Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole u Segedinu

Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Crkva Svetog Nikole.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole u Segedinu
Segedin, pravoslavna crkva
Opšte informacije
Mesto	Segedin
Opština	Čongrad (županija)
Država	Mađarska
Vreme nastanka	1773.
Tip kulturnog dobra	Barok, Klasicizam, Copf
Vlasnik	Srpska pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva posvećena prenošenju moštiju Svetog Nikole u Segedinu je jedna od najstarijih građevina podignuta u baroknom stilu. Hram koji je građen od 1773. do 1781. godine je jedan najlepših spomenika istorije Srba u ovom gradu. Jedna je od 5 crkvi (Sirig, Deska, Novi Sentivan, Hodmezevašarhelj), koje su Srbi podigli nakon Velike seobe Srba u županiji Čongrad.

Istorijat crkve u Segedinu

Segedin je staro naselje na desnoj obali Tise. Po starim izvorima postojalo je u 12. veku, pretpostavlja se da je u njemu bilo „slovenskih hrišćana” i pre dolaska Mađara. U 14. veku vodi se kao utvrđenje u Čongradskoj županiji, a sredinom 15. veka u njemu su održavani ugarski sabori. Saboru 1444. godine prisustvovao je i despot Đurađ Branković, koji je u ovom kraju imao velike posede naseljene Srbima. Za vreme turske vlasti Srbi su pretežno živeli u Palanki i Gornjoj varoši. Posle obnove Pećke patrijaršije (1557) u Segedinu je bilo sedište „mitropolita” - episkopa za Bačku oblast. Tada je u varoši postojala srpska pravoslavna crkva, o kojoj nema izvornih podataka. Posle oslobođenja od Turaka 1686. prilikom Velike seobe Srbi u velikom broju naseljavaju Palanku. Njihova starija crkva u Gornjem gradu bila je posveđena sv. arhangelima Mihailu i Gavrilu. Podignuta na temeljima crkve iz turskog doba o kome svedoči i Tevter crkveni (osnovateljno pismo) iz 1727, dok matične knjige postoje tek od 1744. Godine 1879, u velikoj poplavi Segedina, ta crkva je veoma oštećena, a ubrzo je i srušena. Sadašnja crkva u Segedinu, u nekadašnjem pogradu Palanka, posvećena je Svetom Nikoli. Građena je u dva maha, privremena crkva manjih dimenzija podignuta je 1732. godine. Bilo je pokušaja 1762. godine da se uz tu crkvu dogradi toranj od tvrdog materijala ali zbog nedostatka potrebnih dozvola ovo nije ostvareno. Kasnije kada je srpska zajednica ojačala, pomoću donacija imućnih trgovaca pristupilo se zidanju sadašnje crkve. Radovi su započeti 1773. godine a do 1778. crkva je bila pod svodom. Glavni arhitekta je bio Joanes Dobič. Toranj je završen 1781. Zidanje tornja su radila dva nemačka majstora, a pozlaćivanje i ukrašavanje tornja je radio Mihailo Sokolović, budimski majstor. Još u ovoj godini su osveštali 5 novih zvona. Tokom 18. i 19. veka Nikolajevska crkva je bogato darivana što se vidi po njenom inventaru. Godine 1879. crkva je znatno oštećena u katastrofalnoj poplavi Segedina, pa je tokom 1880. i 1881. generalno popravljena. Unutrašnje uređivanje i ukrašavanje crkve je duže trajalo, tek 1805. crkvu je osveštao episkop Jovan Jovanović, a spomenica o ovom činu čuva se u ženskom delu crkve. Spoljašnji izgled crkve u punoj meri ističe baroknu formu, sa već ispoljenim klasicističkim elementima. Ikonostas segedinske crkve (njegov donji deo) slikao je srpski barokni majstor Jovan Popović 1761. godine, a prvobitno se nalazio u staroj crkvi. Posle podizanja sadašnje crkve, crkvena opština je angažovala drugog sada nepoznatog slikara, koji je naslikao ostale kompozicije ovog izrazito visokog rokajno razuđenog (u stilu rokokoa) ikonostasa. Ceo ikonostas je posle velike poplave 1881. godine nevešto preslikan. Tom prilikom je malo poznati slikar Jovan Hodina naslikao u svodu soleje zidnu kompoziciju „Stvaranje sveta”. Na zidovima hrama nalazi se još nekoliko ikona iz raznih perioda i sa raznih mesta. Najstarija je jedna ruska ikona „Nerukotvorenog obraza Isusa Hrista” (Veronikin ubrus) rad je ruskog majstora iz Rubljovljeve škole sa početka 17. veka. Na južnom zidu nalaze se još dve ikone Presvete Bogorodice koje su Srbi u Velikoj seobi 1690. godine doneli sa sobom iz stare Srbije. Neobična je i jedna ikona Bogorodice „Crna Madona” koja je iz Egipta i rad je koptskog slikara gde Hristos i Bogorodica imaju crnačke likove. Vredne su pomena još dve ikone čuvenog baroknog slikara Stefana Teneckog Krunisanje Bogorodice. U vitrinama nalaze se stare bogoslužbene knjige i razni liturgijski predmeti kandila, svešteni sasudi i pokrivači. Prema istorijskim podacima, čuvena Svetosavska himna „Uskliknimo s ljubavlju”, nastala je u Segedinu 1834. godine, za vreme čuvenog segedinskog paroha Pavla Stamatovića.

Galerija

• 
  Maketa crkve
• 
  Unutrašnji deo crkve
• 
  Inventar crkve
• 
  Ikone
• 
  Ikona Svetog Nikole
• 
  Stvaranje Sveta
• 
  Ikonostas
• 
  Pretrona Bogorodice
• 
  Crna Madona
• 
  Bogorodica krvari

Izvori

• Apró Ferenc – Péter László: Szeged útikönyv, Grimm kiadó. 2014. ISBN 978-963-9954-78-6. 92-93. strane
• Balogh Ádám – Kaplan Pavle – Purosz Alexandrosz: Szegedi Görög Füzetek 8. – Szerbek és görögök a XVIII-XIX.- századi Szegeden – Adalékok a felsővárosi „kis cerkó” történetéhez (Magyarországi Görögök Kulturális Egyesülete Csongrád Megyei Helyi Csoport, Szeged. 2014. ISBN 978-963-12-1201-3. ISSN 2063-2762)
• Csongrád Megye Építészeti Emlékei, szerkesztette: Tóth Ferenc, Szeged, 2000, Kiadja a Csongrád Megyei Önkormányzat, Felelős kiadó: Dr. Frank József. ISBN 978-963-7193-28-6. 371-372. strane
• Csongrád megyei útikönyv, Szeged Tourist Idegenforgalmi Hivatal. 1984. ISBN 978-963-243-539-8. 138-140. strane
• Dinko Davidov: Ikone Srpskih crkava u Mađarskoj, Novi Sad, 1973, 12, 13, 20, 48, 64-66, 128-129, 151, 197-200, 229, 230. strane
• Dujmov Milán – Szalai-Nagy Márta: Magyarországi ortodox templomok, A szerzők magánkiadása, Budapest. 2010. ISBN 978-963-08-0560-5. 74. страна
• Kulturna istorija Srba u Mađarskoj [CD-ROM], Autor teksta: Dr. Dinko Davidov, Urednik: Milan Stepanov, Programer: Dejan Čičić, Dexsoft Multimedia, 1998
• Nagy Márta: Ortodox ikonosztázionok Magyarországon, A szerző magánkiadása. 1994. ISBN 978-963-450-872-4. 32-33., 148-149. strane
• Péter László: Szeged (Panoráma magyar városok sorozat), Panoráma kiadó. 1981. ISBN 978-963-243-186-4. ISSN 01034-1812, 82-83. стране
• Somorjai Ferenc: Csongrád megye és Szeged, Medicina Könyvkiadó Rt. 1993. ISBN 978-963-243-655-5. 61-62. strane
• Somorjai Ferenc: Egy kiemelkedő műemlék – A szegedi szerb templom, Szeged – A város folyóirata (Várostörténeti, kultúrális és közéleti magazin), 12. évfolyam 9. szám 2000. szeptember, Főszerkesztő: Zombori Mihály, Felelős szerkesztő: Tandi Lajos, Kiadja: A Szegedi Városi Televízió KHT., ISSN 0239-1384, 30-32. strane
• Somorjai Ferenc: Szeged (harmadik, javított és bővített kiadás), Panoráma, Magyar városok sorozat, 2002, Medicina Könyvkiadó Rt., 98-102. strane
• Stevan Đurđević: Srbi u Segedinu - Otisak iz Spomenika CVIII, knjiga 10, Odeljenje društvenih nauka Srpske akademije nauka, Beograd 1960

Reference

• Szegedi görög füzetek 8.: III. Ortodox templomok a Palánkban és Felsővároson, különös tekintettel a „kis cerkóra”