Sicilija (tema)
| Tema Sicilija Θέμα Σικελίας | |
|---|---|
| 687/695.—902. | |
 Karta italijanskog poluostrva posle 751. godine | |
| Regija | Apeninsko poluostrvo |
| Zemlja |  Italija |
| Događaji | |
| Vladavina | |
| • Oblik | tema |
| Istorija | |
• Uspostavljeno | 687/695. |
• Ukinuto | 902. |
Tema Sicilija (grčki: Θέμα Σικελίας — Tema Sikelias) je bila vizantijska vojno-civilna provincija (tema) koja je postojala od kraja 7. veka do 10. veka koja je obuhvatala ostrvo Siciliju i region Kalabrije na Apeninskom poluostrvu. Nakon muslimanskog osvajanja Sicilije, od 902. Tema je bila svedena samo na oblast Kalabrije, ali je zadržala svoj originalni naziv sve do sredine 10. veka.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nakon Velizarovog ponovnog oslobađanja sicilije od ostrogota od 535-536. godine, od Sicilije je formirana posebna pokrajina kojom je upravljao pretor, dok se vojska nalazila pod komadom duksa.[1][2]Strateg (vojni zapovednik) se prema arapskim izvorima nalazio na osrvu između 687. i 695. godine, i od toga vremena je ostrvo najverovatnije organizovano u temu.[3] Sedište teme nalazilo se u Sirakuzi, tradicionalno smatrao središtem i najvažnijim gradom ostrva Sicilije. Ona nije obuhvatala samo ostrvo, koje je bilo podeljeno na manje podteme poznate kao turmai, već se prostirala i na kopneni deo kalabrije (Grčki: δουκᾶτον Καλαυρίας, doukaton Kalavrias), koka se prostirala približno do reke Krati.[3][4][5] Pored toga, strateg sicilije postojali su i neki drugi vidovi vlasti koje su varirale u zavisnosti od političkih prilika na mesnom nivou, u vidu autonomnih vojvodstava kao što su Napulj, Gaeta i Amalfi.[6] Muslimansko osvajanje ostrva započeto je 826. godine. Nakon pada Sirakuze i osvajanja Taormina 902. godine, strateg se tada premestio u Region glavni grad Kalabrije. Tokom prve polovine 10. veka, Vizantijci su pokrenuli niz neuspelih ekspedicija kako bi povratili ostrvo i održali nekoliko svojih izolovanih uporišta u blizini Mesine sve do 965. godine, kada Rometa, poslednje vizantijsko uporište, palo. Zvanje “Stratega Sicilije” zadržalo se ko zvanični naziv sve od sredine 10. veka, kada “Stratezi Kalabrije” počinju da se spominju u kao nosioci vlasti.[7][8][9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Ravenski egzarhat Kartaginski egzarhat Vizantijske teme
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kazhdan 1991, str. 1891
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, str. 22
- ^ a b Oikonomides 1972, str. 351
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, str. 19, 22
- ^ Pertusi 1952, str. 179
- ^ Brown 2008, str. 457–459
- ^ Kazhdan 1991, str. 1892
- ^ Oikonomides 1972, str. 351, 356
- ^ Pertusi 1952, str. 178–180
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brown, Thomas S. (2008). „Byzantine Italy (680–876)”. Ur.: Sheppard, Jonathan. The Cambridge History of the Byzantine Empire c. 500–1492. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. str. 433—464. ISBN 978-0-521-83231-1.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ur. (1994). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 2: South of the Balkans, the Islands, South of Asia Minor. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-226-8.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (na jeziku: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (na jeziku: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Prigent, Vivien; Nichanian, Mikaël (2003). „Les stratèges de Sicile. De la naissance du thème au règne de Léon V”. Revue des études byzantines (na jeziku: French). 61: 97—141. doi:10.3406/rebyz.2003.2273.