Азот-моноксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нитрик оксид
Идентификација
CAS регистарски број 10102-43-9 YesY
PubChem[1][2] 145068
DrugBank DB00435
КЕГГ[3] C00533
MeSH Nitric+oxide
База података биолошки релевантних молекула 16480
RTECS QX0525000
АТЦ R07AX01
InChI
Својства
Молекулска формула NO
Моларна маса 30.006 g/mol
Агрегатно стање безбојан гас
парамагнетичан
Густина 1.269 g/cm3 (течност)
1.3402 g/l (гас)
Тачка топљења

−163.6 °C, 110 K, -262 °F

Тачка кључања

−150.8 °C, 122 K, -239 °F

Растворљивост у води 7.4 ml/100 ml (СТП)
Растворљивост растворан у алкохолз, CS2
Индекс рефракције (nD) 1.0002697
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Линераран, C∞v
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 +90.29 kJ/mol
Стандардна моларна ентропија So298 210.76 J K−1 mol−1
Фармакологија
Биорасположивост добра
Начини употребе Инхалација
Метаболизам плућне капиларе
Време полу-уклањања из организма 2–6 секунди
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) Спољашњи МСДС
EU-индекс Није листиран
Опасност у току рада Токсичан
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
OX
Р-ознаке R26, R34
С-ознаке (S1), S9, S26, S36, S45
Тачка паљења не-запаљив
Сродна једињења
Сродна једињења азот оксиду Азотсубоксид
Диазот триоксид
азот диоксид
Диазот тетроксид
Диазот пентоксид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Азот-оксид или азот-моноксид је a хемијско једињење са хемијском формулом NO. Овај гас је важни сигнални молекул у организму сисара, укључујући и човека и изузетно важан интермедијер у хемијској индустрији. Он је такође и токсични продукт у ваздуху, који настаје као издувни гас аутомобила и фабрика.

NO је важан преносилац информација у молекулима, који укључује многе физиолошке и патолошке процесе у организму сисара, он је и користан и штетан.[4]Одговарајући нивои NO продукције су важни у заштити органа од оштећења, нпр. заштита јетре од исхемије. Међутим одражавајући нивои NO продукције одражавају се директно као отров у ткиву и доприносе васкуларним колапсима, удруженим са септичким шоком, док год је хронични облик азот-моноксида удружен са различитим карциномома у инфламаторним условима, укључујући почетне стадијуме дијабетеса, мултипле склерозе, артритиса и улцерозног колитиса.[5]

Азот оксид не треба мешати са азот-субоксидом (N2O), општим анестетиком или са азот-диоксидом (NO2) који представља још један облик загађивача ваздуха. NO молекул је слободни радикал, што је од велике важности за разумевање његове велике активности. У реакцији са кисеоником у ваздуху, препознаје се по црвенкасто-браон боји.[6][7]

Упркос томе што је у почетку био обичан молекул, NO је основни молекул за разумевање бројних процеса у неурологији, психологији, и имунологији, па је и проглашен за “Молекул године” 1992.[8]

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. ^ Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471
  5. ^ Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.
  6. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  7. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  8. ^ Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (December 1992). „NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).“. Science 258 (5090): 1862-1864. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]