Senteški srez

Senteški srez Szentesi kistérség
Grb {{{caption2}}}
Država	Mađarska
Region	Regija velike južne ravnice
Županija	Čongrad (županija)
Površina	813,84 km2
— broj st.	43.516 (2.007)
— gustina st.	53,47 st./km2
Poštanski broj	6600
Pozivni broj	63
www.szentes.hu

Senteški srez (mađ. Szentesi kistérség) je srez u mađarskoj županiji Čongrad.

Zahvata površinu od 813,84 km², ima ukupno 8 naselja i 43.516 stanovnika. Sedište sreza je grad Senteš (Szentes).

Istorija

Sredinom 19. veka, Senteš je bio upravno i kulturno središte današnje županije Čongrad. Plemići i viši slojevi tadašnjeg ugarskog društva su rado dolazili u Segvarski dvorac i tamo provodili zajedničko vreme.

Najstariji sačuvani spomenici ovog sreza su: Arpadhalom (Árpádhalom), Čerebekenj (Cserebökény) i Eperješ (Eperjes). Ovaj deo sreza je bio naseljen još u doba naseljavanja Mađara, u vreme Arpadovaca. Za ovo vreme su vezanio najstariji tragovi naseljavanja, a ostaci hrišćanske crkve se nalaze u mestu Belše-Ečer (Belső-Ecser).

U vrhuncu moći plemićke porodice Karolji (Károlyi család) u ovim krajevima oni su imali posede, to jest njima su pripadala dva današnja naseljena mesta Nađmagoč i Derekeđhaz. Jedan deo poseda je u drugoj polovini 19. veka od njih otkupio čepeljski baron Vajs Manfred (Weiss Manfréd). U jednom periodu vladavine porodice Karolji napravljen je i presedan, pa su oni 1836. godine uveli novinu da seljak može da otkupi zemlju pod određenim uslovima od plemića. Ovaj akt se zvao „erekvaltšag“ (örökváltság), ili u prevodi trajna promena vlasništva.

Privreda

Između dva svetska rata na putu od Nađmagoča i Derekeđhaza su posađeni jorgovani. Tokom godina njihovo jako korenje je postala dobra sirovina za izradu nameštaja, što je i iskorišćeno i to se izvozilo u inostranstvo.

Površinski najprostranije naseljeno mesto Fabijanšebešćen (Fábiánsebestyén) poseduje i najkvalitetniju zemlju za poljoprivrednu obradu, i ona se koristi za proizvodnju raznog bilja koje se dalje prodaje. Rodno zemljište je omogućilo i baštovanstvo u plastenicima, tako da se ubira nekoliko žetvi godišnje. Ova grana baštovanstva je zaživela tokom pedesetih godina 20. veka.

Segvar i okolina se danas najviše bave baštovanstvom i proizvodom povrća. Dugo je u Segvaru postojala i fabrika kudelje, tako da je čitav kraj bio prepoznatljiv po kiselkastom mirisu kudelje. U samoj fabrici su koristili magarce za gaženje i pomoć pri sirovoj obradi, zbog same prirode biljke koja je opijala ljude.

Naseljena mesta

(gradska naselja su data zadebljano)

• Arpadhalom (Árpádhalom),
• Derekeđhaz (Derekegyház),
• Eperješ (Eperjes),
• Nađmagoč (Nagymágocs),
• Nađteke (Nagytőke),
• Segvar (Szegvár),
• Senteš (Szentes) - sedište sreza
• Fabijanšebešćen (Fábiánsebestyén),

Spoljašnje veze

• Upoznavanje sa srezom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jun 2010)
• Privreda u srezu
• Stranica Bač-Kiškuna
• Gradski eho, sreski nezavisni list