Rangaku

Naziv „Rangaku“ napisan (kanđi) karakterima. Prvi karakter čita se "ran" i izvučeno je iz reči „ateđi“ koja je japanska reč za Holandiju. Drugi karakter čita se „gaku“ i znači učenje.

Rangaku (蘭学) u prevodu "holandske studije" je vrsta naučnog učenja koje su japanski učenjaci praktikovali tokom perioda sakoku izolacije. Granice Japana bile su 220 godina zatvorene za strance i jedini kontakt sa zapadom dolazio je preko holandskih trovačkih brodova koji su pod strogom kontrolom šogunata mogli da pristanu samo u Nagasakiju. Pošto se odlazak iz zemlje kažnjavao smrću jedini način za izučavanje zapadnih nauka bilo je preko holandskih knjiga i uređaja koji su dolazili tim trgovačkim brodovima.

Sastanak Japana, Kine i zapada, Šiba Kokan, kasni 18 vek.

Preko rangaku učenja, Japan je dobijao naznake koliko je zapad napredovao u nauci i pomoću knjiga pokušavao da je reprodukuje, oponaša i razvije koristići izvore koje je imao. Dok se u Evropi dešavala naučna i tehnološka revolucija, Japan je našao način da je izučava i na neki način prati. Zahvaljujući tome Japan se po prestanku izolacije vrlo brzo razvio prestižući ostale države Azije, iako je po njenom otvaranju bila u znatnom naučnom i tehnološkom zaostatku.

Istorija

Izveštaj o stranim državama (増補華夷通商考, Zōho Kaitsū Shōkō), Mišikava Joken Joken, 1708. Tokijski nacionalni muzej

Holandski trgovci u luci Dedžima u Nagasakiju bili su jedini Evropljani kojima je tolerisan dolazak u Japan što su oni obilato koristili u periodu od 1639. do 1853. godine. Zahvaljujući tome Holandija je svoju retku robu mogla dobro da naplati u Evropi dok je Japan preko nje mogao da nabavi knjige o nauci koje su Japanci prepisivali i prevodili na svoj jezik. Ovom trgovinom nisu otkupljivane samo knjige već i moderni predmeti još nedostupni u zemlji poput satova, medicinskih instrumenata, mapa, globusa, semenja i dr. Od stranih mornara dobijali su i demostraciju fenomena elektriciteta ili leta balona na topao vazduh. Tokom 17. i 18. veka Holandija je bila jedna od najbogatijih zemalja Evrope koja je kao takva bila najotvorenija za naučnike. U isto vreme druge zemlje su vodile ideološke i političke bitke izazvane protestantskom reformacijom pa je određena sloboda u Holandiji privukla razne naučnike i mislioce poput Rene Dekarta koji su u njoj mogli nesmetano da rade, pa budući da je Japan baš ovu zemlju odlučio da izuzme iz politike izolovanosti moglo je da ide samo u korist zbog dobijanja najsvežih informacija po pitanju inovacija.

Sve zajedno oko 1000 publikacija iz rangaku studija je prevedeno, izdato i štampano koje su široko cirkulisale po japanskom tržištu. Japan kao država ima najurbaniju i najgušće naseljenu populaciju na svetu sa tada preko milion ljudi koji su živeli u njenoj predstonici u Edu koju su pratili veliki gradovi poput Osake i Kjota. U tim gradovima tržište knjiga je cvetalo i, iako ponekad jako skupe, imale su tržište strane robe dostupne za sve ljude koji bi imali novca da ih plate.

Počeci (1640–1720)

Slika Kavahare Keiga: Dolazak holandskog broda. Holandski mornar sa teleskopom posmatra dolazak broda dok pored njega stoji njegova žena, Japanka, sa njihovim detetom.

Prva faza razvitka Rangaku izučavanja bila je veoma limitirana i kontrolisana. Na početku sakoku izolacija trgovina je bila strože kontrolisana nego kasnije pri otvaranju pa se stroga kontrola nastavila čak i nakon promene mesta razmene, iz Hirade u Dedžimu. Bojeći se da bi se kroz velike količine knjige na stranom jeziku mogle preneti i one hrišćanskog karaktera (čija je religija bila najstrože zabranjena) u početku je bio dozvoljen samo uvoz knjiga o nautici i medicini. Za potrebe ove kontrole mala grupa prevodilaca sa holandskog na japanski i obrnuto je uvek boravila u Nagasakiju u slučaju dolaska stranih brodova.

Od Holanđana je zahtevano da uvek pri godišnjem dolasku pruže najnovije vesti iz sveta i da opskrbi šogunat novinama u svetu nauke i tehnike. Holanđanima je tada bilo dozvoljenio samo jednom godišnje da dođu do Japana da bi nakon dokazivanja da nemaju misionarske ili bilo kakve druge zabranjene namere bilo dozvoljeno da „privatno“ trguju robom. Zahvaljujući tome u Nagasakiju nastaje tržište zapadnog kurioziteta koji postaje nazaobilazna stanica za sve japanske učenjake. U mestu Dedžima u Nagasakiju razvija se medicinska stanica bazirana na zapadnoj medicini u kojoj su svi visoki zvaničnici u vladi, kad ne uspeju naći pomoć u tradicionalnoj medicini, odlazili u nadi da će ima zapadno znanje pomoći. Jedan od tada najpoznatijih hirurga bio je Nemac Kaspar Šamberger koji je, nasavši se u Japanu, preneo znanje o medicini, doneo knjige, instrumente, farmaceutsko znanje i metode nege. Uvidevši koristi koji mogu imati od toga, vlada zvanično naručuje teleskope, satove, slike na ulju, mikroskope, naočari, mare, globuse pa čak i ptice, pse, magarce kao i ostale raritete za potrebe zabave i naučnih studija.

Liberalizacija zapadnog učenja (1720–)

Opisi mikroskopa u knjizi Priče Holanđana (紅毛雑話), 1787.

Iako je većina zapadnih knjiga bila zabranjena na početku izolacije 1640. godine, dolaskom šoguna Tokugave Jošimuna na vlast 1720. to pravilo je omekšano što je pokrenulo lavinu prevoda holandskih knjiga na japanski. Zahvaljujući tome i Japanci su počeli da pišu svoje knjige o stranim izumima a jedna od knjiga koja je imala najviše uticaja bila je publikacija Morišime Čurjoa iz 1787. godinePriče Holanđana (紅毛雑話, Kōmō Zatsuwa, u bukvalnom prevodu: "Ćaskanja crvenokosih"), u kome su bile sakupljene sve do tada dostupne informacije o zapadu i njenoj kulturi, tehnologiji i načinu življena. Knjiga je obuhvatala više tema pa su i njoj objašnjeni principi rada mikroskopa i balona na topao vazduh, sistem zapadnih bolnica i kako se ophoditi prema bolesti i bolesnima, napisane su nove geografske informacije, objašnjene su metode slikanja i štampanja, šta treba uraditi kako bi se proizveo statički elektricitet kao i na koji način rade generatori i šta pokreće velike brodove. Odnos prema znanju menjalo se tokom vremena pa su se između 1804. i 1829. otvorile nove škole sa „blagoslovom“ bakufua kako bi uticali na razvijanje raznih nauka.

Za to vreme holanski predstavnici i naučnici imali su bolji uvid i slobodniji pristup u japansko društvo pa je nemački lekar Filip Franc fon Zibold uspostavio razmenu sa japanskim studentima. On je pozvao japanske učenjake da im pokaže i prenese sve što je na zapadu naučio da bi mu oni za uzvrat pružili znanje iz japanske kulture i običaja koje je želeo da upozna i zapiše. Plan se obistinio pa je 1824. otvario medicinsku školu u blizini Nagasakija koja prerasta u mesto okupljanja studenata iz cele zemlje dobijajući preko potrebno znanje iz medicine.

Ekspanzija i politizacija (1839–)

Japanski sat koji je napravio Tanaka Hisašige 1851. godine (Nacionalni muzej prirode i nauke , Tokio).

Pokret rangaku često je bio predmet političkih debata svaki put kada bi se diskutovalo o izolaciji i da li treba ograničiti zapadni uticaj za koji su neki verovali da šteti Japanu dok se za to vreme ovo učenje sve više širilo i distribuiralo po zemlji.

Kao rezultat mešovitih mišljenja 1839. godine, studenti zapadnih studija (zvani 蘭学者 "rangaku-ša") doživeli su kratku represiju i potiskivanje od strane Edo šogunata nazvanom „Banša no goku“(蛮社の獄) zato što su se protivili uvođenju smrtne kazne svim strancima (osim Holanđanima) koji se nađu na obalama zemlje. Ta odluka je doneta zbog tz. Morisonovog incidenta kada je pucano na jedan američki trgovački brod jer je svojim dolaskom prekršio sakoku politiku i pokušao da dođe do obale pod izgovorom vraćanja jednog brodolomnika. Zbog toga donet je tz. edikt o odbijanju stranih brodova koji je na kraju ipak ukinut 1842.

Kada su granice Japana konačno otvorene za strani saobraćaj rangaku je postao zastarela nauka. Studenti su, umesto kod kuće, slati u inostranstvo gde su direktno i precinije učili nauke. S druge strane otvaranjem granica mnogi stranci su došli u Japan koji su postali učitelji i podučavali u velikom broju Japance što je rezultiralo da je jedna do skoro feudalna zemlja postala država sa veoma brzim napredovanjem u modernizaciji.

Rangaku je imao svoju svrhu u zatvorenosti i sprečio je da zemlja bude mnogo manje zaostala nego što je mogla biti a njeni praktikanti zadali su kamen temeljac budućem školstvu i obrazovanju pri njenom otvaranju u godinama koje su joj sledile. Smatra se da je Rangaku zadužen za njenu brzu razvijenost i mada je posle otvaranja 1854. bila zastarela, bila je dovoljno dobar uvod za nastavak inostranog školovanja.

Vrste rangaku učenja

Medicina

Prvi puni japanski prevod knjige iz anatomije (Kaitai Šinšo), izdat 1774. (Nacionalni muzej prirode i nauke , Tokio).

Knjige iz medicine su bile prve koje su bile dozvoljene od strane bakufu vlade. Od 1720. knjige su nabavljene od Holanđana gde bi bile analizirane i prevedene na japanski. Zbog tih prevoda došlo je do sukoba mišljenja između onih koji su praktikovali tradicionalnu kinesku medicinu i onih koji su koristili zapadno znanje dobijenih iz istih knjiga. Zbog toga došlo je do velikog broja ispitivanja i proveravanja činjenica napisanih u prevedenim tekstovima od eksperimenata do disekcija. Kada je došlo do potvrda u anatomiji desila se senzacija u japanskom društvu pa su rani anatomski atlasi dobili veliku potražnju među lekarima koji su uvek tražili primerak više. Izdate su knjige: Anatomija (蔵志, “Zoši“) 1759. godine i Kaitai Šinšo (Novi tekst o Anatomiji) (解体新書, Kaitai Shinsho, bukvalno: "Novi tekst o razumevanju tela") 1774. godine. Kasnije je izdata kompilacija tekstova više japanskih učenjaka poput Sugite Genpakua koji su svoje tekstove zasnivali na prevodima stranih publikacija.

Prevedena zapadna knjiga o medicini, izdata u martu 1808. godine

Iako se smatra da je Japan u to vreme imao zastarelu medicinu danas se zna da je japanski lekar Seišu Hanaoka 1804. godine tokom operacije raka na grudima (masteoktomije) koristio prvi na svetu potpunu anesteziju na pacijentu. Za to je koristio kombinovanu istočnu-zapadnu medicinu koristeći zapadno znanje hirurgije ali i kineske trave za uspavljivanje. Sve se to desilo 40 godina pre zapadnog izuma uspavljivanja tokom hirurškog zahvata uz pomoć etera i hloroforma.

Nešto kasnije, 1838. lekar i učenjak Ogata Koan, osnovaće rangaku školu pod imenom Tekidžuku. Tamo će učiti poznata imena kao što su Fukuzava Jukiči i Otori Keisuke koji su kasnije bili ključni ljudi u modernizaciji Japana. Koan je bio autor knjige Uvod u patologiju (病学通論, “Byōgaku Tsūron“) iz 1849. koja se smatra prvom knjigom o zapadnoj patologiji objavljenom u Japanu.

Fizika

Neki od prvih rangaku učenika su se odmah uključili u fizičke nauke 17. veka. Jedan od njih bio je Šizuki Tadao (ja:志筑忠雄) , osma generacija porodice Šizuki iz Nagasakija - prevodilaca sa holandskog jezika koji je, nakon što je završio za to vreme prvi tekst o holandskoj gramatici, nastavio da prevodi Introductio ad Veram Physicam britanskog autora Džona Keila o Njutnovim teorijama (Japanski naziv: Rekishō Shinsho (暦象新書, grubo prevedeno: "Novi tekst o tranzitivnim efektima"), 1798). Šizuki je tada razvio nekoliko naučnih reči i termina koje se koriste i danas kao što su: "gravitacija" (重力, jūryoku), "privlačenje" (引力, inryoku), i "centrifugalna sila" (遠心力, enshinryoku). Jedan drugi student rangakua, Hoaši Banri (ja:帆足万里), izdao je priručnik o fizičkim naukama, 1810. nazvan – Kyūri-Tsū (窮理通, grubo "O prirodnim zakonima") – koji je napisao kombinujući trinaest holandskih knjiga nakon što je naučio ovaj jezik učeći samo iz jednog rečnika koji je imao pri ruci.

Elektrika

Prvi japanski elektrostatički generator (1776), nazvan „Elekiter“. (Nacionalni muzej prirode i nauke , Tokio).

Prodavnica kurioziteta u Osaki koja prezentuje i prodaje „elekiter“. Na natpis u pri ulazu piše: „Najnoviji kurioziteti iz inostranstva."

Prvo japansko uputstvo o elektricitetu koji je napisao Hašimoto Soukiči i izdao 1811.

Električki eksperimenti su bili veoma popularni oko 1770. godine. Zahvaljujući pronalasku Lajdenske tegle 1745. slični elektrostatički generatori i kondenzatori su nabavljeni oko 1770. godine od strane Hirage Genaija. Statički elektricitet se proizvodio trenjem staklene cevi sa pozlaćenim štapom što je stvaralo električne efekte. Tegle su umnožavane i široko prihvaćene od Japanaca koji su taj izum zvali "Elekiter" (エレキテル, Erekiteru). Što se tiče Evrope, ovi generatori su korišćeni kao kurioziteti jer je činila da „varnice i iskrice lete“ što su neki smatrali svojevrsnom pomoći u lečenju nekih bolesti. U knjizi Priče Holanđana, uređaj elekiteru smatrao se medicinskim aparatem koji iskrama izbacuje bolest iz tela. Po ovom uređaju kao primer, Sakuma Šozan je izmislio druge električne mašine bazirane po istom principu.

Prvi japanski priručnik o elektricitetu, Osnove elekiterua savladane od strane Holanđana (阿蘭陀始制エレキテル究理原, Oranda Shisei Erekiteru Kyūri-Gen) autora Sakamota Soukičija (ja:橋本宗吉), izdata 1811. opisuje električni fenomen, eksperimente sa generatorima, provodljivost ljudskog tela i oko 1750 eksperimenata Bendžamina Frenklina sa munjom.

Hemija

Opis principa rada Volitine baterije, izdato 1840.

Hemijski eksperimenti u Udagavinoj knjizi iz 1840. Seimi Kaiso.

Godine 1840, Udagava Joan izdao je svoju knjigu Opening Principles of Chemistry (舎密開宗, Seimi Kaisō), koja je bila kompilacija naučnih tekstova sa holandskog koja sadrži veliki spektar naučnog znanja sa zapada. Većina materijala potiče iz teksta Vilijama Henrija „Elementi eksperimantalne hemije“ iz 1799. u kojoj se detaljno opisuje princip baterije Alesandra Volte. Udagava je po njoj konstruisao bateriju 1831. i koristio je u eksperimentima, uključijući i u onim medicinskim zahvaljujući široko rasprostranjenom verovanju da elektricitet može da pomogne u lečenju bolesti.

Udagavin rad predstavio je prvi put japanskoj javnosti teorije Antoana Lavoazjea. Zahvaljujući svojim eksperimentima i zabeleškama o njima Udagava je stvorio nove naučne termine kao što je "oksidacija" (酸化, sanka), "redukcija" (還元, kangen), "saturacija" (飽和, hōwa), i "element" (元素, genso).

Optičke nauke

Teleskopi

Žena iz Eda koristi teleskop. Rani 19. vek

Japan je prvi teleskop dobio od engleskog kapetana Džona Sarisa koji ga je poklonio Tokugavi Ijeasu 1614. godine tokom njegove misije da uspostavi odnose između Engleske i Japana. Teleskop je izmišljen šest godina ranije od strane holanđanskog pronalazača Hansa Liperšija pa su ga Japanci uprkos daljini dobili jako brzo. Zahvaljujući tome tokom Edo perioda populacija je široko koristila refraktor kako zbog zadovoljstva tako i zbog posmatranja zvezda.

Nakon 1640. godine, dok je trajala politika zatvorenosti, Holanđani su i dalje nastojali da opskrbe Japance sa najnovijim dostignućima u optici da je do 1676. više od 150 teleskopa doneto u Nagasaki. Godine 1831. nakon što je proveo nekoliko mesecu u Edu gde dolazio u kontakt sa raznom inostranom robom, Kunimoto Ikansai (bivši proizvođač vatrenog oružja) stvara prvi japanski teleskop-reflektor gregorijanskog tipa. Kunimotov teleskop imao je moć uveličavanja 60 puta i pomoću njega uspevao je da napravi detaljnu studiju o sunčevim pegama i lunarnoj topografiji. Četiri od njegovih teleskopa je sačuvano i dan danas.

• 
  Kunimotov Reflektor (teleskop), 1831.
• 
  Zapažljnja posmatranjem meseca – Kunimoto, 1836.

Mikroskopi

Mikroskopi su izmišljeni u Holandiji krajem 17. veka ali je nepoznato u kom su periodu stigli u Japan. Postoje opisi mikroskopa 1720. godine u knjizi Nagasaki Night Stories Written (長崎夜話草, Nagasaki Yawasō) kao i u „Pričama Holanđana“ iz 1787. Iako su mnogi Evropljani koristili mikroskope da posmatraju sitne ćeliske organizme nevidljive golim okom, Japanci su ih mahom koristili za entomološke potrebe kako bi detaljnije uočili tela insekata.

Čarobna lampa (Laterna magica)

Mehanizam čarobnih lampi iz knjige „Tengu-cu“, 1779.

Glavni članak: Čarobna lampa (Laterna magica)

Čarobne lampe, koje su na zapadu prve opisane od strane Atanasijus Kirher 1671. godine postale su veoma popularne u Japanu i kao takve privlačile su veliku pažnju ljudi.

Mehanizam ovih čarobnih lampi nazvan "stakla slika senki" (影絵眼鏡, Kagee Gankyō) opisan je korišćenjem tehničkih crteža u knjizi imena “Tengu-cu“ (天狗通) 1779. godine.

Mehanika

Automatika

Mehanička lutka karakuri sa servisom za čaj, 19. vek. (Nacionalni muzej prirode i nauke , Tokio).

Lutke „kanakuri“ su mehaničke igračke – automatoni iz Japana koji su nastali na ovom tlu u periodu od 18. do 19. veka. Sama reč znači „uređaj“ a adaptirani su po uzoru na zapadne automatone koji su bili velika inspiracija Rene Dekartu dajući mu podsticaj za njegovo delo o mehaničkoj teoriji ali i Fridrihu Velikom koji je voleo da se sa njima igra. Mnoge lutke stvorene su samo u cilju zabave pa su mogle da sipaju čaj ili da ispaljuju strele. Ove igračke se smatraju prototipom mehanike koja će kasnije inspirisati proizvodnju motora i razvika robotike tokom industrijske revolucije. Većina ovih uređaja imao je mehanizam na oprugu poput satova.

Satovi

Japanski sat – vadokei – 18. vek.

Mehanički satovi su predstavljeni Japanu od strane misionara jezuta ali i holandskih trgovaca u 16. veku. Ovi satovi bili su glomazni modeli u obliku lampe napravljeni od mesinga i gvožđa sa mehanizmom zapinjače što će dovesti do razvitka originalnih japanskih satova po imenu vadokei.

U to vreme u Evropi za satove nije korišćeno ni klatno ni feder pa ga zbog toga ni japanski satničari nisu koristili. Na početku sakoku izolacije razvili su svoj sistem tehnologije pravljenja satova s obzirom da su Japanci u to vreme drugačije merili vreme od Evropljana (dužina jednog sata mogla je da varira u zavisnosti od godišnjeg doba i dužine dana). Japanski satničari smatrali su da je za državne potrebe potrebno napraviti poseban dvostruki sat koji bi merio vreme u svim periodima godine pa su napravili svoju verziju uređaja nazvan „Mannen Jimeishou“ koji je 1850. dizajnirao pronalazač Tanaka Hisašige, kasnije osnivač firme od koje će nastati kompanija Tošiba.

Pumpe

Crtež vakuumske pumpe, 1834.

Opis lampe kompresovanog vazduha (無尽灯).

Vazdušna puška koju je razvio Kunimoto Ikansai, oko 1820–1830.

Mehanizam vazdušne pumpe postao je veoma popularan u Evropi oko 1660. godine ponajviše zbog eksperimenata Roberta Bojla. U Japanu prvi opisi vakuumske pumpe pojavili su se u tekstu iz 1825. Atmosferska posmatranja (気海観瀾, Kikai Kanran), a devet godina kasnije nastaje i tekst Udagave Šisaija Prilog o medicini dalekog zapada i ostale stvari i zapažanja (遠西医方名物考補遺, Ensei Ihō Meibutsu Kō Hoi). Ovi mehanizmi su korišćeni u istraživanju potreba za kiseonikom i uticaja njegovog oduzimanja tako što su su u prostore stavili sveću ili omanjeg psa, izazvali vakuum i posmatranjem ocenjivali pritisak i gustinu vazduha. Ovaj izum pomogao je i u razvijanju proizvodnje vazdušnih pušaka od strane japanskog pronalazača Kunimota Ikanasaija koji je svoje početno znanje stekao analiziranjem zapadne puške nakon popravke holandskog oružja koje je šogun posedovao u Edu. Osim toga Kunimoto je ostao poznat i da je svoje znanje o vazdušnom pritisku i vakuumu koristio i u razvijanju agrikulture, ponajviše u svrhu navodnjavanja zamišljajući veliku pumpu koju bi pokretao vo i na taj način pritiskom dovodio vodu do celog plodnog polja.

• 
  Kunimotova ideja "pumpe koju pokreće vo" (1810).
• 
  Okidač vazdušne puške.

Avijaciono znanje i eksperimenti

Crtež zapadnog balona napunjenim toplim vazduhom.

Prva prezentacija balona napunjenim toplim vazduhom u Umegasakiju, Japan (1805)

Prvi let u balonu napunjenim toplim vazduhom od strane braće Mongolfje desio se u Francuskoj 1783. godine a vest o tom događaju došla je do Japana četiri godine kasnije, preko Holanđanja stacioniranih u luci Dedžima da bi kasnije, oko 1787. vest bila opisana u knjizi „Priče Holanđana“.

Godine 1805, skoro dve decenije kasnije, Švajcarac Johan Kaspar Horner i Prus Grigorij Langsdorf, dva naučnika Kruzerove misije za Japan (koja je poznata po tome što je dovela prvog ruskog ambasadora Nikolaja Rezanova), napravili su prezentaciju balona na topao vazduh napravljen od japanskog vaši papira pred delegaciom od trideset ljudi.

Ova tehnologija smatrana je samo jednim delom zapadnog noviteta i kurjoziteta koja je zvanične vojne svrhe upotrebljena tek tokom rane faze Meidži perioda (Bošin rat).

Parni motori

Crtež iz japanske knjige Čudni uređaji dalekog zapada, napisana i objavljena 1854.

Parobrod opisan u knjizi Čudni uređaji dalekog zapada.

Prvi japanski parni motor, napravljen 1853. od strane Tanake Hisašige.

Znanje o parnoj tehnologiji počelo je da se širi Japanom tokom prve polovine 19. veka iako pokušaji njegovog stvaranja datiraju još ranije od strane pronalazača Tanake Hisašigea 1853. Iste godine zabeleženo je da je demostracijom ove tehnologije pružena od strane ruske delegacije Jefimij Putjatin nakon svog dolaska u Nagasaki, 12. avgusta 1853.

Rangaku učenjak Kavamoto Komin (ja:川本幸民) završio je pisanje knjige Čudni uređaji dalekog zapada (遠西奇器述, Ensei Kiki-Jutsu) 1845. i iste godine je izdao. Zahvaljujući dolasku Amerikanaca i potpisivanju Sporazuma iz Kanagave sve je više postalo očigledno da su informacije o zapadu potrebne u sve većem broju da bi se mogla ostvariti normalna komunikacija sa strancima. Knjiga je detaljno opisala princip parnog motora kao i način na koji parobrod kao prevozno sredstvo funkcioniše a pošto je jedno vreme važila zabrana izgradnje velikih brodova knjiga je poslužila brodograditeljima tek nakon što je ta zabrana skinuta.

Geografija

Globus napravljen papir-maše tehnikom od strane Šibukave Šunkaija 1695. (Nacionalni muzej prirode i nauke, Tokio)

Topografski rad korišćenjem evropskih metoda, grafika iz 1848.

Japanska mapa sveta, izdata 1792. Autor: Šiba Kokan.

Moderna geografska znanja o svetu preneta su do Japana u 17. veku preko kineskih kopija Mateo Riči mapa, kao i globusa koje su preko Dedžime doneti u Edo. Ova znanja su vremenom upotpunjivana informacijama koji su dobijali od Holanđana tako da je Japan imao relativno dobru svest o veličini sveta, barem među plemićima i učenjacima. Sa tim znanjem i informacijama rangaku naučnik po imenu Šibukava Šunkai napravio je prvi globus u Japanu 1690. godine koristeći tehniku papir-maše. Globus je sačuvan do današnjih dana.

Tokom kasnijih godina, u periodu 18. i 19. veka napravljeni su značajni napori u premerima i mapiranjima zemljišta, većinom uz pomoć zapadne tehnike i opreme. Najpoznatija mapa koja je izgrađena na ovaj način bila je mapa izgrađena od strane Ina Tadatakea između 1800. i 1818. koja je široko rasprostranjena i korišćena kao konačna mapa Japana. Mapa se nije previše razlikovala od modernih i za ono vreme bila je relativno ispravna i precizna.

Biologija

Rad Ita Keisukea.

Opisi insekta, 1787.

Prvi gibon koji je donet u Japan u modernim vremenima (1809), crtež Morija Sosena

Opisi svetske prirode imali su takođe velikog odjeka među rangaku školarcima. Ovo polje bilo je znatno inspirisano enciklopedijama čije je znanje naviše forsirao Filip Franc fon Zibold (nemački doktor koji je radio za Holanđane na ostrvu Dedžimi). Inspirisan time Ito Keisuke je napisao knjigu o vrstama životinja koje borave na Japanskim ostrvima sa preciznim i detaljnim crtežima skoro fotografskog kvaliteta.

Entomologija je takođe bila veoma popularna među Japancima koji su, u nameri da vide sve detalje tela insekta koristili mikroskop i viđeno preneli tekstom i crtežom na papir. Ove publikacije su imale ogromnu popularnost i često su izdavane.

Za biologiju, od svih nauka se jedino može reći da je dostigla tz. "obrnuti rangaku" (da nauka izolovanog Japana dođe do zapada), i to se desilo 1803. izdanjem knjige Tajne beleške o svilarstvu (養蚕秘録, Yōsan Hiroku). Ova knjiga bavila se svilenim bubama, njihovim gajenjem i proizvodnjom svilene niti što je Evropa, u potrazi za ovim materijalom, želela da pridobije. Knjigu je u Evropu doneo doktor Filip Franc fon Zibold koja je ubrzo prevedena na francuski i italijanski, (1848) unapređujući razvitak evropske industrije svile.

Inostrane biljke su takođe bile privlačne Japancima koji su plaćali njihovu dostavi još od početka izolacije u 17. veku kada prvi put na ovo tle dolaze lale, kupus i paradajz.

Ostale rangaku publikacije

• Automatoni: Karakuri - instrukcioni šalbon (機訓蒙鑑草, Karakuri Kinmō Kagami-Gusa), 1730.
• Matematika: Tekst o računanju zapadnog stila (西洋算書, Seiyō Sansho).
• Optika: Proizvodnja teleskopa (遠鏡製造, Enkyō Seizō).
• Pravljenje stakla: Proizvodnja stakla (硝子製造, Garasu Seizō).
• Vojne nauke: Taktike tri vojna stila (三兵答古知幾, Sanpei Takuchiiki), u kojoj autor Takano Čoei obrađuje takstiku pruske vojske, 1850.
• opis procesa amalgama u postupku dobijanja pozlate u knjizi Sōken Kishō (装劍奇賞), ili 装剣奇賞 autora Inabe Šinemona (稲葉新右衛門), 1781.

Završetak

Admiral Peri

The 1854 Japanski brod „Šohei maru“ napravljen je po holandskim tehničkim crtežima.

Kada je admiral Metju Peri dobavio potpise sporazuma Japana sa svojom zemljom (Sporazum iz Kanagave 1854) kao poklon doneo je predmete poslednjih tehnoloških dostignuća zapadnog sveta. Među njima bio je telegraf kao i mali parni voz sa potrebnim šinama koje su tadašnji učenjaci pomno prostudirali. Razmotrivši dolazak zapadnih brodova kao faktor pretnje i destabilizacije, šogunat naručuje izgradnju nekoliko ratnih brodova zapadnog tipa i dizajna. Neki od tih brodova poput „Ho-maru“, „Šohei-maru“ i „Asaši-maru“ dizajnirani su i izgrađeni po holandskim planovima izgradnje Neki od njih su izgrađeni dve godine nakon dolaska admirala Perija u Japan i odmah nakon toga počelo se sa izučavanjem tehnologije parne mašine. Tanaka Hisašige, koji je napravio čuvene „vadokei“ satove za merenje japanskog vremena, stvara uz pomoć rangakua prvu parnu mašinu koristeći holandsku literaturu, usput prateći ruske parne brodove u Nagasakiju 1853. godine. Zahvaljujući razvitku ove oblasti, Sacuma han takođe gradi samostalno svoj parni brod nazvan Unko-maru (ja:雲行丸), za potrebe hana i to jedva dve godine nakon Perijeve posete.

Godine 1858, holandski oficir Vilem Hojsen van Katendajk ostavio je komentar:

Mada postoje neke nesavršenosti u detaljima, mora se „skinuti kapa“ genijima koji su uspeli da rekonstruišu ove uređaje oslanjajući se crteže a da nisu prethodno videli prave mašine.

Poslednja faza "holandskog" učenja

Mornarička škola u Nagasakiju

Čak i posle dolaska admirala Perija u Japan, Holandija je i dalje jedno vreme služila kao glavni posrednik u obučavanju japanskog naroda u procese zapada. Bukufu se i dalje debelo oslanjao na holandsku ekspertizu u procesu učenja o prekookeanskim putovanjima. Ubrzo posle otvaranja granica otvoren je i mornarički centar 1855. godine koji je bio u blizini holandske trgovinske stanice na ostrvu Dedžimi u Nagasakiju čija je blizina pružala maksimalnu interakciju sa strancima u vidu prenošenja znanja. Od 1855. do 1859. edukacija je bila striktno pod kontrolom holandskih oficira pre nego što se škola zatvorila i ponovo otvorila u Tokiju gde su dominirali učitelji sa engleskog govornog područja.

Centar je posedovao i prvi japanski parni brod dobijen od stranaca - Kanko maru čime su Holanđani znatno potpomogli japanskoj mornarici. Ovaj brod se smatra jednim od poslednjih poklona zemlje pre nego što su u Japan uleteli razni uticaji ostalih država sveta. Budući admiral Enomoto Takeaki bio je jedan od studenata mornaričkog centra. U cilju boljeg izučavanja građe poslat je sa još nekoliko studenata u Holandiju gde su ostali pet godina postajući pri dolasku čelni ljudi tada šogunove mornarice.

Uticaj rangakua

Učenjaci rangaku studija nastavili su da igraju ključnu ulogu u modernizaciji Japana. Ljudi kao što su Fukuzava Jukiči, Otori Keisuke, Jošida Šoin, Kacu Kaišu i Sakamoto Rjoma izgradili su se na znanju dobijenim tokom izolacije da bi, nakon otvaranja, više svoju pažnju usmerili sa holandskog jezika i njihovog učenja na engleski i njihovo znanje i tehnologiju.

Ljudi koji su pohađali rangaku studije su u većini slučajeva bili pro-zapadno orijentisani što je tada odgovaralo bakufuu ali se kosilo sa mišljenjem anti-stranačkih pokreta zbog čega su neki od njih usmrćeni u napadima poput Sakume Šozana 1864. i Samakota Rjome 1867.

Značajni naučnici i učenjaci

Hiraga Genai (平賀源内, 1729–79).

Udagava Joan (宇田川榕菴, 1798–1846).

Sakuma Šozan (佐久間象山, 1811–64).

Takeda Ajasaburo (武田斐三郎, 1827–80).

• Arai Hakuseki (新井 白石, 1657.–1725)
• Aoki Konjo (青木 昆陽, 1698.–1769)
• Maeno Rjotaku (前野 良沢, 1723.–1803)
• Jošio Kosaku - poznat i kao Jošio Kogju (吉雄 耕牛, 1724.–1800)
• Ono Ranzan (小野 蘭山, 1729.–1810), autor knjige Botanička klasifikacija (本草綱目啓蒙, Honzō Kōmoku Keimō).
• Hiraga Genai (平賀 源内, 1729.–1779) zaslužan za uređaj "elekiter"
• Goto Gonzan (後藤 艮山)
• Kagava Šuan (香川 修庵)
• Sugita Genpaku (杉田 玄白, 1733.–1817) autor knjige Nova rasprava o Anatomiji (解体新書, Kaitai Shinsho).
• Asada Gorju (麻田 剛立, 1734.–1799)
• Motoki Rjoei (本木 良永, 1735.–1794), autor knjige Planetarne i nebeske sfere (天地二球用法, Tenchi Nikyū Yōhō)
• Šiba Kokan (司馬江漢, 1747.–1818), slikar.
• Šizuki Tadao (志筑 忠雄, 1760.–1806), autor knjige Nova knjifa o fenomenu kalendara (暦象新書, Rekishō Shinsho), 1798.
• Hanaoka Seišu (華岡 青洲, 1760.–1835), prvi lekar koji je izvršio operaciju sa totalnom anestezijom.
• Takahaši Jošitoki (高橋 至時, 1764.–1804)
• Motoki Šoei (本木 正栄, 1767.–1822)
• Udagava Genšin (宇田川 玄真, 1769.–1834), autor knjige Novi tom o socijalnoj politici (厚生新編, Kōsei Shinpen).
• Aodži Rinso (青地 林宗, 1775.–1833), autor knjige Studija o atmosferi (気海観瀾, Kikai Kanran), 1825.
• Hoaši Banri (帆足 万里, 1778.–1852), autor knjige Fizičke nauke (究理通, Kyūri Tsū).
• Takahaši Kagejasu (高橋 景保, 1785.–1829)
• Macuoka Džoan (松岡 恕庵)
• Udagava Joan (宇田川 榕菴, 1798.–1846), autor knjiga botanici i hemiji.
• Ito Keisuke (伊藤 圭介, 1803.–1901), autor knjigeTaksonomija zapadnih biljaka (泰西本草名疏, Taisei Honzō Meiso)
• Takano Čoei (高野 長英, 1804.–1850), lekar, disident i jedan od prevodoca knjige bazirane na taktici pruske vojske Taktike tri vojna stila (三兵答古知幾, Sanpei Takuchiiki), 1850.
• Ošima Takato (大島 高任, 1810–71), inžinjer — osigurao prvu japansku visoku peć zapadnog stila i napravio prvi „zapadni“ top u Japanu.
• Kavamoto Komin (川本 幸民, 1810–71), autor knjige Čudni uređaji dalekog zapada (遠西奇器述, Ensei Kikijutsu) (napisana 1845, izdata 1854)
• Ogata Koan (緒方 洪庵, 1810–63), osnivač škole Tekidžuku, autor knjige Uvod u Patologiju (病学通論, Byōgaku Tsūron) i prva osoba koja se bavila tom naukom.
• Sakuma Šozan (佐久間 象山, 1811—1864)
• Hašimoto Sokiči (橋本 宗吉)
• Hazama Šigetomi (間 重富)
• Hirose Genkjo (広瀬 元恭), autor Naučnog zbornika (理学提要, Rigaku Teiyō).
• Takeda Ajasaburo (武田 斐三郎, 1827—1880), arhitekta Gorjaku zamka
• Okuma Šigenobu (大隈 重信, 1838—1922)
• Jošio Kogju (吉雄 耕牛, 1724–1800), prevodilac, kolekcionar i učenjak.

Vidi još

• Sakoku
• Zlatno doba Holandije
• Edo period
• Mori Ogaj

Literatura

• Seeing and Enjoying Technology of Edo (見て楽しむ江戸のテクノロジー). 2006. ISBN 978-4-410-13886-7. (Japanese)
• The Thought-Space of Edo (江戸の思想空間) Timon Screech. 1998. ISBN 978-4-7917-5690-2. (Japanese)
• Glimpses of medicine in early Japanese-German intercourse. In: International Medical Society of Japan (ed.): The Dawn of Modern Japanese Medicine and Pharmaceuticals -The 150th Anniversary Edition of Japan-German Exchange. Tokyo: International Medical Society of Japan (IMSJ). 2011. ISBN 978-4-9903313-1-3. str. 72–94.

Spoljašnje veze

• Spackman, Chris, Encyclopedia of Japanese History, Open History .
• Rangaku World maps, Japan: Kyoto U, Arhivirano iz originala 29. 08. 2004. g., Pristupljeno 01. 02. 2016 .
• Rangaku Kotohajime: Dawn of Western Science in Japan, The Human Brain project, Arhivirano iz originala 17. 04. 2009. g., Pristupljeno 01. 02. 2016 .
• Further reading/bibliography, ENG, UK: East Asia Institute, University of Cambridge, Arhivirano iz originala 09. 08. 2007. g., Pristupljeno 01. 02. 2016 .