Нови Сентиван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Сентинван (Србија).


Координате: 46° 11′ СГШ 20° 11′ ИГД

Нови Сентиван,
мађ. Újszentiván
Újszentiván címere.jpg

грб насеља

Српска православна црква у Сентивану
Српска православна црква у Сентивану

Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Покрајина/жупанија Чонград
Срез Сегедински
статус насеља општина
Положај 46° 11′ СГШ
20° 11′ ИГД
Површина 15,49 km²
Надморска висина {{{надм_висина}}} m
Демографија
 - број становника
 - густина

1.649
106,45 ст./km²
Поштански код 6754
Позивни телефонски број 62
Интернет страница www.deszk.hu
Градоначелник
Hungary micro-regions.png
Green pog.svg

Нови Сентиван

Нови Сентиван на мапи Мађарске

Нови Сентиван или Сентиван[1] (мађ. Újszentiván) је село у близини Сегедина, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.578 становника. Село је и данас насељено мањим бројем Срба (2,9% сеоског становништва), а у средишту насеља је српска православна црква.

Природне одлике[уреди]

Насеље Сентиван налази на 11 километара јужно од средишта Сегедина на самој граници Мађарске са Србијом. То је једно од неколико насеља, која се налазе у мађарском, крајње северном делу Баната, између река Мориш и Тисе, као део старе области Поморишје. Површина сеоског атара је 15,49 km².

Непосредно јужно од села налази се малогранични прелаз ка Србији и селу Ђала у Општини Нови Кнежевац.

Село је познато по присутности српске мањине, која чини 3,0% сеоског становништва по задњем попису. 1910. г. Срби су у селу чинили готово половину становништва. У селу постоји српска православна црква.

Порекло назива[уреди]

Име „Újszentiván“ је мађарска сложеница која значи „Нови Свети Иван“. Месни Срби и данас користе назив „Нови Сентиван“.[2]

Историја[уреди]

Село под овим називом се први пут помиње 1411. Као већинско српско помиње се 1783. године, а 1910. године као мешовито - Срби 40%, Мађари 40%. После Првог светског рата већи део српског становништва се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Референце[уреди]

  1. ^ Правопис српскога језика, стр. 222, т.138
  2. ^ Срби у селу, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]