Sporazum u Utrehtu

Prvo izdanje Sporazuma u Utrehtu iz 1713. godine između Velike Britanije i Španije na španskom jeziku (levo), i kasnije izdanje na latinskom i engleskom jeziku (desno)

Granice u zapadnoj Evropi nakon sporazuma u Utrehtu i Raštatu

Sporazum u Utrehtu kojim je uspostavljen Utrehtski mir nije jedan dokument već niz bilateralnih mirovnih sporazuma koji su potpisani u holandskom gradu Utrehtu u martu i aprilu 1713. godine. Ovim sporazumom završen je Rat za špansko nasleđe između Engleske i Ujedinjenih provincija s jedne i Francuske i Španije sa druge strane.

Sporazum su potpisali predstavnici francuskog kralja Luja XIV i španskog Filipa V s jedne i britanske kraljice Ane, vojvode od Savoje i Ujedinjenih provincija sa druge.

Pregovori

Francuska i Velika Britanija saglasile su se oko preliminarnih mirovnih uslova još u oktobru 1710. godine i tada je u Londonu potpisan prelimenarni ugovor. Sporazum je u sebi sadržao princip podele španskih poseda u Evropi. Kongres je otpočeo 29. januara 1712. godine. Britanski predstavnik bio je Džon Robinson (bristolski biskup) i Tomas Ventvort (grof od Straforda). Ujedinjene provincije su prihvatile prelimenarne uslove i poslale su svoje predstavnike. Car se nije saglasio sa uslovima i smatrao je da se njima krše savezničke obaveze pa su njegove snage nastavile operacije.

Jedan od prvih problema oko koga je trebalo postići saglasnost je kakve garancije bi dale Francuska i Španija da se njihove krune neće ujediniti. Povodom ovog pitanja napredak nije postignut sve do 10. jula 1712. godine kada je Filip potpisao dokument kojim se obavezuje da ni on ni njegovi naslednici neće pretendovati na francusku krunu. Iako su Velika Britanija i Francuska potpisale primirje tempo pregovora nije ubrzan pa su konačni sporazumi potpisani tek 11. aprila 1713. godine.

Uslovi

Severna Amerika posle Utrehtskog mira.

Lujev unuk Filip je priznat za kralja Španije čime je ispoštovana želja iz testamenta Karlosa II. Filip se odrekao svih prava na francuski tron. Takođe su se i francuski plemići Vojvoda od Berija (Lujev mlađi unuk) i Vojvoda od Orleana (Lujev nećak) koji su imali najviše šansi da naslede francuski tron odrekli svih prava na španski presto. Španski posedi u Evropi su podeljeni: Savoja je dobila Siciliju i delove Milanskog vojvodstva dok je Karlo VI (car Svetog rimskog carstva i austrijski nadvojvoda) dobio Špansku Nizozemsku, Napuljsku kraljevinu, Sardiniju i veći deo Milanskog vojvodstva. Gibraltar i Menorka su pripali Velikoj Britaniji a Britanija je takođe dobila i asijento, odnosno monopol da prodaje robove španskim kolonijama.

U Severnoj Americi, Francuska je dala prava britanskoj Kompaniji Hadsonovog zaliva i teritorije Rupertovu zemlju, Njufaundlend i Akadiju. Nekada podeljeno ostrvo Sent Kits je u potpunosti palo pod britansku kontrolu. Francuska je zadržala ostale posede u Severnoj Americi.

Takođe je potpisan i niz trgovinskih sporazuma.

Nakon potpisivanja Utrehtskog sporazuma Francuska je ostala u ratu sa imperatorom Karlom VI. Konačno, mir sa Svetim rimskim carstvom je potpisan u Raštatu i Badenu. Španija i Portugal su formalno bile u ratu sve do 1715. kada je potpisao Sporazum u Madridu a mir između carstva i burbonske Španije je sklopljen tek 1720. godine.

Vidi još

• Rat za špansko nasleđe
• Osporavanje statusa Gibraltara
• Spisak sporazuma