Suđenje „Omladini”
Suđenje „Omladini” je sudski proces članovima organizacije „Omladina”, radikalnom krilu češke omladinske organizacije „Mladi Česi”. Proces je održan 1894. godine u Pragu. Pod izgovorom da se proces vodi protiv češkog anarhizma i anarhosindikalizma, osuđeno je 68 čeških nacionalista za radikalne aktivnosti.[1][2]
Pojava češkog radikalizma[uredi | uredi izvor]
Od evropskih revolucija 1848. godine, Centralna Evropa je postala preplavljena sveobuhvatnim prosvetiteljskim idealima. U Austrougarskoj, odnosno nekadašnjoj Habzburškoj Monarhiji, bohemski pobunjenici i njihovi saradnici počeli su obelodanjivati i predstavljati mnogo različitih političkih partije izrazito multietničkog opredeljenja sa naglašenom prosvetiteljskom filozofijom. Ono što je postalo panslavenski pokret proizišlo je iz ideologije francuske revolucije 1789. godine.
Do 1871. godine u Srbiji je počeo u razvoj srednje klase, koji je bio usporen slabom ekonomijom, kao i velikim porastom gradskog stanovništva. Ova nova buržoazija zagovarala je liberalnu ideologiju koju je austrijskougarska carska kontrola smatrala revolucionarnom. Pored toga, počelo je da se uzdiže i do tada sputavano seosko stanovništvo sa dna srpske hijerarhije, a filozofije liberalizma, romantizma i radikalizma uzburkale su umove ambiciozne omladine. Ideologije sile i rata postale su mehanizmi pomoću kojih su Srbi i druge manjine verovali da se mogu osloboditi tereta ekonomskih nepovezanosti i političke represije.
Jedan od ljudi koji su doprineli ovom pokretu i vodili ka suđenja protiv Omladine bio je srpski srpski publicista, filozof i politički aktivista Svetozar Marković (1846–1875). Kao mladi, harizmatični vođa tada rastućih radikala, zauzeo je centralno mesto u intelektualnim, ekonomskim i političkim promenama koje će uslediti u narednim decenijama. On je pozvao organizaciju radikalne partije da vodi „borbu protiv svega što je zastarelo - borba mlade generacije protiv starog”.[3]
Mnogi budući socijaldemokrati i naprednjaci pridružili su se ovom pokretu. Među njima je bio i Jan Neruda koji je, kao glasnogovornik organizacije „Mladi Česi”, u pokret uneo svoje radikalističke ideje, nastale tokom njegovog dana rada u Narodnom listu (češki: Národní listy), uspešnom, progresivnom listu koji je izlazio sredinom 19. veka.
„Omladina i njen razvoj[uredi | uredi izvor]
Kako je bohemski (češki) radikalizam dostigao vrhunac, mnogi su se u centralnoevropskom regionu priklonili toj rastućoj ideologiji koja je nastojala sve građane progresivno ugraditi u političko okruženje. Stranka „Mladi Česi”, formirana 1874. godine, a poznata i kao Nacionalno liberalna stranka, zagovarala je univerzalno biračko pravo i pozvala na usvajanje građanskih sloboda. Pod političkim okriljem ove organizacije, kao ilegalna radikalnija grupa, krajem 1870-ih u industrijskom gradu Kladno nastala je organizacija „Omladina”. Koristeći periodične i reformističke novine, obrazovani liberali i radikali srednje klase obznanili su svoju podršku suverenom parlamentu, slobodi štampe i okupljanja i energično pozivali na zaštitu radnika. Saradnja između studenata i radnika u pokretu dostigla je do tada neviđen nivo, a progresivni časopisi poput Omladina, Rozhledy i Javnost počeli su da pozivaju radnike na reformu. Zbog toga su vlada i njoj bliski crkveni krugovi „Omladinu” i slične reformističke grupe smatrali ilegalnim, hapsili demonstrante i urednike časopisa, pa čak i studente koji su posedovali progresivnu literaturu. Rasprave su eksplodirale širom zemlje, a češki socijalisti i naprednjaci iskazali su svoj gnev i nezadovoljstvo kroz raspravu i politička društva. Događaji iz 1871. godine, poput Pariske komune i demonstracije političkog aktivizma pripremili su Habsburšku monarhiju za slične događaje u njihovoj zemlji.[4]
Suđenja[uredi | uredi izvor]
Nacionalno liberalna stranka počela je razvijati malu podršku u austrougarskom parlamentu i stranka „Mladi Česi” dobila je priliku za glasno protivljenje. I u bohemskom predstavničkom domu „Mladi Česi” su ostvarili dramatičan uspeh pobedivši rivale sa 11 mesta. Njihovi česti protesti privukli su pažnju Austrougarske vlade. Zbog svog odnosa prema radnicima počeli su agresivno da traže univerzalna biračka prava, znajući da će takvo zakonodavstvo ili promene doneti promene hiljadama pristalica, uključujući i radničku klasu. Poslanici poput Alojza Rašina (češki: Alois Rašín) iz Naprednjačkog pokreta, Antonina Hajna i Jana Slavika, postigli su dogovor i 17. marta 1893. Slavik je parlamentu predstavio univerzalni predlog zakona. Predlog je odbijen i usledili su brojni protesti. Dva meseca kasnije, 15. maja, na Dan svetog Jovana, grupa studenata namakla je veliku omču oko carskog spomenika, a 18. juna na demonstracijama se okupilo 30.000 ljudi. Promene u vladi usled političke neefikasnosti dovele su do novog političkog režima, na čelu sa princom Alfredom Vindišgrecom. Njegov tvrdokorni pristup i novoformirani Carski savet (donji dom cislajtanskog parlamenta) glasao je 185 do 73 za uvođenje vanrednog stanja u Bohemiji i guverner ga je proglasio. Kap koja je prelila čašu dogodila se 23. decembra 1893. kada je ubijen policijski doušnik Rudolf Mrva, a za ubistvo je optužena „Omladina”. Dobivši time dozvolu za progon, vlada je uhapsila 76 pripadnika ove organizacije, svi starosti od 17 do 22 godine, a za samo ubistvo optužila dva člana „Omladine” koji su pripadali radničkoj klasi. Iako su češka štampa i radikalne grupe brzo demantovali umešanost „Omladine”, vlada je nastavila pritisak. Suđenje je počelo 15. januara 1894. u zatvorenom vojnom sudu. Optužbe su se kretale od zavere, preko izdaje i javnog nereda, do revolucionarnih aktivnosti. Istaknuti naprednjaci, kao što su dr. Alojz Rašin i Jozef Škaba, bili su među zatvorenicima. Šest optuženih za slučaj ubistva dobilo je po deset godina, a još 62 okrivljena dobili su manje zatvorske kazne koje su ukupno iznosile 90 godina zatvora.
Posledice Procesa[uredi | uredi izvor]
„Mladi Česi” počeli su da se razdvajaju od glavne stranke i radikalističke akcije su utihnule na neko vreme. Nacionalno liberalna stranka bila je zabranjena na lokalnoj skupštini, a mnoge novine su cenzurisane. Novine Narodni Listi, Javnost i Omladina suočili su se sa oštrim vladinim ograničenjima. Vlada je pojačala ionako već oštre mere protiv manjine i naprednjački pokret je na trenutak zaustavljen.
Dugoročni efekti bili su sve veće razočarenje stanovništva i njihovo odbacivanje više klase i autoriteta Habsburške dinastije. Liberali su se pretvorili u radikale i pod njihovim vođstvom osećaj nezadovoljstva i bunta su se proširili po celom carstvu, zapalivši tako fitilj „balkanskog bureta baruta“, tako često pominjanog u istoriji Prvog svetskog rata. Češki radikalizam je često ugrožavalo političku stabilnost Austrougarske. S jedne strane, Česi su izašli iz ovih suđenja i njegovih posledica sa političkom strukturom koja je uključivala razne stranke sa složenom infrastrukturom neophodnom u modernom političkom društvu. Međutim, njihov nacionalistički žar često je prigušivao njihovu spremnost na kompromise, šteteći austrougarskoj i srednjoevropskoj stabilnosti, što je kulminiralo izbijanjem rata. Istoričar Brus Garver ovako objašnjava posledice Suđenja „Omladini”:
- "Iako je mladi češki radikalizam diskreditovan, formirana je nova radikalna generacija koja je predstavljala veću opasnost za Habsburgovce, jer je težila uspostavljanju istinski narodnih političkih stranaka koje imaju za cilj socijalne, ali i političke reforme".[5]
Češki slikar Alfons Muha „Omladinu” je predstavio jednom od 20 slika svog čuvenog ciklusa Slovenska epopeja. Na slici su pripadnici pokreta kako polažu zavet pod lipom, svetim slovenskim drvetom, u čijim granama prebiva boginja, čime želi da prikaže vezu ovog pokreta sa mitskom prošlošću slovenskih naroda. Interesantno je da dva lika na slici predstavljaju Muhinog sina Jiržija (ispred, desno) i kćer Jaroslavu (ispred, levo); time kao da je hteo da kaže da će i njegovo potomstvo nastaviti zavet, na dobrobit Čeha i svih Slovena.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Drchal, Václav. „Zkažené c. k. narozeniny”. CS Magazin (na jeziku: češki). Pristupljeno 26. 5. 2020.
- ^ „Proces s Omladinou”. Arhivirano iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020.
- ^ Stojanović, Trajan (1959). „The Pattern of Serbian Intellectual Evolution: 1830-1880.”. Comparative Studies in Society and History. The George Washington University Gelman Library, Washington DC. 1 (Published online by Cambridge University Press: 03 June 2009): 242—272. Pristupljeno 26. 5. 2020.
- ^ Špiritova, Aleksandra (1999). „Omladinari” (PDF). Paginaehistoriae. 7: 85—106. Arhivirano iz originala 13. 12. 2014. g. Pristupljeno 26. 5. 2020.
- ^ Garver, Bruce M (1978). The Young Czech Party 1874-1901 and the Emergence of a Multi-Party System. New Haven, Connecticut: Yale UP.
- ^ Marinković Obrovski, Aleksandra. „ALFONS MUHA (1860-1939): SLOVENSKA EPOPEJA”. Svevlad. Pristupljeno 22. 5. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Okey, Robin. The Habsburg Monarchy C. 1765-1918 From Enlightenment to Eclipse. New York: Palgrave MacMillan, 2001.
- Seton-Watson, Hugh, and Christopher Seton-Watson. The Making of a New Europe. London: Methuen, 1981.
- Seton-Watson, R.W. A History of the Czechs and Slovaks. Hamden, Connecticut: Archon Books, 1965.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Praha byla tehdy plná nebývalých pouličních nepokojů a násilností. Vyvrcholilo to před 125 lety procesem s Omladinou”. Náš REGION (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 10. 11. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020.