas", "naši", "danas", "pre par godina", i sl. treba izbegavati. Loša formulacija. --Jagoda ispeci pa reci 15:17, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ime zapisano u istoriji? Starijoj? Novijoj?

"Ime grada Niša, koji spada u najstarije gradove na Balkanu, zapisano je mnogo puta u staroj i novijoj istoriji."

Mislim da bi bilo bolje napisati:

Ime grada Niša, koji spada u najstarije gradove na Balkanu, se može naći u mnogobrojnim istorijskim izvorima iz perioda srednjeg veka do savremenog doba.--Antidiskriminator (razgovor) 14:18, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

To da li je jedan od najstarijih zahteva referencu. Ako nema reference za to, nema ni te tvrdnje. Ja sam je izbisala i malo izmenla tu rečenicu.--Jagoda ispeci pa reci 00:08, 24. februar 2010. (CET)[odgovori]

Centar za vanredne situacije

Ovo što je napisano je u redu ali ne može da stoji u istoriji jer je to nešto što tek treba da se desi. Takođe je interesantno za obeležavanje 1700g Hrišćanstva. Gde to staviti i da li ima neki relevantan izvor koji kaže da će da bude u Nišu?--Alexmilt (razgovor) 16:15, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Heh, jel to onaj Milanski edikt koji u stvari nikad nije ni postojao? --Jagoda ispeci pa reci 16:17, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne znam šta da ti kažem, ali što ne dovršiš članak o Milanskom ediktu?--Alexmilt (razgovor) 16:36, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Zato što se ne može pisti o nečemo što nikad nije ni postojalo. --Jagoda ispeci pa reci 17:14, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Vidi se da si u toj temi, a tvoje mišljenje nije na bazi rekla-kazala već dobro razumeš temu. Zato treba da nađeš reference i to napišeš. Prosto ki pasulj. Ako nije postojalo kao edikt (ma šta god to značilo) onda se danas koristi u govoru i pisanju. Ja pišem o Nišu jer znam dosta o njemu. --Alexmilt (razgovor) 17:18, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]


E, samo da kažem, nevezano za ovo što si rekao, jer žurim sad. Videla sam u uvodu i dobro je. Jedino što bih ja iskreno Katoličku enciklopediju izbacila kao referencu. Ima toliko drugih dobrih knjiga koje mogu da posluže za ref. da je Koca rođen u Naisu. Pogledaću kod kuće da nađem nešto bolje. Žurim sad, pogledaću kasnije. --Jagoda ispeci pa reci 17:25, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Nađi neku i za ovog drugog jadnika Kocu numero 3.--Alexmilt (razgovor) 17:27, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Evo sad ću. To je barem lako. --Jagoda ispeci pa reci 19:05, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Nais - Niš

Predložila bih još jednu stvar, trebalo bi (možda) razdvojiti Nais od Niša (sada preusmerenje ide na Niš), napisaću tekstić o Naisu, pa može da se ubaci kao {{главни чланак|Наис}} u deo o praistoriji i antici. Iovako smo počeli da sređujemo aheološke lokalitete, pa mi nešto loše zvuči kad lokalitet povežemo sa savremenim naseljem... Hmmmm... Ovo je samo ideja! --Sanja razgovorstranica 17:40, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Imamo iste ideje. :) Ja sam baš o tome mislio, ali nemam dovoljno materijala. Da li si ti u Nišu studirala istoriju?--Alexmilt (razgovor) 17:42, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Hehe, nisam, ali sam u Beogradu studirala Arheologiju! Sanja razgovorstranica 17:48, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Učinilo mi se kada si napisala FF gore. --Alexmilt (razgovor) 17:49, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Da li si čula za Praistorijski lokalitet Bubanj? --Alexmilt (razgovor) 17:51, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

FF je (gore značio) Filozofski Fakultet (khm, u mom slučaju - u Beogradu ) i Bubanj... da, naravno, ali već ga imamo (na žalost crveni se) kao Bubanj (arheološko nalazište), pa sam promenila u tekstu (da budu svi arh. lok. isto obeleženi). Pogledaj ovo --Sanja razgovorstranica 17:56, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Filozofski Fakultet postoji i u Nišu. Samo menjaj, nemam problem sa time. Ti si još i kvalifikovana za razliku od nas kojima je ovo iz hobija. Ja tebe trebam da pitam da li nešto mogu da menjam. Ja sam dopisao a ti proveri liči li na nešto pošto sam ja to s brda s dola skidao i pravio nešto.

Otkrića na Praistorijskom lokalitetu Bubanj i Praistorijskom lokalitetu Velika Humska Čuka govore da je tu postojala živa naseobina u periodu 5.800 - 5.500 godina pre naše ere. Najstariji sloj pripada neolitu ili starčevačkoj kulturnoj grupi. Ovi lokaliteti pripadaju Bubanj Salkuca Krivodol kompleksu.--Alexmilt (razgovor) 18:04, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Da, uz to da je B-C-K kulturni kompleks - eneolit! Sanja razgovorstranica 18:08, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]
Imam osećaj da sam te povredio. Ajde, molim te, ti to formuliši jer ja ću da napravim opet neku katastrofalnu grešku. Ima li još neki lokalitet koji nešto "govori"? Da li može taj deo članka da se poboljša?--Alexmilt (razgovor) 18:13, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Hehe, ne brini! Pogresan je osecaj! (...ne znam bas da li osecaj moze da bude los hmmmm?!?) Bacicu pogled, samo nemam sada bas mnogo vremena! Ne brini za greske i ako bude neka - sredicemo to! --Sanja razgovorstranica 18:22, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

To bi trebalo u suštini uraditi sa svim rimskim lokalitetima koji preusmeravaju na današnje gradove... Serdika na primer, preusmerava na Sofiju. Doduše, imamo Singidunum, i tako bi trebalo da bude sa svim rimskim gradovima, bez obzira što su se nalazili baš na istom mestu gde i danas neki moderan grad. Jer, to ipak nije isto. --Jagoda ispeci pa reci 19:03, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Apsolutno se slažem... Dobro je što Beograd nema to peusmerenje, jer šta bi bilo na primer sa Taurunumom, Singidunum i Taurunum su bila 2 naselja, a to je sve teritorija savremenog Beograda (primer je možda banalan, ali dobro predstavlja problem. Čak ni članak o Zemunu ne treba da bude vezan sa Taurunumom, jer kao što Jagoda reče - jedno je antički rimski grad, a drugo savremeno naselje)! Bolje je da se napišu članci o rimskim naseljima i da se u savremene gradove ubaci odeljak o naselju na tom području. Počela sam malo da sređujem lokalitete, ali je to ogroman posao i mislim da će biti potrebno mnogo vremena da se sve dovede u red. --Sanja razgovorstranica 20:54, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Da li da Nais preusmerava na Nais i Medijana? --Alexmilt (razgovor) 21:18, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne bi trebalo, Nais je bio vojni logor a Medijana luksuzna "četvrt", odnosno vila sa mozaicima.... Ipak je reč o dva lokaliteta. Mislim da bi trebalo da ostane odvojeno i trebalo bi doterati Medijanu.Sanja razgovorstranica 21:33, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Etimologija

Ima li neke reference za ovaj deo? --Jagoda ispeci pa reci 20:03, 23. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ubacih za Kelte i Vilin-grad. --109.93.73.225 (razgovor) 08:43, 24. februar 2010. (CET)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Ниш/Архива_3&oldid=7304960”