Азот-моноксид
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Нитрик оксид | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 10102-43-9  |
| ПубХем | 145068 |
| DrugBank | DB00435 |
| КЕГГ | |
| MeSH | |
| База података биолошки релевантних молекула | |
| RTECS | QX0525000 |
| АТЦ | R07 |
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | NO |
| Моларна маса | 30.006 g/mol |
| Агрегатно стање | безбојан гас парамагнетичан |
| Густина | 1.269 g/cm3 (течност) 1.3402 g/l (гас) |
| Тачка топљења |
−163.6 °C, 110 K, -262 °F |
| Тачка кључања |
−150.8 °C, 122 K, -239 °F |
| Растворљивост у води | 7.4 ml/100 ml (СТП) |
| Растворљивост | растворан у алкохолз, CS2 |
| Индекс рефракције (nD) | 1.0002697 |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Линераран, C∞v |
| Термохемија | |
| Стандардна енталпија стварања једињења ΔfH |
+90.29 kJ/mol |
| Стандардна моларна ентропија S |
210.76 J K−1 mol−1 |
| Фармакологија | |
| Биорасположивост | добра |
| Начини употребе | Инхалација |
| Метаболизам | плућне капиларе |
| Време полу-уклањања из организма | 2–6 секунди |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | Спољашњи МСДС |
| EU-индекс | Није листиран |
| Опасност у току рада | Токсичан |
| NFPA 704 |
 0
3
0
OX
|
| Р-ознаке | R26, R34 |
| С-ознаке | (S1), S9, S26, S36, S45 |
| Тачка паљења | не-запаљив |
| Сродна једињења | |
| Сродна једињења азот оксиду | Азотсубоксид Диазот триоксид азот диоксид Диазот тетроксид Диазот пентоксид |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Литература | |
Азот оксид или азот моноксид је a хемијско једињење са хемијском формулом NO. Овај гас је важни сигнални молекул у организму сисара, укључујући и човека и изузетно важан интермедијер у хемијској индустрији. Он је такође и токсични продукт у ваздуху, који настаје као издувни гас аутомобила и фабрика.
NO је важан преносилац информација у молекулима, који укључује многе физиолошке и патолошке процесе у организму сисара, он је и користан и штетан.[1]Одговарајући нивои NO продукције су важни у заштити органа од оштећења, нпр. заштита јетре од исхемије. Међутим одражавајући нивои NO продукције одражавају се директно као отров у ткиву и доприносе васкуларним колапсима, удруженим са септичким шоком, док год је хронични облик азот-моноксида удружен са различитим карциномома у инфламаторним условима, укључујући почетне стадијуме дијабетеса, мултисклерозе, артритиса чирног колитиса.[2]
Азот оксид не треба мешати са азот-субоксидом (N2O), општим анестетиком или са азот-диоксидом (NO2) који представља још један облик загађивача ваздуха. NO молекул је слободни радикал, што је од велике важности за разумевање његове велике активности. У реакцији са кисеоником у ваздуху, препознаје се по црвенкасто-браон боји.[3][4]
Упркос томе што је у почетку био обичан молекул, NO је основни молекул за разумевање бројних процеса у неурологији, психологији, и имунологији, па је и проглашен за “Молекул године” 1992.[5]
[уреди] Извори
- ^ Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471
- ^ Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.
- ^ (2006) Ed.: Lide David R. CRC Handbook of Chemistry and Physics, 87th, Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ (2001) Ed.: Susan Budavari The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals, 13th, Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (December 1992). "NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).". Science 258 (5090): 1862-1864.
|
||||||||||||||||||||||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Азот-моноксид
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
