Smog

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Smog u Njujorku

Smog je aero-zagađenje. Naziv potiče od kombinacije dve engleske reči smoke - dim i fog - magla. Javlja se u velikim gradovima, u jesen i zimi, gde postoji mnogo aero zagađivača na relativno malom prostoru (industrija, kotlarnice, izduvni gasovi motornih vozila, individualno grejanje...). Nedostatak vetra pogoršava zagađenje. Odgovarajuće državne institucije stalno prate stepen zagađenja i po potrebi alarmiraju.

U Srbiji ima više gradova gde zagađenje prelazi dozvoljene granice. To su Pančevo, Bor... Smog je naročito opasan za astmatičare, decu i starije.

Kiseli smog[uredi]

Obično se javlja u mesecima kada se zbog loženja povećava koncentracija sumpor-dioksida (SO2) u vazduhu, a samim tim, i koncentracija sumporne kiseline (H2SO4), koja nastaje oksidacionim i drugim procesima u vazduhu. Pored sulfatne, mogu se javiti i druge kiseline, koje nastaju reakcijom kiselih oksida prisutnih u smogu, kao i sve ostale supstancije koje se unose u vazduh iz različitih izvora.[1]

Sprečavanje delovanja kiselog smoga u velikim svetskim gradovima vrši se smanjivanjem pa čak i obustavljanjem proizvodnje i saobraćaja, koje traje sve dok se ne izmene meteorološki uslovi.

Fotohemijski smog[uredi]

Fotohemijski smog je stanje koje nastaje kada primarne zagađujuće supstance (azotni oksidi i isparljiva organska jedinjenja nastala sagorevanjem fosilnih goriva) interaguju pod dejstvom sunčeve svetlosti dajući smešu od stotina opasnih hemikalija poznatih kao sekundarne zagađujuće supstance. Fotohemijski smog se javlja u toplim mesecima, kada je vreme sunčano i kada dolazi do unošenja ugljovodonika i NOx (NO+NO2) iz različitih izvora, od kojih je saobraćaj jedan od bitnijih.[1]

Glavne komponente fotohemijskog smoga i njihovi efekti:
Komponenta Izvor Efekti Primedba
azotni oksidi (NO i NO2) sagorevanje fosilnih goriva u industriji i vozilima, aktivnost bakterija u zemljištu, šumski požari, vulkanske aktivnosti, munje smanjena vidljivost zbog žućkaste boje azot-dioksida (NO2), azot (IV)-oksid dovodi do srčanih i respiratornih problema, NO2 može uticati na rast biljaka, smanjuje otpornost na infekcije, može doprineti širenju kancera svim procesima sagorevanja u atmosferu se oslobađa svega 5% NO2, veći deo nastaje reakcijama koje uključuju azot-monoksid (NO), koncentracije će u budućnosti verovatno rasti
volatilna organska jedinjenja (VOJ) isparavanje rastvarača, isparavanje goriva, nepotpuno sagorevanje fosilnih goriva, iz prirodnih izvora (izopren, terpeni) iritacija očiju i pluća, neki od njih su kancerogeni, smanjenje vidljivosti zbog plavičasto-mrke magle efekti zavise od vrste hemijske supstance, u uzorcima vazduha se nalazi preko 600 VOJ, koncentracije će u budućnosti rasti
ozon (O3) nastaje fotolizom NO2, ponekad dospeva iz stratosfere bronhijalna stezanja, kašalj, šištanje, respiratorna iritacija, iritacija očiju, smanjen rast i prinos poljoprivrednih kultura, oštećenje plastike, pucanje guma, oštar miris koncentracija od 0.1 ppm može redukovati fotosintezu za 50%, najviše su pogođeni ljudi sa astmom i respiratornim problemima, može se formirati samo pri dnevnoj svetlosti
peroksiacetilnitrat (PAN) nastaje reakcijom azot-dioksida (NO2)sa VOJ iritacija očiju, visoka toksičnost za biljke, respiratorna iritacija, oštećenje proteina veća toksičnost za biljke od ozona

Elektronski smog[uredi]

U novije vreme pojavio se i termin „elektronski smog“. Tu se podrazumevaju različita zračenja koja potiču od električnih uređaja, kao što su trafo-stanice, dalekovodi, bazne stanice mobilne telefonije, radio i TV predajnici, ali i neonske cevi, fenovi za kosu, mikrotalasne pećnice, razni elektromotori, monitori, televizori, mobilni telefoni, svetleći displeji...

Smog u Londonu[uredi]

Smog u Londonu

Najteže zagađenje vezano za pojavu smoga je događaj koji se desio početkom decembra 1952. godine u Londonu, usled koga je umrlo preko 1000 ljudi. Niska temperatura, visok vazdušni pritisak, visoka vlažnost vazduha i odsustvo vetra, je uslovila da se poveća koncentracija čađi i sumpor-dioksida (vrednost je dostizala i do 4 mg/m3). Vidljivost se drastično smanjila tako da je saobraćaj morao da se obustavi a ljudi su teško nalazili put do kuće. Većina stanovnika je umrla usled bolesti pluća i srca (bronhitis, koronarne bolesti, miokardiodistrofija).[1]

Promena koncentracije sumpor-dioksida od 4. do 10. decembra 1952. godine
Datum Koncentracija SO2 (mg/m3)
4. decembar 0,52
5. decembar 1,98
6. decembar 2,18
7. decembar 3,30
8. decembar 3,67
9. decembar 1,30
10. decembar 1,25
Maksimalna izmerena koncentracija 4,46

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v Zagađenje vazduha, Viša politehnička škola, Beograd 2005.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :