Rajka Merćep
Rajka Merćep | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1904. |
| Mesto rođenja | Bileća |
| Datum smrti | 1963. |
Rajka Merćep (Bileća, 1904) bila je srpska vajarka, keramičarka i slikarka. Prema rodnom mestu su je zvali još i Rajka Bilećanka. Njena vajarska dela su bila izložena u velikim galerijama Pariza, Beograda i Sarajeva. Bila je neobično darovita slikarka i vajarka koja je govorila šest jezika.[1] Umrla je 1963. godine u Parizu.[2]
Rana mladost[uredi | uredi izvor]
Rodila se u imućnoj porodici. Veliki rat su dočekali u Hercegovini, a nakon završetka Prvog svetskog rata i majčine smrti, njen otac odlučuje da se sa porodicom preseli u Sarajevo. U ranoj mladosti Rajka je počela da se interesuje za književnost, filozofiju i umetnost, družila se sa slikarima, književnicima i glumcima u Sarajevu. Jovan Dučić joj je 1922. godine napisao i posvetio pesmu Jesenji refren.
Ranka je prvobitno želela da bude glumica i balerina, ali se ipak na početku svoje karijere opredelila za vajarstvo. Prve osnove u vajarstvu dobila je od Ive Despić i Ante Matkovića, a nakon toga školovanje je nastavila u Zagrebu, na Akademiji kod Ivana Meštrovića. Tokom školovanja mnogo je putovala, a posle boravka u Italiji i Nemačkoj, odlučila je da se preseli u Pariz. Tada je imala 23 godine, a u Parizu odlučuje da se, pored vajarstva, bavi i keramikom.
Studirala je na Akademiji Kolarosi, a posle je prešla na Akademiju Grand Šomier.[1]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Kada se u Ženevi, 1929. godine, održavala konferencija Društva naroda, Rajka je uspela da se probije do sale za sednice, gde je crtala karikature govornika, svetskih političara. U pauzi je od delegata traćila da joj se potpišu ispod crteža sa svojim likom i niko je nije odbio.[3]
Rajka prvi veliki uspeh postiže na Salonu nezavisnih 1930. godine, sa bistom pod nazivom „Lik Azije“. Kritika je o ovom radu pozitivno pisala, ističući njenu „mušku odvažnost”. Pikasov prijatelj Andrej Salmon posvećuje joj veliki tekst u Gringoreu, predviđajući joj blistavu budućnost. Jedno vreme živela u radila u La rišu, nekada slavnoj umetničkoj koloniji u kojoj su svojevremeno radili Šagal, Sutin, Modiljani i mnogi drugi velikani „pariske škole”. Iz Pariza se vratila 1935. godine u društvu ruskog emigranta Ivana Bjelikova sa kojim se i venčala u Sarajevu. Uredila je atelje u stanu svoje sestre sa namerom da se tu stalno nastani ali posle poslovnih problema u koje je zapao Ivan vratila se u Pariz i više nikada nije posetila Sarajevo.[3] Za vreme Drugog svetskog rata nije izlagala. Početkom 1946. godine izložila je tri crteža: Pokolj nevinih, Oradour i Jugoslavija 1941-1945, koje joj grad Pariz otkupio za svoje zbirke. Rajka je izlagala u gotovo svim pariskim galerijama: u Jesenjem, Tiljerijama, Salonu nezavisnih i dr. Redovno je učestvovala na izložbama jugoslovenskih umetnika u Parizu ali i u drugim mestima u Francuskoj.[1]
Rad i dela[uredi | uredi izvor]
Među njenim radovima naročito se ističe bista pesnika Milana Rakića koja je bila otkupljena i do Drugog svetskog rata izložena u Muzeju impresionista u Parizu. U vreme izrade portreta čuveni srpski pesnik se lečio u Parizu. Lik je lepo profilisan sa blago izduženim licem, smirenim i lepo izvajanim crtama, ali pomalo zatamnjenim pogledom sa željom, kako su navodili istoričari umetnosti, „da se izrazi duhovna snaga pesnika, ali i njegov već bolesni lik“.[1]
Uradila je veliki broj skulptura u kamenu, terakoti i bronzi, kod kojih je primetno zanimanje za razne forme ženskog tela, kao i zainteresovanost za pokret. Vredni pažnje su mnogi muški, ženski i dečji portreti, kao i skulpture sa beskrajnim razlikama u oblicima, proporcijama, stanjima i položajima ljudske figure.[1]
Njenom radu najviše su odgovarali motivi lirske transparencije, ispruženih ženskih aktova bakarnog tonaliteta, glave devojčica, kupačice i materinstvo. Možda su, ipak, najsuptilnije bile one njene skulpture koje su nastajale na izvorištima materinstva. Jedna od skulptura se upravo tako i zove Majka sa detetom. Postoji i jedna skulptura zrelog ženskog lika sa blago nagnutom glavu u čijem se liku odražavala seta prožeta čežnjom.[3]
Svoje stvaralaštvo je posvećivala i portretnoj umetnosti. Jedan od njenih portreta je Portret Stjepana Radića. Crteži su takođe bitna stavka u njenom celokupnom stvaralačkom opusu.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d „Rajka Bilećanka – najveća hercegovačka umjetnica – Bileća. rs”. www.bileca.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 07. 03. 2018.
- ^ „AGIART”. agiart.tripod.com. Pristupljeno 07. 03. 2018.
- ^ a b v g „Vojislav Vujanović: ADELA, LUJZA, IVA, MICA, RAJKA, MILENA | Tacno.net”. www.tacno.net (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 07. 03. 2018.
