Statut srednjovekovnog Kotora

Statut grada Kotora (lat.Statuta civitatis Cathari) je sveobuhvatni pravni tekst, koji je izdat od strane samoupravnog grada Kotora u srednjem veku. Statut je sadržao norme običajnog prava, opšte pravo ( ius commune), kao i propise gradskih organa. Ti propisi su uglavnom regulisali samo osnovne elemente raznih grana prava. Štampanje statuta je počelo 1616. godine u Kotoru.

Istorijat

Gradovi na istočnoj obali Jadrana su dobili svoje statute u 13. i 14. veku. Oni su regulisali pravne odnose u društvu, služili su kao instrument vladanja, izražavali su zajednicu građana i bili simbol njihove autonomije. Iako ti srednjovekovni statuti više nisu na snazi, u nekim gradovima oni su sačuvani kao pravni spomenici. Sačuvani su statuti Dubrovnika, Kotora, Budve i Skadra, a pouzdano se zna da su Bar i Ulcinj takođe imali svoje statute.

Iako prvo štampano izdanje statuta datira iz 17. veka, odluke namenjene da se trajno poštuju su nastale mnogo ranije, neke datiraju iz 12. veka. Knjiga Statuta sklopljena je u prvoj deceniji 14. veka, najstarije datirane odluke su iz 1301. godine. Statut je uređivan i dopunjivan sve do 1425. godine. Sadržao je stare statutarne odluke, ali su i donesene i nove odluke koje su bile u skladu sa potrebama gradskog života i situacijama koje je trebalo pravno regulisati. Te odluke koje su kasnije donete da bi dopunile ili menjale odluke iz ranijih vremena, su grupisane u dve celine, jednu koja je nastala u vremenu kotorske samostalnosti (1384—1420) i drugu koja je sadržala odluke iz perioda mletačke vladavine (1421—1444).

Odluka o štampanju Statuta doneta je odmah po dolasku rektora Ivana Delfina i to 27. oktobra 1614. godine na zajedničkoj sednici Malog (Tajnog) veća i Velikog veća, u prisustvu rektora, trojice sudija i 36 članova Veća.

Pozitivna odluka o štampi Statuta na račun Kotorske komune, doneta je u Malom veću jednoglasno, dok je u Velikom veću prihvaćena sa 30 glasova za i 6 glasova protiv. Redaktori su završili sa pripremama teksta za štampu relativno brzo i korektor je 3. juna 1616. godine završio korekturu, što znači da je upoređivanje štampanog teksta sa rukopisom prepisa originala bilo gotovo.

Pronađena su četiri sačuvana rukopisa Statuta, jedan u biblioteci porodice Kapor na Korčuli, drugi u biblioteci Marćana u Veneciji, treći u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, i četvrti u Bogišićevoj biblioteci u Cavtatu.

Podela Statuta

Redaktori Kotorskog statuta podelili su izlaganje pravne materije na četiri jasno izložene celine.

Prvi deo statuta je vremenski najstariji i najobimniji, sastoji se od jedne pravne celine koja nema svoju naslovnu stranu, nego odmah počinje odlukom o načinu izbora gradskih sudija ("De constitutione iudicum civitatis Cathari"), ali ipak, iznad tekstova na sledećih 275 paginiranih strana nalazi se jedan isti, zajednički naslov "Statut i zakoni grada Kotora" ("Statuta et leges Civitatis Cathari"). (strana originala 1-275)

Svaka odluka u statutu je označena kao glava, statut broji 440 glava. Poslednja 440. glava (strana originala 270-274) nije statutarna odluka već predstavlja italijanski prevod poznate falsifikovane povelje - presude sa potpisom cara Dušana. Ta povelja je bila veoma važna za Kotor, smatrali su je pravnim osnovom posedovanja svoje teritorije.

Ovaj prvi deo statuta se završava overom kotorskog rektora Mihaela Ema 24. avgusta 1491. godine. Najstarija glava prvog dela potiče iz 1301. godine, a najmlađa iz 1425. godine.

Što se tiče povezanosti predmeta, grane prava jesu povezane u grupe ali nisu dosledno formulisane u Statutu. Pre svega su poređane grupe članova o izboru organa i službi, potom sledi grupa članova sa zakletvama, pa odredbe o suđenju, zatim porodično i imovinsko pravo, komunalni red i krivično pravo, ali u svim tim elementima nema doslednosti, dešava se niz glava posvećene jednoj materiji i potom ubačena neka glava koja nema veze sa tom materijom.

Drugi deo statuta nosi naziv "Izglasane odluke" ("Partes Capte") (strana originala broj 277-312) i obimski je dosta manja pravna celina, sadrži 39 glava i čine je odluke kotorskih Veća sa zakonskom snagom, koje su donesene u vreme kada je Kotor bio pod vlašću bosanskog kralja Tvrtka I odnosno od 1383. do 1420. godine.

Treći deo statuta čine pet dokumenta o pregovorima i uslovima o predaji grada Kotora Veneciji (strana originala broj 313-343).

Dana 2. februara 1420. godine kotorski knez, sudije, Malo i Veliko veće su nakon nekoliko dana zasedanja dali punomoćje gradskom notaru, kancelaru i sekretaru Antoniju Pukaciju da u Veneciji sklopi ugovor o predaji Kotora. Pukci je 8. marta pred vlastima u Veneciji usmeno izneo zahtev Kotora, kao i situacije koje su tada postojale u Kotoru, tada je načelno ta ponuda prihvaćena, ali je Venecija zahtevala da se sastavi pismeni bilateralni ugovor. Formalno-pravni mletački dokument je izrađen 15. marta, a dan kasnije je opunomoćen notar Ivan od Luža da u Kotoru ratifikuje ugovor, primi zakletvu vernosti i prisustvuje podizanju zastave sv. Marka. Taj postupak je zvanično sproveden 13. maja 1420. godine kada je Tajno veće ratifikovalo ugovor o prihvatanju mletačke vlasti i tada od tog trenutka formalno-pravno počinje mletačka vladavina Kotorom.

Četvrti deo statuta, i po formi i sadržaju predstavlja nastavak "Usvojenih odluka" iz perioda samostalnosti. Odluke u ovom delu se ne razlikuju previše od onih koje su ranije donesene, izuzev toga što svaka odluka ovde ima datum, poštovan je hronološki red i glave su dobile redne brojeve. Ovaj deo sadrži 52. glave izglasanih zakonskih odluka u Kotorskom Velikom veću tokom prvih 24 godina mletačke vladavine (1420—1444) (strana originala broj 345-436). Što se tiče odluka, u njima se ponavljaju stare teme, vinogradi, testamenti, mirazi, suđenje, patronatsko pravo, važnost notarskih isprava, zabrana kocke, javni red... Međutim ima i odluka kojima se regulišu novonastali odnosi u društvu, na primer 1442. godine kada je propisano obavezno naoružavanje građana. Predmet zakonske regulative postaju i svetkovine.

Prva glava u četvrtom delu nosi datum 2. februar 1421. godine, dok je poslednja doneta 23. aprila 1444. godine.

Literatura

• "Statuta civitatis Cathari" knjiga II, Radunović, Stevan, Državni arhiv Crne Gore, Kotor 2009. godine. str. 1–28
• "Srpska pravna istorija", Mirković, Zoran, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2017. godine.