Slobodanka Danka Savić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
slobodnka danka savić
Slobodanka Danka Savić
Lični podaci
Datum rođenja(1914-06-20)20. jun 1914.
Mesto rođenjaSvilajnac,  Kraljevina Srbija
Datum smrti7. jun 1943.(1943-06-07) (28 god.)
Mesto smrtiJajinci, kod Beograda, Srbija Srbija
Profesijaslužbenica
Delovanje
Član KPJ odpre rata
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba

Slobodanka Danka Savić (Svilajnac, 20. jun 1914 — Jajinci, kod Beograda, 7. jun 1943) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 20. juna 1914. godine u Svilajncu. Njeni roditelji Petar i Ana Savić, imali su još četvoro dece — tri sina Pavla, Ljubišu i Slobodana i ćerku Veru.[1] Školovala se u Beogradu, studirala je na Pravnom fakultetu, ali je kasnije napustila studije i radila kao bankarska službenica u Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije. Preko svog najstarijeg brata Pavla, priključila se omladinskom revolucionarnom pokretu i neposredno pred Drugi svetski rat, postala je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Delovala je u Savezu bankarskih, osiguravajućih, trgovačkih i industrijskih činovnika (SBOTIČ).[2]

Posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine, zajedno sa čitavom svojom porodicom uključila se u Narodnooslobodilački pokret (NOP) u okupiranom Beogradu. Kao veoma poverljiva, bila je određena za kurira Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i često je putovala u Požarevac i Zaječar, održavajući vezu sa tamošnjim partijskim organizacijama. Početkom 1942. godine, u njenoj porodičnoj kuću u blizini Cvetkove pijace, zajedno sa majkom je napravila ilegalno sklonište, koje je korišćeno za potrebe tehnike PK KPJ za Srbiju. Sklonište se nalazilo u podrumu i u njega su uneta dva geštetnera, na kojima je štampan materijal. Ovom tehnikom je rukovodio Svetislav Kanački, bivši španski borac, a kao tehničari su radili Slavka Morić i Danka Savić.[2][1]

U ovom skloništu je avgusta 1942. godine odštampan prvi broj lista „Glas”, organa Narodnog fronta Srbije u tiražu od 700 primeraka, a tu je odštampan i „Proglas narodu sreza gročanskog“. Štampanje je vršeno noću, a materijal za štampu su dobijali od Brane Perović. Odštampani materijal je iznošen na razne načine — u kutijama od konzervi, u porcijama, kantama sa duplim dnom i slično. Pored štamparije, u skloništu se nalazila i velika količina partijskog materijala, kao i odeće koja je bila sakupljana za simpatizere, koji su se pripremali za odlazak u partizane. Takođe, na Dankinu adresu su često dolazili partijski kuriri iz unutrašnjosti.[2][1]

Agenti Specijalne policije su primetili povećanu aktivnost ispred Dankine kuće i odlučili se na pretres. U noći između 26. i 27. septembra 1942. godine, kuću u kojoj su se nalazile Danka i Slavka Morić, opkolilo je 20 agenata. Pre nego što je Dankina majka otvorila vrata agentima, a potom ih i kraće vreme zadržala, Danka je uspela da u sklonište sakrije Slavku i deo materijala, kao i da jedan deo materijala uništi. Prilikom pretresa, agenti nisu uspeli da otkriju ilegalno sklonište, ali su ipak pronašli deo materijala i uhapsili su Danku.[2][1]

U zatvoru Specijalne policije, u Đušinoj ulici, Danka je prilikom saslušanja bila strahovito mučena, ali ništa nije priznala. Članovi partijske tehnike, bili su sigurni u Danku, da nikoga neće odati i posle određenog vremena su iz ilegalnog skloništa u njenoj kući, izneli dva geštetnera, koja su tada privremeno preneta u stan Marka Anafa. Posle strahovotih mučnjenja, Danka je 30. decembra 1942. godine prebačena u logor na Banjicu, kao krivac prve kategorije. Streljana je 7. juna 1943. godine na strelištu u Jajincima, kod Beograda. Tog dana streljana je velika grupa od oko 300 zatočenika Banjičkog logora, među kojima su bile i logorašice — Leontina Kraus, Desa Ležajić, Nadežda Nada Janković i drugi.[2][1]

Dankin najstariji brat Pavle i njegova supruga Branka, bili su učesnici Narodnooslobodilačkog rata od 1941. godine. Kao veoma poverljivi, bili su određeni da rade kao šifranti u odeljenju za vezu Vrhovnog štaba NOV i POJ, a Pavle je kasnije bio jedan od potpredsednika AVNOJ-a. Posle rata je bio rukovodilac nuklearnog instituta u Vinči i predsednik Srpska akademije nauka i umetnosti (SANU).[1]

Ukazom Predsedništva AVNOJ-a posthumno je 6. jula 1945. odlikovana Ordenom zasluga za narod drugog reda.[3] Cvetkova ulica, na Zvezdari, u kojoj se nalazila Danika porodična kuća, posle rata je premenovana u Ulicu Slobodanke Danke Savić.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Srbija u NOB, Beograd 1964.
  2. ^ a b v g d Žene Srbije u NOB 1975.
  3. ^ „Službeni list DFJ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. str. 974. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi - Beograd. „Prosveta“, Beograd i „Nolit“, Beograd 1964. godina.
  • Žene Srbije u NOB. „Nolit“ Beograd, 1975. godina.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободанка_Данка_Савић&oldid=27008575”