Urzula Frenklin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Urzula Frenklin
Lični podaci
Datum rođenja(1921-09-16)16. septembar 1921.
Mesto rođenjaMinhen, Vajmarska republika
Datum smrti22. jul 2016.(2016-07-22) (94 god.)
Mesto smrtiToronto, Kanada
Profesijametalurgija

Urzula Matijus Frenklin (nem. Ursula Martius Franklin; Minhen, 16. septembar 1921 — Toronto, 22. jul 2016) bila je nemačko—kanadski metalurg, fizičar, autor i nastavnik na univerzitetu u Torontu, gde je predavala duže od četrdeset godina.

Život[uredi | uredi izvor]

Urzula Marija Martijus rođena je u Minhenu, Nemačka, 16. septembra 1921. godine. Njena majka je bila jevrejka i istoričarka umetnosti, a njen otac etnograf i poticao je iz stare nemačke protestantske porodice.[1] Zbog nacističkog progona jevreja njeni roditelji pokušali su da pošalju njihovo jedino dete u školu u Britaniji kada je izbio Drugi svetski rat, ali britanci su odbili izdati studentsku vizu svima mlađim od 18 godina. Urzula je studirala hemiju i fiziku na Berlinskom univerzitetu, sve dok je nisu proterali nacisti. Njeni roditelji su bili internirani u koncentracione logore, dok je ona poslata u logor na prisilni rad gde je popravljala bombardovane zgrade. Porodica je preživela holokaust i ponovo se okupila u Berlinu nakon rata.[2]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Urzula se odlučila za nauku jer je išla u školu u vreme kada je proučavanje istorije cenzurisano. "Sećam se pravog subverzivnog zadovoljstva," rekla je jednom intervjuu mnogo godina kasnije, "da nema reči autoriteta koja bi mogla promeniti ili zakone fizike, ili ponašanje matematike.[2] 1948. je doktorirala eksperimentalnu fiziku na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.[3] Počela je tražiti mogućnosti da napusti Nemačku nakon što je shvatila da nema mesta za nekoga ko se temeljno protivi militarizmu i opresiji. Preselila se u Kanadu nakon što joj je 1949. ponuđena postdoktorska stipendija na Univerzitetu u Torontu. Zatim je radila 15 godina (od 1952. do 1967) prvo kao naučni saradnik, a zatim kao viši naučnik u Istraživačkoj fondaciji Ontario.[2] 1967. postala je vanredni profesor na odeljenju za metalurgiju i nauku o materijalima univerziteta u Torontu, a unapređena je u redovnog profesora 1973. godine, a zvanje univerzitetskog profesora joj je dodeljeno 1984. godine, čime je postala prva žena profesorka koja je dobila najveću čast univerziteta. Od 1987. do 1989. godine bila je direktorka muzejskog programa univerziteta.[4]

Istraživački rad[uredi | uredi izvor]

Bila je pionir u oblasti arheometrije, koja primenjuje savremene analize materijala na arheologiju. Radila je, na primer, na datiranju praistorijskih artefakata od bronze, bakra i keramike.[5] Njena ekspertiza takođe je bila od značaja za datiranje stakla, vodila je studiju o ostacima plavih staklenih kuglica u Severnoj Americi koje su ostale od ranih trgovinskih odnosa između američkih indijanskih plemena i Evrope.[6] Kao član naučnog saveta Kanade tokom 1970-ih, Urzula je predsedavala uticajnom studijom o očuvanju resursa i zaštiti prirode. Izveštaj studije iz 1977. godine, Kanada kao društvo konzervatora, preporučila je širok spektar koraka koji imaju za cilj smanjivanje rasipne potrošnje i propadanje životne sredine koje ide uz to. Rad na toj studiji pomogao joj je u oblikovanju ideja o složenosti modernog tehnološkog društva. Tokom 1980-ih, učestvovala je u organizovanoj kampanji da bi izborilo pravo prigovora savesti da deo svog poreza na dohodak preusmere iz vojne upotrebe u miroljubive svrhe. Njen rad iz 1987. godine, napisan u prilog kampanji, tvrdio je da bi trebalo priznati pravo na odbijanje vojnog roka na osnovu savesti i da se uključi i pravo na odbijanje plaćanja poreza za ratne pripreme.

Pisana dela[uredi | uredi izvor]

Korica knjige iz 2006. godine gde piše o pacifizmu, feminizmu i tehnologiji

Autor je knjige Realni svet tehnologije koja je zasnovana na njenim predavanjima iz 1989. godine. Takođe izbacila je i zbirku njenih radova, intervjua i razgovora pod nazivom Urzula Frenklin čitalac: Pacifizam kao mapa, kao i Urzula Frenklin govori: Misli i razmišljanja, koji sadrže 22 njena govora i pet intervjua između 1986. i 2012. godine.

U uvodu svoje zbirke radova, intervjua i razgovora iz 2006. godine objašnjava da je njen doživotni interes za strukture, za ono što ona naziva „raspored i međusobna deoba delova u celini“, bio u osnovi većine njenih aktivnosti. Osvrćući se nazad 40 godina, dodaje:

Vidim kako sam se pokušala boriti sa samo jednim osnovnim pitanjem:„ Kako se može živeti i raditi kao pacifista ovde i sada i pomoći u strukturiranju društva u kome će se ugnjetavanje, nasilje i ratovi umanjiti, a saradnja, jednakost i pravda će rasti?

U njenim govorima osvrnula se i na feminizam koji je za nju imao potpuno novo gledište:

Feminizam nije agencija za zapošljavanje žena, to je alternativni način uređivanja društvenog prostora, u kojem su žene prototip, a ne muškarci. Zasniva se na saradnji, a ne na konkurenciji.[7]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Ona je tokom duge karijere dobila brojne nagrade i počasti. Godine 1984. postala je prva žena na univerzitetu u Torontu koja je imenovana za univerzitetskog profesora, titula koja je najveća čast koju univerzitet dodeljuje. Dobila je počasno članstvo u Delta Kapa Gama društvu, zatim memorijalno priznanje za doprinos obrazovanju, nauci i tehnologiji, a 1989. godine dobila je nagradu koja prepoznaje kanađane koji su dali značajan doprinos razumevanju ljudskih dimenzija nauke i tehnologije. Godine 1991. dobija i nagradu za unapređenje ravnopravnosti devojaka i žena u Kanadi. Godine 2001. je dobila Pirsonovu medalju za mir za svoj rad na polju ljudskih prava. Pored mnogobrojnih drugih priznanja dobila je počasne diplome sa više desetina kanadskih univerziteta.[2][8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Atlantik časopis
  2. ^ a b v g Kanadska enciklopedija
  3. ^ „Hagey Lecturer addresses technology”. University of Waterloo. 
  4. ^ Akademija Urzula Frenklin
  5. ^ Chase, W. T.; Franklin, Ursula Martius (1979). „Early Chinese Black Mirrors and Pattern-Etched Weapons”. Ars Orientalis. 11: 215—258. JSTOR 4629305. 
  6. ^ Chafe, Ann; Hancock, Ron; Kenyon, Ian (1986). „A Note on the Neutron Activation Analysis of 16th and 17th Century Blue Glass Trade Beads From the Eastern Great Lakes” (PDF). Unknown literature review: 18—20.  Original source: The Bead Forum, Issue 9, October 1986, pages 13-18.
  7. ^ „Glas žena”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2019. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  8. ^ Star

Dodatna litaratura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урзула_Френклин&oldid=26692305”