29. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 29. јануар
- 1412. — у Новом Брду издат „Закон о рудницима Деспота Стефана“, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку.
- 1635. — основана Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII.
- 1845. — у „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу.
- 1886. — немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.
- 1889. — аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јосипа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча.
- 1896. — амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.
- 1916. — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.
- 1933. — немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара.
- 1942. — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.
- 1950. — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.
- 1959. — дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.
- 1963. — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.
- 1964. — у Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре.
- 1964. — премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика.
- 1989. — после седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у израелско-арапском рату 1967.
- 1996. — венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.
- 1999. — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.
- 2002. — председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.
- 2002. — у Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.
Рођења [уреди]
- 1773. — Фридрих Мос, немачки геолог/минералог.
- 1860. — Антон Павлович Чехов, руски писац.
- 1872. — Гоце Делчев, вођа национално-револуционарног покрета у Македонији.
- 1900. — Марко Тајчевић, српски композитор, музиколог и музички критичар
- 1918. — Џон Форсајт, амерички глумац, најпознатији по улози Блејка Карингтона у ТВ сапуници „Династија“.
- 1926. — Иво Робић, хрватски певач и кантаутор поп музике. († 2000.)
- 1934. — Бранко Миљковић, српски писац. († 1961.)
- 1945. — Том Селек, амерички глумац, најпознатији по главној улози у ТВ серији „Магнум“.
- 1948. — Зоран Реџић, босанскохерцеговачки музичар.
- 1954. — Опра Винфри, америчка ТВ водитељка, глумица и продуценткиња.
- 1981. — Дарио Лопилато, аргентиски глумац.
- 1985. — Никола Рађен, српски ватерполиста.
- 1986. — Симон Вукчевић, црногорски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1848. — Јаков Јакшић је био устанички командант, управник штампарије и трговац, први надзорник пошта у Србији.
- 1899. — Алфред Сисли, француски сликар, импресиониста.
- 1934. — Фриц Хабер, немачки хемичар. (*1868).
- 1941. — Јоанис Метаксас, грчки генерал и државник. (*1871).
- 1994. — Улрике Мајер, двострука светска првакиња у скијању.
- 2001. — Жан Пјер Омон, истакнут француски позоришни и филмски глумац
- 2005. — Ефраим Кишон, израелски писац-сатиричар, драматург и редитељ. (*1924).
- 2005. — Жика Митровић, српски филмски режисер и сценариста. (*1921).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
